Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POSLE DELIMIČNOG PRIZNANjA CRKVE SEVERNE MAKEDONIJE

Crkvena karta u borbi za globalnu prevlast

Nije slučajno što je Vaseljenska patrijaršija objavila priznanje makedonske crkve baš 9. maja, kada je okončan Drugi svetski rat pobedom protiv fašizma i hitlerovske koalicije
Црква Светог Климента у Скопљу (Фото: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI)

Specijalno za "Politiku"

Sveti sinod Vaseljenske patrijaršije, na čijem je čelu vaseljenski patrijarh Vartolomej, priznao je delimično crkvu Severne Makedonije. Vaseljenska patrijaršija priznaje crkvenu jerarhiju sa arhiepiskopom Stefanom na čelu kao kanonsku i važeću u svepravoslavnom svetu i s njom uspostavlja kanonsku i liturgijsku zajednicu, ali ona nije dobila status autokefalnosti, kojim se zvanično reguliše međunarodno ime i status crkve. Konstantinopolj je priznao naziv te crkve kao „Ohridska”, što znači da je područje njene jurisdikcije samo u granicama RSM, ali i isključuje upotrebu termina „makedonska”.

U borbi za globalnu prevlast, ne prvi put u istoriji, koristi se i „crkvena karta”. Nije slučajno što je Vaseljenska patrijaršija objavila priznanje makedonske crkve baš 9. maja, kada je okončan Drugi svetski rat pobedom protiv fašizma i hitlerovske koalicije. Nameće se pitanje da li je ovde reč o anglosaksonskoj licemernoj politici kojom se odvlači pažnja od obećanja da se RSM i Albaniji dodele datumi pristupnih razgovora sa Evropom, budući da bugarski državnici najavljuju da neće povući veto u junu; ili pak pokušaju da se zaboravi fašistički upad u Bitolj u pratnji bugarskog premijera i zamenika predsednika države, kada je osnovan Kulturni centar „Vančo Mihajlov”.

Anglosaksonska kruna, koristeći SAD sve izraženije na putu ostvarivanja svojih ciljeva u globalnoj nacionalističkoj borbi s velikim silama – Rusijom i Kinom, tihom diplomatijom uplela je i crkvena pitanja u cilj upravljanja svetom. Na crkvenom pitanju iz Crne Gore pokušali su da ruše državne strukture Srbije. Scenario s priznavanjem MPC dešava se u trenutku kada se vode žestoke borbe u Ukrajini, zemlji čija je crkva, takođe, dobila svoju samostalnost u odnosu na Rusku pravoslavnu patrijaršiju, što je podstaklo oštar sukob između Ruske patrijaršije, s patrijarhom Kirilom na čelu, i Vaseljenske patrijaršije, koju predvodi patrijarh Vartolomej.

Neposredno pre objavljivanja ove odluke o priznavanju MPC (OA), ambasadorka SAD u Skoplju predala je pomoć za obnavljanje crkava u Severnoj Makedoniji. Time je Amerika pokazala veliku solidarnost i prema crkvi i državi, što je za državno rukovodstvo veoma značajno, naročito ako se dogode vanredni parlamentarni izbori u septembru, koji su sve izvesniji, budući da je velika mogućnost da će Makedonija i u junu ostati bez datuma za pregovore s EU.

Iako su mnogi državnici, pre svega iz Srbije i Severne Makedonije, naglašavali da se neće mešati u crkvena pitanja, dodela američke donacije, i to na značajan istorijski datum, zaslužuje da se postavi konstitutivno pitanje: da li je sve ovo urađeno bez političkog upliva?

Istog dana u Moskvi, na Crvenom trgu, održana je Parada pobede, na čijem je čelu stajao predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je čestitao Ukrajincima na značajnom učešću u Drugom svetskom ratu i izvojevanoj pobedi nad Hitlerom. Anglosaksonska koalicija sa NATO-om Putina smatra agresorom i taj stav nameću svetu, dok on naglašava da je to borba protiv neonacista u Ukrajini. Bez objavljenog rata vodi se specijalna operacija, kao što su pojedine članice NATO-a na Kosovu sprečavale humanitarnu katastrofu.

Na drugom kraju Evrope, na Balkanu, u zemlji koja je trideseta članica NATO-a, i državnici i političari – najpre premijer Dimitar Kovačevski i predsednik države Stevo Pendarovski – izrazili su radost i čestitali arhiepiskopu Stefanu priznavanje crkve iako je delimično i nepotpuno formalizovano za sticanje priznanja pravoslavnog sveta. Intelektualci RSM uputili su pismo zahvalnosti Vartolomeju.

Grčka crkva svakako neće dozvoliti da se koristi termin „makedonska”. Podsetimo da je Grčka pravoslavna crkva pre nastanka Prespanskog dogovora bila vođa milionskih demonstracija da se reč Makedonija ne može koristiti u imenu države čiji je prestoni grad Skoplje. Bivši premijer Grčke Aleksis Cipras imao je velike neprijatnosti od grčkog naroda što je potpisao Prespanski dogovor, kojim je zemlja promenila ime u Republika Severna Makedonija. To ga je koštalo i gubljenja vlasti. Takođe, ni Zoran Zaev, bivši premijer, više nije na vlasti. Narod im je ukazao nepoverenje upravo zato što su verovali licemernoj politici Zapada.

U čitavoj toj evropskoj licemernosti jedino je Makron bio izričito protiv članstva balkanskih zemalja, objasnivši taj stav činjenicom da Evropi ne treba nova nestabilnost dok se ne oformi nova metodologija rada u EU. Velika je neizvesnost kada će Evropa dodeliti pristupne pregovore RSM, ali sve se više čini da je zamena za taj datum dobijeno delimično priznanje MPC (OA), koje treba da dovrši Sinod SPC. Prvi konkretniji korak ka rešavanju ovog pitanja mogao bi da se dogodi već krajem maja, na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC. Jedna od glavnih tema ovogodišnjeg zasedanja, kako se najavljuje, biće razmatranje položaja SPC u svetlu posledica rata u Ukrajini. Na dnevnom redu, po medijskim izveštajima u RSM, biće i analiza vaseljenskog priznavanja crkve u Makedoniji, situacija na KiM i u državama regiona.

U trenutku kada svi evropski lideri pritiskaju Srbiju da napusti čak i vojnu neutralnu politiku i za ulazak u EU prilagodi u potpunosti svoju unutrašnju i spoljnu politiku EU, nije isključeno da Sinod pomogne državi na putu ka EU, ali da se u isto vreme ne odstupi od principijelne spoljne politike koja će Srbiju učvrstiti kao lidera na Balkanu i približiti još više odnose među narodima Srbije i Severne Makedonije.

Ne zaboravimo da je licemerna, arogantna i narcisoidna politika uvek gubila na kraju. Od nje je jači mentalitet slovenskih naroda, koji su i pored nesuglasica ostajali jedni uz druge.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мада
Да се не заваравамо, претње бомбама Србији стижу из Пољске, Чеси дају добровољцима дозволу да се боре против Руса, Бошњаци би једва дочекали Турке а и Немце против Србије као и Хрвати. Толико о "солидарности" словенских народа. Верске и интересне поделе много су јаче од свести о заједничком пореклу. Тачно је међутим да остајање уз принципе јесте једини начин да се остане чиста образа а и дугорочно не буде на погрешној страни историје уз коју су се поменути без грешке сврставали.
Beograđanin
Slovenski narodi nikada nisu bili celoviti ni slično osim po jeziku...istorija je dokaz. Uvek ratovi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.