Kakav divan, divan svet

Svet se ubrzano kreće napred – u tehnološkom smislu, dabome. Perfektno smo usavršili tehnologije efikasnog kontrolisanja, mrcvarenja i zaglupljivanja ljudi da uništenje prirode, slamanje ljudskog duha, zatiranje nacionalnih posebnosti i istorijski revizionizam, deluju kao logični produkti globalnih događaja u režiji tehnokratskih elita, njihovih (ne)vidljivih nalogodavaca, birokratskih pomagača i političkih kolaboracionista koji horski pevaju Sačmovu „What A Wonderful World”.

Međutim, svet se u socio-antropološkom pogledu nezadrživo kreće unazad, ka novom početku koji će uslediti nakon što civilizacija tresne o dno prvobitne zajednice, doduše na višem stupnju tehnološkog razvoja. Zbog toga pandemiju kovida 19, rat u Ukrajini, nemaštinu i glad koji će uslediti, treba posmatrati kao deo istog kataklizmičkog scenarija. Ne brinite, neće to biti katastrofa biblijskih razmera. Preživećemo je, samo jadniji i bedniji nego što smo bili ranije, duhovno obogaljeni i podvrgnuti do sada neviđenim tehnikama manipulacije, uslovljavanja i represije. I bez slobode za koju su krvarili naši preci.

Planetarni poremećaj potreban je pokretačima svetskih procesa kao povod za globalno redefinisanje odnosa, pre svega za uspostavljanje svetske države po uzoru na onu „vrlu” iz Hakslijevog romana. Takođe, i za orvelovsku podelu sveta na regionalne zone uticaja koje će funkcionisati kao represivni tehnobirokratski mehanizmi iz Hakslijeve distopije. Sličan projekat započet je nakon kataklizme Drugog svetskog rata ali se sporo kretao lavirintima države blagostanja, ometan hladnoratovskim psihozama i nedovoljno razvijenim tehnologijama za manipulisanje ljudskom svešću. Ipak, opstale su globalne institucije moći – MMF, SB, STO, SEF, NATO, dodatno ojačane razvojem tehnologije i ideologijama slobodnog tržišta i privrednog rasta. Ratovi, zaraze, (bio)terorizam, ekonomske i izbegličke krize, uzroci su i posledice rada na globalnoj standardizaciji pokoravanja, kontrolisanja i uslovljavanja ljudi kojima je namenjena uloga srećnih piona na velikoj šahovskoj tabli, i zamoraca u globalnoj naučnoj laboratoriji. To vidi svako ko barata elementarnim logičkim operacijama. Problem je što većina, ušuškana u komforu sitnih zadovoljstava, odbija da vidi i logički rezonuje.

A „Manifest postkovidnog sveta” javno je obelodanjen. Učinio je to prvi čovek Svetskog ekonomskog foruma. Zagonetno je poručio budućim pokolenjima: „Bićete srećni, a nećete imati ništa.” Sjajna poruka, naročito za milione žrtava neoliberalnih arhitekata koji su decenijama branili lokalnim vladama ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, kulturu, radničke plate, promovisali slobodu tržišta i trgovine umesto slobode čoveka, prokopavali klance između socijalnih slojeva i na vrhu piramide globalne selendre ustoličili plutokratski klan upravljača koji se razuzdano poigravaju s nama. Kupuju plodnu zemlju i izvore voda, premrežavaju nebo, kontrolišu medije, određuju šta ćemo jesti i šta (ne)smemo govoriti na društvenim mrežama. Oblikuju novi svet u kojem neće biti mesta za samosvesne pojedince koji shvataju suštinu prevare. Zaboravite logore i masovna streljanja. Samosvesni pojedinci – moderni disidenti, „civilizovano” će biti uklanjani pomoću dobrano nauljenih mehanizama uslovljavanja – etiketiranjima i izopštavanjima iz društvene zajednice, blokadama tekućih računa, (ne)mogućnostima dolaska do životnih resursa…

Fašizam u novom pakovanju ispisivaće nova značenja diskriminacije, slobode mišljenja, ličnog dostojanstva i psihofizičkog integriteta pojedinca…, razume se u skladu sa interesima korporacija i globalnih elita. Zamislite tek kad u masovnu upotrebu, posredstvom komercijalnih mikrotalasnih mreža, grunu kamere, dronovi, potkožni čipovi, hologrami, virtuelni novac... Okanite se teorija zavere! Samo razmislite o pitoresknim mogućnostima manipulisanja ljudima. Uzgred, setite se pronicljivih pojedinaca koji su još na početku pandemije govorili o inflaciji i gladi u postkovidnom svetu. Proganjali su ih kao ravnozemljaše koji šire lažne vesti i paniku. A danas njihove reči ponavljaju pametnjakovići koji su ih proglašavali teoretičarima zavere. Takvi će nam uskoro objašnjavati da je uzrok nemaštine rat ali ne i da je pravi uzrok rata pohlepa korporativnog sistema, te da nemamo prava da dižemo bune protov njegovih upravljača, visokih cena energenata i nestašice životnih namirnica. A ako to ipak učinimo, vlasti će „zakonito” proglašavati vanredna stanja i disciplinovati nas posredstvom represivnih mera „u skladu sa zakonom”. Takav model već je prošao za vreme korone kada su širom planete, u ime zdravlja, suzbijana osnovna ljudska prava i slobode. Naročito pravo čoveka da slobodno raspolaže sopstvenim telom. Time smo se vratili u feudalno doba (na višem stupnju tehnološkog razvoja). Korporacije, političke elite, moćne porodice i pojedinci, uspostavili su vlastite digitalizovane feude na kojima preživljavaju obespravljeni ali srećni instagram kmetovi spremni da ličnu slobodu i privatnost trampe za prividnu stabilnost. Jer razum uveliko robuje algoritmima. Dakle, vratili smo se i u robovlasništvo. Robujemo bankama jer jedino brzim keš kreditima uspevamo da premostimo jaz između rastućih cena i stagnirajućih zarada. Još gore, robujemo geostrateškim vizijama aktera velike šahovske partije. Robujemo ratu u Ukrajini koji se razbuktao u završnici pandemije lakomutirajućeg patogena kojem smo takođe dugo robovali. I sva je prilika da će nas globalni sukob gurnuti u prvobitnu zajednicu u kojoj vlada zakon jačeg. A onda će širom lokalnih zaselaka globalnog sela otpočeti naoružavanja toljagama i sveopšta otimačina životnih resursa zarad pukog preživljavanja. Kakav divan svet, moj dobri Sačmo.

Sociolog