Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: KIRIL SEREBRENIKOV, ruski reditelj

Propaganda je otrov za narod

Moj film zapravo pokazuje kako se dve žrtve bore jedna protiv druge
Кирил Серебреников: једини руски аутор у Кану (Фото: Д. Лакић)

75. KAN

Kan - Ruski filmski autori, filmski poslenici i novinari nisu poželjni na 75. Kanskom festivalu u skladu sa sveopštim evropskim bojkotom gotovo svega što je iz Rusije. Iako to u fazi priprema festivala nije bio i stav umetničkog čelnika Tjerija Fremoa, podleglo se političkim pritiscima i kao neka vrsta međusobnog kompromisa dogodilo se sledeće: ruski scenarista, pozorišni i filmski reditelj Kiril Serebrenikov je jedini Rus koji je sa filmom u zvaničnom programu ovogodišnjeg Kana. Njegova „Žena Čajkovskog” takmiči se za ovogodišnju „Zlatnu palmu”.

 U prilog „tolerisanja” Kirilovog prisustva u Kanu ide i činjenica da se on preselio u Berlin gde je postavio pozorišnu predstavu, kao i to da je u poslednje tri godine u Moskvi imao problema sa pravosudnim sistemom zbog čega mu je na Zapadu prišiven i epitet režimskog opozicionara. Kako bilo, Serebrenikov, autor filmova poput „Leta” i „Petrovog gripa”, sada je podario vizuelno moćnu istorijsko-biografsku rekonstrukciju ključnog dela života slavnog ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog. Njegovo venčanje i tragični krah braka sa Antonjinom Miljukovom koja ga je opsesivno i volela i pratila do skončavanja u ludnici...

Zašto je Antonjina tako strasno želela da se uda za Čajkovskog zbog kojeg je čak upisala i konzervatorijum, a zapravo ga nije poznavala?

Ona je verovatno želela da se uda sa idejom nečeg važnog i nečeg većeg, nečeg ogromnog. I verovatno je bilo nezgodno kada mu je rekla da ne zna ništa o njegovoj muzici. Naravno, znala je. I verovatno je ovo priča o ogromnom egu, i o tome kako se dva ega svađaju jedan sa drugim, i o drugim ljudima koji se ne razumeju ili nisu uspeli da se čuju.

Pričate o kraju 19. veka, o kraju carstva i politički veoma burnom vremenu u ruskoj istoriji, kako ste istraživali to doba ruske kulture i politike?

Ruski 19. vek je prilično zanimljiv period i potpuno je uništen revolucijom, ratovima, sovjetskom vlašću, i nije ga tako lako bilo rekonstruisati i ponovo izgraditi. Zato smo samo napravili sopstvenu verziju toga. Dakle, to je nekako naš 19. vek. I ponekad nas pomalo podseća na ruske slike ili slike u Velikoj Britaniji ili francuske slike ili na sveukupno evropsko slikarstvo. To je doba pred početak revolucije u tehnologijama, i mnogi ljudi su počeli da se sele sa jednog mesta na drugo brže nego ranije. Kada sam počeo da otkrivam sve o Čajkovskom, bilo je prilično uzbudljivo saznati da se on tada popeo i do državne zgrade u SAD. Krenuo je na putovanje i otvorio je Karnegi hol. Dakle, on je bio osoba koja je videla prve telefone i prve mašine. To je bio deo njegovog života, a kako je to uticalo na njegovu umetnost, njegovu muziku, niko nije pisao. Interesantno je razumeti kako su sve te tehnološke revolucije uticale i na odnose među ljudima u svim političkim trenucima Evrope i promenama u samoj Rusiji.

Dotičete se i skrivane homoseksualnosti Čajkovskog zbog čega se i oženio. U doba carske Rusije bio je to greh. A danas?

Da, baš je čudno početi debatu o homoseksualnosti u 21. veku, ali dobro. Mislim da to uopšte nije poenta, privatan život je bio privatan život. Mogao je da bude predmet glasina i to je to. U današnjoj Rusiji, sve vrste seksualnosti su i vrsta teritorije traume i stigme. Dakle, imamo zakon protiv propagande seksualnosti i homoseksualizma, pedofilije, i prava zbrka svega i svačega što mnoge ljude čini nekako van zakona. Sve moguće ideje o Čajkovskom kao homoseksualcu postaju provokacija, jer je on istorijski jedan od naših najznačajnijih kompozitora. Naravno, postoje njegova pisma bratu, postoje i zvanične knjige u kojima se ne spori njegova orijentacija , ali je elita uvek želela da zaustavi glasine i tračeve o njegovom privatnom životu. On lično, bio je istinski vernik i sam je verovao da bi njegova sklosnost mogla da bude greh, da mu bog neće dati da stvara muziku i komponuje.

Dotičete se tih teških unutrašnjih nemira Čajkovskog, ali i pokazujete kako patrijarhalno društvo uništava žene?

Žena jeste žrtva društva i društvenih pravila i zakona, a i čovek koji mora da krije svoju homoseksualnost je takođe žrtva. Moj film zapravo pokazuje kako se dve žrtve bore jedna protiv druge. Izgleda tako kao da sve svodimo na vrlo jednostavnu stvar, ali je mnogo toga što se tiče same umetnosti, njihovih osećanja i života u neseksualnom braku, o totalnoj posvećenosti i ljubavnoj opsesiji koja je tragična za oboje.

Stvorili ste moćan ruski istorijsko biografski film i to baš u vremenu kada ste se odselili iz Rusije? Jeste li imigrant?

Nije uvek moguće izabrati život i vreme za odlazak. Kada počnu da govore o imigraciji, ja kažem u redu, gledajte, to je koncept 20. veka, pa hajde da koristimo reč pokret, jer se selimo tamo gde bismo mogli da budemo srećni, da se viđamo sa svojim prijateljima i nesmetano radimo. U poslednje tri godine imao sam taj problem i sudski proces, nisam mogao da napuštam zemlju, nisam mogao da radim. I eto, sada sam u Berlinu, postavio sam veoma uspešnu pozorišnu predstavu. Za sada radim i u Amsterdamu baletsku predstavu u Holandskoj državnoj operi. Posle me čeka i Italija...

A kako se nosite sa antiruskom histerijom koja je sve snažnija danas u Evropi, a vi ste ipak samo Rus u inostranstvu?

Mogu da objasnim zašto se to dešava. Sasvim je jasno da ako je Rusija počela rat, onda to znači da bi moglo biti pomalo neprijatno. Tako će biti sve dok svet ne stane.

Postoje ti glasni pozivi na bojkot ruskih umetnika, a kako može da se bojkotuje tako velika kultura i umetnost Rusije koja je utkana u evropsku koletivnu svet?

Mislim da je važno objasniti ljudima da postoji propaganda i da postoji umetnost i ako prestanete da slušate muziku Čajkovskog ili da čitate Čehova i Dostojevskog, proverite da li je to dobro za vas, za Evropu, za sve ostale ljude iz drugih zemalja. Dakle, to nije baš dobro jer to jeste svojevrsno globalno blago koje pripada ljudskoj civilizaciji. Propaganda je propaganda, a ona je zaista otrov za sve ljude.

Ide se čak do toga da sjajne, u svetu nagrađivane ruske filmove nazivaju propagandom, a šta ćemo sa holivudskim filmovima – nisu li i oni po toj logici samo obična američka propaganda?

Naravno, to je druga propaganda. Nisam pomenuo rusku propagandu. Razmišljam o propagandi uopšte. Generalno, to je otrov za narod. Umetnici daju izjave o sasvim drugim stvarima, saučestvuju sa drugim umetnicima govoreći o krhkosti svakog čovekla, o ranjivim ljudima, trenucima u našim dušama, o tome koliko je svaki život važan u ratu i miru. Umetnici ne propagiraju uništenje svega...

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki
@M.I.: Pitaj par hiljada Rusa koji su preplavili Beograd, zasto su pobegli, pa ces videsti da nije sve propaganda.
DOK
Pljuni na svoju zemlju i Zapad će te prigrliti. Slično je kod nas, samo što pljuvači mirno i spokojno žive među nama.
Milomir
Stvarno? Pa i šećer je otrov za dijabetičare.
Pera
Uz uzimanje insulina taj "otrov" se neutralise.
Danilo vladika
Stop velikoruskom crvenom fašizmu svugde u svetu.
Mina Ivanović
Citat iz Anti-ruskog pamfleta iz kasnih pedesetih godina prošlog veka u Americi.
nikola andric
Varijacija na Marksovo shvatanje religije : ''opium za narod''.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.