Zdravlje tokom čitavog života

Koliko dugo se radi masaža srca, da li bi osoba koja je u nesvesti trebalo da leži na mekoj ili tvrdoj podlozi, kako fizička aktivnost utiče na depresiju, šta bi sve trebalo da se nađe na „tanjiru zdravlja”... samo su neka od pitanja koja su zainteresovani juče postavljali prilikom obeležavanja Evropske nedelje javnog zdravlja pod sloganom „Zdravlje tokom čitavog života”. Inicijator obeležavanja je Evropsko udruženje za javno zdravlje, uz podršku Kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije, a Crveni krst Beograd se odazvao pozivu Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Cilj manifestacije je unapređenje informisanosti kako stručne tako i opšte javnosti o sveobuhvatnosti koncepta javnog zdravlja i promovisanju saradnje u ovoj oblasti.

– Moto ove akcije je i „Tvoje zdravlje zavisi od tebe” jer svakoga dana vi sami možete mnogo da uradite. Važno je da se dobro naspavate, doručkujete, jedete redovno voće i povrće, da budete fizički aktivni, šetate se, družite se, učestvujete u hobijima, aktivnostima sa porodicom, kućnim ljubimcima... Ako bilo šta od ovoga uradite, to je za početak dovoljno – rekla je Julija Kotal Jevrić, iz Crvenog krsta Beograda.

Sugrađani koji su se juče zatekli u Knez Mihailovoj ulici mogli su fizičku spremnost da provere na sobnim biciklima i trakama za trčanje, ali i da čuju kako da primene prvu pomoć u slučaju da ispred sebe imaju osobu bez svesti.

– Ono što se radi kada je reč o obukama prve pomoći jeste primena takozvanog KPR-a. To je kardiopulmonalna reanimacija, ono što se često viđa u serijama i filmovima kada se radi masaža srca i daje veštačko disanje. Primenom ovih mera nekome možemo da spasemo život – kaže Bojana Banjević, iz Crvenog krsta, koja je mere oživljavanja prikazala uz pesmu „Stayin’ Alive”, numeru koja se inače koristi prilikom obuke KPR-a.

– Mere oživljavanja obavljaju se u sedam koraka, ali pre svega mora da se proveri da li je teren bezbedan, odnosno da li ste vi i osoba kojoj treba da pomognete na sigurnom. Prvi korak podrazumeva proveru svesti, to se radi tako što se osoba kojoj pomažete blago prodrma za ramena i glasno pita da li je dobro, odnosno da li čuje kada joj se neko obraća. Ako ne reaguje, lagano joj se otvore disajni putevi, odnosno zabaci glava unazad, zatim se proveri disanje i pozove Hitna pomoć – objašnjava Bojana.

Nakon toga, onaj ko pomaže stavi ruku preko ruke i lagano počne masažu srca sa trideset kompresija. Ali, mora se voditi računa da se na osobu u nesvesti ne oslanja svom svojom težinom. Kada se završi trideset ponavljanja, dva puta se daje veštačko disanje usta na usta. Mere oživljavanja rade se sve dok osoba ne da znake života ili ne dođe Hitna pomoć.

Juče su ove mere i svoju uspešnost mogli da na specijalnim lutkama oprobaju i oni koji su se zatekli na glavnoj štrafti. Među njima su bili i srednjoškolci, koji su izgleda jučerašnji dan i dojave o bombama u školama iskoristili da se prošetaju.

– Ovo mi nije novo jer smo obuku prve pomoći radili u školi, ali aplikaciju Crvenog krsta na mobilnom telefonu u kojoj se nalazi i način oživljavanja još nemam – rekla je jedna srednjoškolka. Oni najmlađi su prvu pomoć mogli da uče od volontera Crvenog krsta Beograda vežbajući na medama.

Oni malo stariji su više želeli da svoju fizičku spremnost okušaju na sobnim biciklima i trakama. Neki su se na ovom testu dobro pokazali, ali bilo je i onih kojima se srce popelo u dušnik već nakon nekoliko minuta vežbanja na spravama. Na pitanje da li se bave fizičkom aktivnošću, odgovor je, uz širok osmeh bio: „Da, ovih dana krečimo, pa premeštamo stvari po kući.”

Podršku za organizaciju ove manifestacije dao je grad.