Priština bi u NATO, može da prođe kao Tajvan

Diplomatska bitka za status Kosova i Metohije nastavlja se nesmanjenom žestinom. Posle dvogodišnje pauze nastale na temelju Vašingtonskog sporazuma Priština je uz otvorenu podršku Berlina i Londona podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Nedugo zatim je Beograd odgovorio nastavkom akcije otpriznavanja lažne države Kosovo. Poučen iskustvom da se Priština ne pridržava čak ni sporazuma čiji je garant Evropska unija, Beograd je preko ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića nastavio živu diplomatsku aktivnost u brojnim državama širom sveta. U koferu te šatl diplomatije prikupljeno je više otpriznavanja tzv. Kosova, ali su zvanično četiri države, i to iz Afrike i iz karipskog regiona, već odlučile da povuku ranije donetu odluku da priznaju nelegalnu secesiju dela Srbije. Posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost ministar Selaković je predsedniku Aleksandru Vučiću predao diplomatske note četiri države koje su već povukle priznanje Kosova, a Savet je ovlastio Vučića da javnost obavesti o kojim je zemljama reč.

Naglasio je da će Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova „nastaviti žestoko da se bore” i da rade na povlačenju priznanja. Prethodno je, čak i pre uvođenja moratorijuma na lobiranje za nova otpriznavanja, čak 18 država povuklo priznanje Kosova. A sa ove četiri nove države tas država u UN koje ne priznaju takozvano Kosovo je teži, pa tako od 193 članice svega 88 priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost, dok je protiv čak 100. Uz to, pet država je u pomalo nejasnoj poziciji. One zvanično priznaju Kosovo, ali prilikom glasanja za članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama ne izjašnjavaju se u njenu korist.

Za Beograd nije bilo iznenađenje to što je tzv. Kosovo iskoristilo prvu priliku da prekrši Vašingtonski sporazum i podnese zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Za ovaj politički gest Priština je otvoreno dobila podršku Berlina, Londona i Ankare, a sve to podržava i Amerika. Posle povlačenja Ruske Federacije iz Saveta Evrope, 15. marta, u zapadnim političkim centrima smatraju da su se stvorili politički uslovi da Priština izađe iz međunarodne izolacije u koju ju je „gurnula” Srbija. Za članstvo u SE potrebno je najmanje dve trećine glasova država članica, što takozvano Kosovo ima jer lažnu nezavisnost na Starom kontinentu nije priznalo svega nekoliko zemalja. Osim za SE, Priština je najavila da će aplicirati i za članstvo u Partnerstvu za mir NATO-a, ali je veliko pitanje da li će do toga i doći jer s tim moraju da se slože sve države članice, a četiri države iz EU, Španija, Rumunija, Grčka i Slovačka, nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost.

Bez obzira na to što se protiv naše zemlje nalaze najmoćnije države Zapada, Beograd neće odustati od legitimne borbe za očuvanje međunarodnog javnog prava, ali i interesa Srbije. Kampanja otpriznavanja KiM počela je 2017. godine i u tome se posebno isticao tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. A pre nekoliko dana Dačić je izjavio da će, posle nastavka akcije Srbije, broj država koje će otkazati podršku Prištini biti sve veći. Za „Politiku” kaže da je situacija drastično promenjena poslednjih godina i da su 22 države članice UN povukle priznanje „Kosova”. „Nastavak akcije povlačenja priznanja lažne države Kosovo je logični odgovor na to što Priština ne poštuje Vašingtonski sporazum. Taj odgovor ih i najviše boli. Siguran sam da će sve zapadne zemlje osuditi našu akciju povlačenja priznanja, a niko ni reč nije rekao protiv zahteva Prištine za prijem u Savet Evrope”, izjavio je Dačić.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je to jedina politika koju Srbija ima na raspolaganju da se odupire procesu priznavanja i potvrdi kosovske „državnosti”. Za naš list kaže da je to politika koja daje opipljive i konkretne rezultate. „Ova politika jača argumente Srbije i našu poziciju u odbrani državnog i nacionalnog interesa, imajući u vidu da je Kosovo protektorat UN i da se tamo to pitanje mora rešavati. Ta politika sprečava mogućnost da Kosovo, na mala vrata, preko Generalne skupštine UN, na osnovu mehanizma koji je primenjen u slučaju Palestine, dobije status posmatrača u UN i na taj način otvori proces pristupanja. Politika otpriznavanja je bitna jer se zalaže za poštovanje principa međunarodnog prava”, kaže Milivojević.

A zapadni diplomata koji trenutno radi u Prištini smatra da Srbija ima veoma ozbiljnu diplomatiju, koja tačno zna šta radi i vuče veoma dobre poteze. Konstatuje da je srpska diplomatija poslednjih godina veoma intenzivna prema karipskim državama, zemljama Južne Amerike, a isti slučaj je i sa afričkim zemljama, gde pre svega jača ekonomski uticaj Kine. Navodi kako ga ne bi iznenadilo da ima desetak država koje bi mogle da povuku akt o priznanju Kosova.

„Na početku se Srbija više koncentrisala da razgovara preko svojih ambasada i diplomatskih predstavnika koji su bili i sada su veoma aktivni. Tamo gde nisu mogli da dopru slali su pisma i bili su veoma uporni”, navodi naš izvor i dodaje da je status „Kosova” u međunarodnim odnosima i dalje neregulisan i da nikako nisu u pravu iz Stejt departmenta kada prilično diplomatski nevešto pokušavaju da objasne da je ta stvar dovedena do kraja.

Međunarodno pravo poznaje povlačenje priznanja nezavisnosti i to što se poslednjih godina događa s lažnom državom Kosovo nije prvi, a sigurno neće biti ni poslednji slučaj. Sigurno najilustrativniji primer za to Tajvan, koji su prvo priznale gotovo sve države sveta jer je Kina u tom periodu vodila izolacionističku politiku. Tada su se gotovo utrkivale zemlje u svetu koje će priznati Tajpej i na kraju je ovo ostrvo zastupalo interese Kine i bilo je čak i stalna članica Saveta bezbednosti. Međutim, kada se kontinentalna Kina na velika vrata vratila u međunarodne odnose i preuzela stolicu članice u Savetu bezbednosti, tada je došlo i do povlačenja priznavanja Tajvana od strane više desetina država u svetu.

A političi analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je politika otpriznavanja veoma dobra i pametna i da s njom i ubuduće treba nastaviti. „Otpriznavanje takozvanog Kosova je bitno politički i psihološki veoma važno za Srbiju. Politički jer se sprečava da tzv. Kosovo uđe u UN preko Generalne skupštine UN kao Palestina. Veoma je važan i psihološki aspekt jer ovom politikom Srbija dobija satisfakciju za svoju decenijski borbu protiv nezavisnosti Kosova, koja će biti nastavljena”, zaključuje Dejan Vuk Stanković.

Jovanović: Separatizmi dižu glavu i u državama EU

Smatra se da je suverenitet neke države priznat tek kada ona postane članica Ujedinjenih nacija. UN ima 193 zemlje koje smatra državama članicama, broj koji je gotovo četiri puta veći nego kada je organizacija osnovana 1945. godine. Ubedljiva većina novih članova pridružila se u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka, kada su evropske države ostale bez svojih azijskih i afričkih kolonija, i devedesetih, nakon raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Samo dve nove države pristupile su UN od 2000. godine – Istočni Timor i Južni Sudan. Postoji više razloga za to, uglavnom pravnih i političkih, a ne geografskih. Da li će i ko prihvatiti nezavisnost neke teritorije, zavisi od toga koliko to nekoj državi odgovara.

Konvencija u Montevideu 1933. godine, koja je postavila moderna pravila državnosti, kaže da bi zemlja trebalo da poseduje stalno stanovništvo, definisanu teritoriju, vladu i sposobnost stupanja u odnose s drugim zemljama. Postoji jedan važan razlog zašto se nove države danas retko formiraju – ili, ako traže nezavisnost, retko ih priznaju drugi. Matična država, prema međunarodnom pravu, mora da se odrekne te teritorije mada je i ova odluka zbog kosovskog presedana stavljena pod veliki znak pitanja. Takozvano Kosovo je proglasilo jednostranu nezavisnost 2008. godine. Većina zemalja na Zapadu, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Nemačku, priznaju Kosovo, ali Rusija i Kina, obe članice SB UN, to nisu učinile. To je razlog zbog kog tzv. Kosovo nije država članica UN, pa se prema međunarodnom pravu ne smatra suverenom. Drugi problem za Kosovo je taj što Srbija odbija da prihvati njegovu nezavisnost.

„Politika otpriznavanja u novim geopolitičkim kretanjima ima još veće šanse jer postaje jasno da politika dvostrukih standarda vodećih zapadnih zemalja ugrožava osnove međunarodnog pravnog poretka i podstiče separatizme u raznim delovima sveta. Toga posebno postaju svesne zemlje koje se i same bore sa separatizmom podstaknutim sa strane. Među najbrojnijim su zemlje Afrike, Latinske Amerike i Azije. Zbog te politike dvostrukih standarda nije pošteđena ni Evropa, gde dižu glavu separatizmi u državama članicama EU”, kaže za naš list diplomata Živadin Jovanović. Hronologija povlačenja priznanja

1. Sao Tome i Principe – 7. 1. 2013.

2. Surinam – 27. 10. 2017.

3. Gvineja Bisao – 21. 11. 2017.

4. Burundi – 15. 2. 2018.

5. Liberija – 20. 6. 2018.

6. Papua Nova Gvineja 29. 6. 2018.

7. Lesoto – 16. 10. 2018.

8. Komonvelt Dominika 2. 11. 2018.

9. Grenada – 4. 11. 2018.

10. Unija Komora – 7. 11. 2018.

11. Solomonska Ostrva – 28. 11. 2018.

12. Madagaskar – 5. 12. 2018.

13. Palau – 17. 1. 2019.

14. Centralnoafrička Republika – 26. 7. 2019.

15. Togo – 28. 6. 2019.

16. Gana – 7. 11. 2019.

17. Nauru – 22. 11. 2019.

18. Sijera Leone – 2. 3. 2020.

19–22. predsedniku Srbije predate note četiri države – 13. 5. 2022.