Четвртак, 07.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Норвешка клизи у ратно профитерство

Почетком оружаних сукоба у Украјини и увођењем санкција Русији, ова земља је ускочила на тржиште енергената и данас се енормно богати од извоза нафте, природног гаса и електричне енергије
Норвешка нафтна платформа на пољу Валхал у Северном мору (EPA-EFE/ HAKON MOSVOLD LARSEN)

Специјално за „Политику”

Осло – Док се Русија и Украјина бесомучно и брутално ударају у рингу, међу публиком на трибинама седе и посматрачи који се смешкају, задовољно трљају руке и потајно се надају и желе да меч потраје што дуже, те да ниједан од ривала не буде избачен из строја у првим рундама. Један од многих пристрасних посматрача јесте и Норвешка, која се очекивано отворено ставила на страну „боксера” у жуто-плавом дресу док се са савезницима придружила свеопштим и строгим санкцијама према борцу који на гаћицама носи упадљиво латинично слово З.

Почетком оружаних сукоба у Украјини и увођењем санкција Русији, посебно на пољу извоза енергената, Норвешка је ускочила на тржиште и данас представља једног од највећих извозника нафте, природног гаса и електричне енергије у Европи. Потражња за енергентима је огромна, приходи се увећавају и, како овдашњи економисти воле да кажу, државна каса пуни се, па и пресипа, ракетном брзином.

Повећана тражња и вртоглави раст цена енергената кумовали су баснословним приходима у буџету Норвешке – државни статистички завод саопштио је пре неколико дана да Норвешка никада до сада није извезла робу као у марту ове године. За само један месец Норвешка је продала у иностранство природни гас за 112 милијарди круна (око 11 милијарди евра).

„Специјално, цена природног гаса је без премца, незабележена досад, што је главни разлог екстремно високих прихода од извоза”, објашњава саветник у заводу за статистику Јан Улав Рорхус.

Норвешка је у марту извезла робе у вредности од 226,3 милијарде круна (један евро вреди нешто више од 10 круна), што је за 25 одсто више од децембра прошле године, када је последњи пут забележен рекорд у извозу. У врху листе артикала који ионако богату Норвешку чине још богатијом су нафта и нафтни деривати, гас, електрична енергија и лосос. Од извоза „црног злата” у марту се у државну касу слило 51,6 милијарди круна, што је највећи нафтни девизни прилив икада, односно двоструко више у поређењу са истим периодом прошле године.

Криза на тржишту енергената натерала је Норвешку и на већи извоз струје. У марту је извезено електричне енергије за рекордне 4,2 милијарде круна, седам пута више него у истом месецу лане. Услед рекордног извоза, али такође и због смањених акумулација проузрокованих сушним месецима, цене струје за привреду и норвешка домаћинства скочиле су у просеку три пута. У неким деловима земље грађани су доживели струјне „шокове” на рачунима, који су увећани и до десет пута. Држава је морала да реагује и субвенционише, односно покрива трећину дуга на енормно високим рачунима за струју. Већина грађана не осећа побољшање кућног буџета, док се државна каса пуни и прелива. Напротив, скочиле су и цене хране, а раме уз раме дошло је и до драстичног скока цена горива на пумпама – цене бензина и дизела варирају од два до 2,4 евра по литру.

„Ми осуђујемо. Ми санкционишемо. Ми шаљемо оружје. Ми прихватамо избеглице. И ми се енормно богатимо”, каже у уводнику листа „Дан” Ролф Терје Петерсен, чиме се придружио већ отвореној расправи у јавности и постављеној дилеми од стране аналитичара и новинара: да ли Норвешка – додуше, стицајем околности, не и својом вољом – постаје ратни профитер.

„Рат у Украјини је европска трагедија. Директна последица рата јесте да цене енергената иду у небо. То је велики терет за већину земаља у свету. Али не и за Норвешку”, каже коментатор „Дневних новина” и додаје да због рата у Украјини и енергетске кризе која је започела још прошле године норвешка економија бележи енорман раст прихода. Како прогнозирају економисти и банкари, очекује се да ове године Норвешка оствари петролејску зараду од 1.750 милијарди круна (око 175 милијарди евра). Шест пута више од планираног и пројектованог прилива у државном буџету.

„То Норвешку, не њеном вољом, доводи до тога да постајемо ратни профитер. То не мирише на добро. Зато нам је потребна озбиљна и темељна дебата шта да радимо са суперпрофитом на врху нормалног профита који иначе имамо од нафте и гаса”, каже се у редакцијском коментару „Дневних новина”, уз напомену да вишак из буџета мора да иде за помоћ грађанима због високих рачуна за струју, али Норвешка мора да помогне и изван својих граница. Отуда се овде све чешће помиње оснивање фонда солидарности из ког би се делимично финансирала послератна обнова Украјине, по угледу на амерички Маршалов план после Другог светског рата. Друга алтернатива је да се вишак из буџета усмери и инвестира у производњу зелене енергије, не само у Норвешкој – ветропаркова, хидрогена, сунчевих панела, батерија...

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Žile
Kol'ko vidim ovde niko nije pročitao članak a komentariše.
nikola andric
Merkantilizam (trgovacki kapitalizam) nikako da se prevazidje. Dok se do dosade ponavljaju ''ponuda i traznja'' kao ''objasnjenja'' mnogo se lakse vlada jednom varijabilom . Jos su Holandjani ''videli sopstvenim ocima'' kako su ih njihovi trgovci obogatili ali tada monopoli i jaka mornarica nisu povezivani sa navedenim ishodom. Norvezani su, tako se moze tvrditi, primer ''postenog drustva'' za sva drustva pa nije posteno njih negativno kvalifikovati. Stambeni fondovi ( lutrija) je druga prica.
plave oči
Kada su pre koju godinu kolone izbeglica prolazile kroz Srbiju mnogi autoprevoznici iz Srbije su bili ratni profiteri uzimajući od izbeglica ogroman novac da bi ih prevezli do željene destinacije. Nisam tada čuo niti jednu reč kritike na račun vlasnika autobusa. Možda su ih vozili besplatno zbog lepih plavih očiju izbeglica? Zahvaljujem na objavljivanju komentara!
Kao uvek
@redakciji Poštovani, Norveška je ODAVNO svetski igrač na tržištu energenata, izvozi velike količine gasa i nafte, kao i struju iz hidroelektrana. A NE tek od "početka oružanih sukoba u Ukrajini i uvođenja sankcija Rusiji". Norveška ulaže to bogatstvo u nove, regenerativne izvore energije, dakle sprema se za trenutak, kada fosilnih energenata više neće biti, odnosno njihova eksploatacija preskupa. Zaista je neverovatno šta se sve ovde svaki dan otkriva.
Da Da
Svaka čast Norveškoj ! A arapske zemlje se za razliku od Norveške ponašaju kao da će se nafta koristiti zauvek. Norveska sve zelenija gleda u budućnost ..... A što se tiče texta o extra profitu treba napomenuti da kupuju 36 (mislim) F 35 ako ne i više i još gomilu američkog i britanskog naoružanja tako da extra profit dobro dodje i njima. Zato Norvežani mogu samo da likuju nad svima koji su ljubomorni!
balkanska lisica
Izgleda da niste pročitali ili razumeli članak. Opšte je poznato da je Norveška i do sada profitirala na izvozu energenata. Sada je zbog cene i sankcija Rusiji to enormno uvećano za vrlo kratko vreme.
Zoran
Dobro da vi niste ratni profiteri jer izvozite nesto sto se sada trazi zbog rata. :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.