Četvrtak, 07.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Norveška klizi u ratno profiterstvo

Početkom oružanih sukoba u Ukrajini i uvođenjem sankcija Rusiji, ova zemlja je uskočila na tržište energenata i danas se enormno bogati od izvoza nafte, prirodnog gasa i električne energije
Норвешка нафтна платформа на пољу Валхал у Северном мору (EPA-EFE/ HAKON MOSVOLD LARSEN)

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Dok se Rusija i Ukrajina besomučno i brutalno udaraju u ringu, među publikom na tribinama sede i posmatrači koji se smeškaju, zadovoljno trljaju ruke i potajno se nadaju i žele da meč potraje što duže, te da nijedan od rivala ne bude izbačen iz stroja u prvim rundama. Jedan od mnogih pristrasnih posmatrača jeste i Norveška, koja se očekivano otvoreno stavila na stranu „boksera” u žuto-plavom dresu dok se sa saveznicima pridružila sveopštim i strogim sankcijama prema borcu koji na gaćicama nosi upadljivo latinično slovo Z.

Početkom oružanih sukoba u Ukrajini i uvođenjem sankcija Rusiji, posebno na polju izvoza energenata, Norveška je uskočila na tržište i danas predstavlja jednog od najvećih izvoznika nafte, prirodnog gasa i električne energije u Evropi. Potražnja za energentima je ogromna, prihodi se uvećavaju i, kako ovdašnji ekonomisti vole da kažu, državna kasa puni se, pa i presipa, raketnom brzinom.

Povećana tražnja i vrtoglavi rast cena energenata kumovali su basnoslovnim prihodima u budžetu Norveške – državni statistički zavod saopštio je pre nekoliko dana da Norveška nikada do sada nije izvezla robu kao u martu ove godine. Za samo jedan mesec Norveška je prodala u inostranstvo prirodni gas za 112 milijardi kruna (oko 11 milijardi evra).

„Specijalno, cena prirodnog gasa je bez premca, nezabeležena dosad, što je glavni razlog ekstremno visokih prihoda od izvoza”, objašnjava savetnik u zavodu za statistiku Jan Ulav Rorhus.

Norveška je u martu izvezla robe u vrednosti od 226,3 milijarde kruna (jedan evro vredi nešto više od 10 kruna), što je za 25 odsto više od decembra prošle godine, kada je poslednji put zabeležen rekord u izvozu. U vrhu liste artikala koji ionako bogatu Norvešku čine još bogatijom su nafta i naftni derivati, gas, električna energija i losos. Od izvoza „crnog zlata” u martu se u državnu kasu slilo 51,6 milijardi kruna, što je najveći naftni devizni priliv ikada, odnosno dvostruko više u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Kriza na tržištu energenata naterala je Norvešku i na veći izvoz struje. U martu je izvezeno električne energije za rekordne 4,2 milijarde kruna, sedam puta više nego u istom mesecu lane. Usled rekordnog izvoza, ali takođe i zbog smanjenih akumulacija prouzrokovanih sušnim mesecima, cene struje za privredu i norveška domaćinstva skočile su u proseku tri puta. U nekim delovima zemlje građani su doživeli strujne „šokove” na računima, koji su uvećani i do deset puta. Država je morala da reaguje i subvencioniše, odnosno pokriva trećinu duga na enormno visokim računima za struju. Većina građana ne oseća poboljšanje kućnog budžeta, dok se državna kasa puni i preliva. Naprotiv, skočile su i cene hrane, a rame uz rame došlo je i do drastičnog skoka cena goriva na pumpama – cene benzina i dizela variraju od dva do 2,4 evra po litru.

„Mi osuđujemo. Mi sankcionišemo. Mi šaljemo oružje. Mi prihvatamo izbeglice. I mi se enormno bogatimo”, kaže u uvodniku lista „Dan” Rolf Terje Petersen, čime se pridružio već otvorenoj raspravi u javnosti i postavljenoj dilemi od strane analitičara i novinara: da li Norveška – doduše, sticajem okolnosti, ne i svojom voljom – postaje ratni profiter.

„Rat u Ukrajini je evropska tragedija. Direktna posledica rata jeste da cene energenata idu u nebo. To je veliki teret za većinu zemalja u svetu. Ali ne i za Norvešku”, kaže komentator „Dnevnih novina” i dodaje da zbog rata u Ukrajini i energetske krize koja je započela još prošle godine norveška ekonomija beleži enorman rast prihoda. Kako prognoziraju ekonomisti i bankari, očekuje se da ove godine Norveška ostvari petrolejsku zaradu od 1.750 milijardi kruna (oko 175 milijardi evra). Šest puta više od planiranog i projektovanog priliva u državnom budžetu.

„To Norvešku, ne njenom voljom, dovodi do toga da postajemo ratni profiter. To ne miriše na dobro. Zato nam je potrebna ozbiljna i temeljna debata šta da radimo sa superprofitom na vrhu normalnog profita koji inače imamo od nafte i gasa”, kaže se u redakcijskom komentaru „Dnevnih novina”, uz napomenu da višak iz budžeta mora da ide za pomoć građanima zbog visokih računa za struju, ali Norveška mora da pomogne i izvan svojih granica. Otuda se ovde sve češće pominje osnivanje fonda solidarnosti iz kog bi se delimično finansirala posleratna obnova Ukrajine, po ugledu na američki Maršalov plan posle Drugog svetskog rata. Druga alternativa je da se višak iz budžeta usmeri i investira u proizvodnju zelene energije, ne samo u Norveškoj – vetroparkova, hidrogena, sunčevih panela, baterija...

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Žile
Kol'ko vidim ovde niko nije pročitao članak a komentariše.
nikola andric
Merkantilizam (trgovacki kapitalizam) nikako da se prevazidje. Dok se do dosade ponavljaju ''ponuda i traznja'' kao ''objasnjenja'' mnogo se lakse vlada jednom varijabilom . Jos su Holandjani ''videli sopstvenim ocima'' kako su ih njihovi trgovci obogatili ali tada monopoli i jaka mornarica nisu povezivani sa navedenim ishodom. Norvezani su, tako se moze tvrditi, primer ''postenog drustva'' za sva drustva pa nije posteno njih negativno kvalifikovati. Stambeni fondovi ( lutrija) je druga prica.
plave oči
Kada su pre koju godinu kolone izbeglica prolazile kroz Srbiju mnogi autoprevoznici iz Srbije su bili ratni profiteri uzimajući od izbeglica ogroman novac da bi ih prevezli do željene destinacije. Nisam tada čuo niti jednu reč kritike na račun vlasnika autobusa. Možda su ih vozili besplatno zbog lepih plavih očiju izbeglica? Zahvaljujem na objavljivanju komentara!
Kao uvek
@redakciji Poštovani, Norveška je ODAVNO svetski igrač na tržištu energenata, izvozi velike količine gasa i nafte, kao i struju iz hidroelektrana. A NE tek od "početka oružanih sukoba u Ukrajini i uvođenja sankcija Rusiji". Norveška ulaže to bogatstvo u nove, regenerativne izvore energije, dakle sprema se za trenutak, kada fosilnih energenata više neće biti, odnosno njihova eksploatacija preskupa. Zaista je neverovatno šta se sve ovde svaki dan otkriva.
Da Da
Svaka čast Norveškoj ! A arapske zemlje se za razliku od Norveške ponašaju kao da će se nafta koristiti zauvek. Norveska sve zelenija gleda u budućnost ..... A što se tiče texta o extra profitu treba napomenuti da kupuju 36 (mislim) F 35 ako ne i više i još gomilu američkog i britanskog naoružanja tako da extra profit dobro dodje i njima. Zato Norvežani mogu samo da likuju nad svima koji su ljubomorni!
balkanska lisica
Izgleda da niste pročitali ili razumeli članak. Opšte je poznato da je Norveška i do sada profitirala na izvozu energenata. Sada je zbog cene i sankcija Rusiji to enormno uvećano za vrlo kratko vreme.
Zoran
Dobro da vi niste ratni profiteri jer izvozite nesto sto se sada trazi zbog rata. :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.