Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pet vekova prve kafane u Beogradu

Београд у 16. веку (Фото Википедија)

Ove godine se proslavlja veliki kafanski jubilej, s obzirom na to da ova ustanova proslavlja tačno 500 godina od osnivanja u Beogradu. Prema istorijskim zapisima, prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine na Dorćolu. Usled turbulentne istorije našeg grada, nemamo više informacija o lokaciji ili imenu. Ono što nam je poznato je da je prva kafana u Beogradu služila samo kafu, te je stoga i skovana reč za nju kafa-na. Iako je kafana poreklom sa Istoka, interesantan je podatak da je Stambol, prestonica Osmanskog carstva, prvu kafanu dobio tek 1555. godine. Po čemu je Osmanlijama Beograd bio tako značajan da bi se u njemu otvorila kafana, samo godinu dana pošto je Sulejman Veličanstveni osvojio Beograd, i dalje je nepoznanica.

Beogradska kafana je značajna jer je usled geografskog pozicioniranja doprinela da kafa prodre u Evropu. Kafa je na teritoriji Evrope prvi put bila poslužena posle bitke kod Mohača. Naime, uslovi koje su poraženi Mađari morali da prihvate bili su ponižavajući, a na kraju su bili posluženi crnom kafom. Kako do tada nisu ni videli ni probali kafu, smatrali su je dodatnim poniženjem, pa su po povratku u logor izjavili: „i kao vrhunac poniženja smo morali da popijemo crnu čorbu”. I danas u mađarskom postoji izreka „crna čorba tek predstoji”, tj. najgore tek dolazi.

Vremenom kafa postaje unosna roba i s uživanjem se konzumira, te je kasnije došlo i do otvaranja čuvenih evropskih (pre svega bečkih i pariskih) kafea, koji postaju stecište učenog sveta i čija reputacija ne jenjava do danas. Srpska kafana je, sasvim prirodno, vremenom evoluirala, tako da nije više mesto na kojem se služi samo (i isključivo) kafa, već i razna druga pića, ali i nacionalna jela. Tako je naša kafana dobila dvojaku funkciju: postala je bar, a i restoran.

Za društveni život Srbije kafana je vrlo značajna institucija jer se tokom 19. i 20. veka u njoj održavaju važna dešavanja. Svetoandrejska skupština je održana u Velikoj pivari od 30. novembra 1858. do 31. januara 1859. godine u Beogradu. Poznato je da su političke partije osnivane u kafanama, kao i sportska društva. Prva sijalica u Beogradu zasvetlela je 1881. godine u kafani „Hamburg”, na uglu današnjih ulica Kneza Miloša i Masarikove, gde se sada nalazi, baš zgodno, zgrada „Elektrodistribucije”, dok su čuvena braća Limijer organizovala prvu bioskopsku predstavu u kafani „Zlatni krst” na Terazijama.

O svim književnim delima i pesmama napisanim u kafanama izlišno je govoriti, jer bi spisak bio izuzetno dugačak. Kafane su cvetale i posle svetskih ratova u Beogradu i Srbiji, jer su bile stecište umetnika, političkih stranaka, esnafa, agitatora, špijuna i mnogih drugih. Nažalost, čini se da su posle 2000. kafane posustale, te je mnoštvo čuvenih i starih kafana prestalo sa radom i zatvoreno zbog raznih pravnih i finansijskih razloga. Ipak, ne treba smatrati da su kafane stvar prošlosti, i u eri društvenih mreža čija su one bile preteča, jer su i dve godine pandemije dokazale koliko su živa reč i kontakt s voljenim osobama bitni. A kafane su uvek tu, sa svojim osobljem, da nas dočekaju kada odemo s prijateljima ili porodicom na kafu, čašicu rakije, ručak, pa i na proslavu godišnjice braka, diplomiranja, mature… Preživele su svašta za ovih 500 godina na nemirnom Balkanu, sigurno će preživeti još toliko. U to ime, živeli!

Milan Drobnjak,
turistički vodič i diplomirani filolog arabista

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Сулејман Величанствени је из Београда покупио све који су одржавали водовод и одвео их у Константинопољ да одржавају водовод који им је остао од Византинаца, а нису знали шта да раде са њим. Вероватно је доласком Београђана створен предуслов да се направи кафана у Цариграду, па је зато касније отворена од оне у београду. Наравно ово је моја конструкција, али можда није далеко од истине.
Земунац
Предраже препоручујем вам пут до Истанбула и потражите део града који се зове Београдска шума, па ћете ту наћи одговоре о Београђанима, које је Сулејман Величанствени одвео са собом.
Предраг
Јесте, и Римљани су од Београђана научили како се прави водовод.
др Слободан Девић
Ja sam se bre "skolovao" po kafanama! Ulica mi je bila osnovna skola, a kafana fakultet; bre ...
Povik
Mislim da pravi Beogradjanin od prilike kaže jedaenest puta “bre” u celom životu. A tih kafana gde se ući život od pisaca, urednika, direktora nema već pedeset godina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.