Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ne sme da vas boli

Данијела Станишић Срдић (Фото Хемофарм)

U 21. veku svaki pacijent ima pravo da dane provodi u miru, bez bolova, ma koliko bolest bila teška ili uznapredovala. Nekada bolest donosi jake, dugotrajne bolove zbog kojih se gubi san, a život pretvara u patnju. Ukoliko bol traje duže od tri meseca naziva se hronični bol.

Važnost lečenja bola proizilazi iz činjenice da je bol najčešći razlog javljanja lekaru. Hronični bol, od koga pati oko 20 odsto svetskog stanovništva,  javlja se  u nizu stanja kao što su reumatološke i neurološke bolesti, dijabetes, AIDS, maligne bolesti i drugo.

– Najčešće, hronični bol traje duže od šest meseci, i ne izaziva samo  fizičku patnju i oštećenje fizičkog zdravlja bolesnika, već ima negativan uticaj na psihičko zdravlje i kvalitet života obolelog – objašnjava dr Danijela Stanišić Srdić specijalista kliničke farmakologije i direktor prodaje za RX proizvode  iz „Hemofarma”.

Naš narod je naviknut da dugo trpi bol i hronični bol je kod nas još uvek nedovoljno lečen iako se aktivno radi na praćenju savremenih trendova u terapiji bola, a širom Srbije osnovane su posebni ambulante i kabineti.

– Svetao primer je svakako i multidisciplinarni Kabinet za terapiju bola UKCS-a, u kome tim vrhunskih stručnjaka radi u skladu sa evropskim konceptom lečenja i gde spas nalaze pacijenti sa teškim, hroničnim bolovima. Kabinet je opremljen aparaturom za najsloženije interventne procedure, a uz nove generacije lekova koje donose bolju efikasnost u lečenju, danas nijedan pacijent nema razloga da trpi bol– kaže naša sagovornica.

U kojim sve stanjima je terapija bola neophodna?

– Uvek kada postoji jak bol. Bol može biti akutni ili hronični. Akutni bol se javlja u slučaju trauma ili posle operativnih zahvata. S druge strane, uzroci hroničnog bola mogu biti različiti. Bolovi se mogu javiti usled spazma skeletnih mišića poput bolova u vratu ili leđima, a razlikujemo i neuropatski bol, bol kao bitni pratilac hroničnih, inflamatornih i degenerativnih stanja kao u slučaju osteoartritisa. Posebnu pažnju zahteva lečenje kancerskog bola. Savremena farmakoterapija bola podrazumeva primenu lekova koje odlikuje visok stepen efikasnosti, uz prihvatljiv bezbednosni profil– ističe doktorka Danijela  Stanišić Srdić

Jedan od najčešćih hroničnih bolova je neuropatski bol od koga pati oko 10 odsto svetskog stanovništva. Kako on nastaje?

–  Patofiziološki mehanizmi njegovog nastanka su mnogobrojni. Neuropatski bol može biti uzrokovan infekcijama poput herpes zoster infekcije, zatim ishemijom kod pacijenata obolelih od dijabetesa kada se javlja bolna dijabetička polineuropatija. Ovaj bol može biti izazvan i traumom, oštećenjem kičmene moždine, hirurškom intervencijom, neurotoksinima, zračenjem, hemoterapijom. Pacijenti ga opisuju kao jak bol u vidu žarenja, bockanja, mravinjanja – objašnjava naša sagovornica

Da li se danas neuropatski bol uspešnije leči?

– Nove generacije lekova značajno olakšavaju terapiju neuropatskog bola, delujući kauzalno i simptomatski. Jedan od novih lekova za lečenje umerenog do jakog akutnog i hroničnog bola je i „tapentadol” koji donosi nov način delovanja. U poređenju s drugim opioidnim analgeticima, ima manje gastrointestinalnih i CNS neželjenih dejstava, pa mu je profil sigurnosti visok. Pacijenti ga, kao i druge lekove, ne smeju uzimati na svoju ruku, već isključivo prema uputstvu i savetu lekara. Pacijent danas ne sme da trpi bol. On ima pravo da dane provodi u miru, a ne u patnji – naglašava dr Danijela Stanišić Srdić, specijalista kliničke farmakologije iz „Hemofarma”.

Promotivni tekst

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.