Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Da sam neko

Da sam neko, obavezao bih sve države, priznate i nepriznate, da svu decu stradalu u ratovima na bilo kom kraju sveta, bez obzira koje nacije i vere bili i od čijih aviona, pušaka, topova, noževa... stradali, upišu „crvenim slovima” kao svoje žrtve i da ih komemorišu kao univerzalne simbole nevinih ratnih žrtava, kako bi na taj način uticali na savest odgovornih moćnika da probleme rešavaju pregovorima, a ne ratom

Nedavno mi je penzionisani general-major Živomir Ninković poklonio svoju knjigu „Vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana vojske Republike Srpske u ratu 1992–1995. godine”. Jedan moj Krajišnik iz Banjaluke,  čuvši da je general sa mnom, zamolio me da ga upitam da li je istina da su Hrvati 2. maja 1992, prilikom granatiranja mosta preko reke Save između Slavonskog i Bosanskog Broda, oborili šest aviona JNA marke „mig-21”, a jednog marke „mig-29” teško oštetili, kako se to prikazuje u hrvatskom dokumentarcu „Most”, koji je upravo odgledao. General je kratko odgovorio: „Nikad čuo”.

Pošto ni ja nisam čuo ni za događaj ni za pomenuti dokumentarac, potrudio sam se i ubrzo, pronašavši ga na internetu, i pogledao. U prvom delu filma  govore tadašnji pripadnici hrvatske PVO kako, odakle i sa čime su gađali avione JNA, koji su dva puta u toku dana u obrušavajućem letu bombardovali most sa čeličnom konstrukcijom. U prvom prepodnevnom naletu učestvovala su dva „miga 21” i jedan „mig 29”, pa pošto su ih iznenadili, iako se na originalnim snimcima vidi da je upravo u tom naletu oboren jedan avion, nisu bili efikasni. U drugom popodnevnom naletu učestvovalo je šest „dvadeset jedinica” i jedna „dvadeset devetka”, koje su dočekali spremni, ali su avioni, iako pogođeni, odleteli na levu obalu Save i pali na područja pod kontrolom srpskih snaga. Pričaju i o tome da je Adžić u telefonskom razgovoru Tusu priznao da su oborena tri „miga-21”, a za ostale da hrvatska strana treba da prikupi dokaze!? Ispada da su ih i prikupili pošto su na mapi označili mesta gde su pali.

Vojni analitičar Aleksandar Radić u svom autorskom tekstu objavljenom 27. septembra 2020. u listu „Danas” navodi da je u građanskom ratu 1991. i 1992. JNA izgubila sedam „migova-21” i dva pilota, od kojih je prvi, Zlatko Nuspahić, stradao 19. septembra 1991, a drugi, Slobodan Medić, „koji je stradao u dejstvu na most preko Save kod Sl. Broda 2. maja 1992”. Iako se ne navodi gde su pali ostali migovi, iz formulacije: „Pet pilota ’mig-21’ iskočili su i prizemljili su se bez većih povreda. Četiri pilota su neko vreme provela u zarobljeništvu, a jedan je izvučen helikopterom na svoj aerodrom”, proizilazi da nisu oboreni na mestu i u vreme kako se to tvrdi u pomenutom hrv. dokumentarcu.

Slobodanov otac, Dragan, bio je ubeđen da se njegov sin katapultirao i da je živ pao u neprijateljske ruke. Njegovo ubeđenje potvrđuje i analitičar Radić: „Njegove kolege videle su padobran, a hrvatska strana tvrdi da nije iskočio”, i izjava Merime Nuspahić, koju je 2015. dostavila „Veritasu”: „Pamtim jako dobro 2. maj 1992. kada je TV Kapodistrija (Kopar) prikazala snimak obaranja ’miga-21’ kod Sl. Broda... Ostala mi je živa slika pilota koji se katapultirao i spušta se padobranom  i snimak prizemljenja kod privatnih kuća – ograđenog dvorišta i izjava novinara da su pilota ubili razjareni građani”.  Slobodanov otac je umro ne dočekavši da pronađe sina ni živa ni mrtva. Prema svim raspoloživim  popisima ratnih žrtava, Slobodan je jedina žrtva na strani JNA koja je vezana za taj događaj, što može značiti da su se svi piloti iz drugog naleta, ako ga je i bilo, spasli katapultiranjem prilikom rušenja njihovih aviona ili da njihovi avioni nisu ni oboreni.

Drugi deo filma odnosi se na događaj koji se desio dan posle. Sagovornici pričaju da su predveče ponovo naišli avioni JNA i sa visine iznad 4.000 metara izbacili bombe „krmače” na grad, od kojih je jedna pala na prigradsko naselje Jelas i izbila donji sprat jedne dvospratnice, u čijem podrumu je od vazdušnog udara stradalo petoro dece i dve odrasle ženske osobe. Sagovornici govore da su „krmače” izbacili avioni JNA radi osvete za gubitke od prethodnog dana sa visina nedostižnih raspoloživim hrvatskim PVO sistemima i oruđima.

Deca kao najnevinije žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili bilo  koju drugu pripadnost, zaslužuju posebnu empatiju. Zbog toga smo mi u „Veritasu” krenuli u potragu za identitetom stradale dece i vrlo brzo, preko više medijskih napisa i video-zapisa, doznali da su u tom podrumu iz porodice Marinković stradali: deca Marinko (1), Dalibor (5) i Andrijana (8), njihova majka Željka (31) i baka po ocu Kata (57),  dok su ostalo dvoje stradale dece, Ivana (4) i Marko (7), iz porodice Petrović.

Od Marinkovića je preživeo otac, suprug i sin stradalih, koji je nekoliko trenutaka pre eksplozije napustio „podrum smrti”, koji se u to vrijeme zvao Sreto Marinković (1958). Rodom je iz sela Zborište kod Bos. Broda, po rođenju je, kako sam ističe, Srbin i pravoslavac. Uskoro posle tragedije promenio je i ime i prezime i naciju i veru. Sada se zove Josip Stanić, Hrvat, katolik, hrvatski državljanin i hrvatski branitelj sa 575 dana provedenih u borbenom sastavu hrvatske vojske i sa „spomenicom domovinskog rata 1991–1992”.  Pokrstio se 15. oktobra 1992.  u katoličkoj crkvi Sv. Duha u Sl. Brodu uzevši majčino devojačko prezime a ime je, kaže, slučajno izabrao. U svim dokumentima navedeno je da mu se otac zove Radoslav, osim u krsnom listu u kojem je  rubrika „ime oca” ostala prazna.

Sreten alijas Josip u svojim medijskim nastupima govori da su mu otac i brat ostali na protivničkoj strani i da su za njega svi Marinkovići mrtvi. Kaže da se posle stradanja njegove porodice preko mosta vratio u Bosnu i da se kao dobrovoljac pridružio HVO-u u Posavini, a nešto kasnije prešao u HV. Po demobilisanju živeo je u jednom selu kod Sl. Broda, a izdržavao se od porodične invalidnine za stradalu decu. Grad Sl. Brod napravio je spomenik članovima njegove porodice a njemu je 2014. dao stan na korišćenje. U stanu, pored lične dokumentacije, čuva i jedan album sa porodičnim slikama i jednu muzičku kasetu na kojoj njegova kćerka Andrijana peva pesmu „Zovi, samo zovi”, koju pušta svaki dan.

Čije su žrtve Marinkovići? Neki od njih bi po mestu rođenja mogli pripadati Srpskoj, po mestu prebivališta i stradanja  Hrvatskoj, a po mestu prebivališta, stradanja i po nacionalnoj pripadnosti i srpskim žrtvama sa područja Hrvatske.

Da sam neko, obavezao bih sve države, priznate i nepriznate, da svu decu stradalu u ratovima  na bilo kom kraju svijeta, bez obzira na to koje nacije i vere bili i od čijih aviona, pušaka, topova, noževa... stradali, uključujući i Marinkoviće i Petroviće iz Sl. Broda, i Nemanju (11) i Dajanu (6) Gojić iz (Bos) Gradiške,  i Jovicu Drču (6), Darka Vukovića (13), Nevenku (11) i Žarka Rajića (9) sa Petrovačke ceste, stradalih od avio-granata ispaljenih iz hrvatskih aviona u akcijama „Bljesak” i „Oluja” i Milicu Rakić (3), stradalu od NATO aviona u  Batajnici u akciji „Milosrdni anđeo”..., upišu „crvenim slovima” kao svoje žrtve i da ih komemorišu kao univerzalne simbole nevinih ratnih žrtava, kako bi na taj način uticali na savest odgovornih moćnika da probleme rešavaju pregovorima, a ne ratom.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nisu ih čuli
Podsećanja radi, sarajevski Indeksi su davne 1972. pevali "Da sam ja netko".
Dragan Pik-lon
Bravo za tekst,gospodine Strbac!
Zoran
Ja nikad ne bih voleo da sam neko.
Dan Dusan Milicevic
Vasa inicijativa je plemenita i trbalo bi da je svi podrze. Ipak zelim da djeca ne ginu zbog ludosti roditelja!!! Treba zabraniti ratove i proizvodnju oruzja!!!
Лазар
Да сам ја неко, тражио бих од градских власти Београда да што пре поставе споменик Диани Будисављевић која је организовала спасавање око 12 000 српске деце у тзв НДХ - највећу акцију спасавања деце у историји.
Ognjen
@Лазар, логично, али има неко ко је нешто и ко разводњава све ово као и целу причу о страдању Срба, са уопштени причама и без конкретне акције...а време пролази и сећања бледе.
iz glave
истина о томе као љуштење главице лука, слој по слој

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.