Žena koja bi danas bila snažna i moćna

Kakav je bio položaj žene u evropskom društvu i nauci nekad, a kakav je danas? Da li se nešto i koliko promenilo? Zbog čega je Mileva Marić Ajnštajn, bez obzira na ogroman matematički talenat, ostala zatvorena? Na ova, ali i mnoga druga pitanja odgovore će ponuditi nova predstava „Mileva Marić Ajnštajn” koja će premijerno, u režiji Anice Tomić, biti izvedena u četvrtak, 26. maja od 20.00 sati na sceni „Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta, u okviru programskog luka „Heroine” Evropske prestonice kulture.

Predstava „Mileva” biće izvedena na svečanom otvaranju ovogodišnjeg 67. Sterijinog pozorja u Novom Sadu, van konkurencije, u koprodukciji sa Narodnim pozorištem iz Sombora, na čijoj sceni će prvi put biti pred publikom 7. juna.

Život Mileve Marić Ajnštajn obrađivan je mahom istorijski i umetnički, ali najčešće u, reklo bi se, psihološkom, porodičnom i ličnom ključu. Sada će priča o životu naučnice biti ispričana iz ženske perspektive, kroz tekstove pet dramaturškinja: Tijane Grumić, Olge Dimitrijević, Vedrane Klepice, Vedrane Božinović i Milene Minje Bogavac. Adaptaciju je uradila Jelena Kovačić, scenograf je Igor Vasiljev, kostimograf Biljana Grgur, saradnik za scenski pokret je Igor Koruga, dok je za muziku zadužen Nenad Kovačić.

– Naša predstava je posveta Milevi Marić Ajnštajn i njenom glasu koji joj je oduzet, ali i pobuna protiv predrasuda koje su se vezivale za nju. Razmišljajući o njoj odmah sam videla sliku žene koja bi danas bila snažna i moćna, koja bi svoj glas dala svim ženama i zastupala njihova prava. Kada smo dobile tekstove jednih od najsnažnijih autorki regiona, pokušale smo da ispišemo priču koja će Milevi dati novo značenje i preispitati njenu patnju, želje, ali koja će se obratiti i nama koji je tretiramo kao svojinu i skrivamo se iza njenog imena kao da je naše, hvaleći se njome kako bismo sebi dali na važnosti – kaže Anica Tomić.

Milena Minja Bogavac smatra da je veoma važno da Milevinu biografiju vratimo na ono što jeste.

– Važno je da se setimo da je Mileva Marić bila inteligentna, različita, hrabra, vredna, da se nije uklapala u ondašnje standarde „ženstvenog” ili socijalno prihvatljivog ženskog ponašanja. Bila je naučnica, a bavila se onim disciplinama koje se i danas percipiraju kao „muške”. Umesto da je slavimo zbog njenog izvanrednog uma, discipline potrebne za nauku i njene hrabrosti da se razlikuje od svih drugih žena iz svoje zajednice, mi je uglavnom pamtimo po onim stvarima u kojima je bila nalik svim ženama svoje generacije. Kao nečiju suprugu, koja je mnogo patila – naglašava Milena Bogavac, dok se Tijana Grumić spontano nadovezala na ovu priču:

– Mileva Marić je važna zato što je bila među prvim ženama sa ovih prostora koje su se obrazovale u školama do tada namenjenim isključivo muškarcima i time utrla put svima onima koje su dolazile posle nje. Odnosno, svima nama koje se danas bavimo onim profesijama koje su nekada smatrane „muškim”. Pokušale smo da predstavimo neke druge, moguće verzije života te žene i svega onoga što je za sobom ostavila o čemu nemamo jasne činjenice. Takav pristup sigurno donosi nešto novo o Milevi Marić, što nije nužno istorijski tačno, ali što jeste umetnički opravdano u trenutku u kom se bavimo ovom temom.

Jelena Kovačić, dramaturškinja kojoj je pripao ogroman zadatak da sadržinski i formalno, različite tekstove pet dramaturškinja objedini u celinu, kaže da u ovoj predstavi kroz to tkanje tekstova, Mileva Marić traži svoju preminulu kćerku Ljubicu, dok sedam žena traže upravo Milevu Marić.

– Tražimo priču koju nikada nije uspela ispričati jer joj to niko nikad nije dozvolio i pitamo se postoji li način da saznamo ili barem osetimo što bi ona zapravo htela da se o njoj govori, misli, piše, igra, postoji li način da je razumemo – kaže Jelena Kovačić, i dodaje:

– U njeno ime i u ime svih devojčica, devojaka i žena koje to pravo nisu imale ili ga još uvek nemaju, progovorićemo o nepristajanju na nasilje, patrijarhat, omalovažavanja, manipulaciju, jer negde duboko u sebi verujemo da ni Mileva ne bi pristala, da je samo znala da može ne pristati. Poštovana gospođo Marić, mi vam se nećemo šlihtati. Nećemo vam se šlihtati pre svega zato što vas poštujemo. Mi vam govorimo sve kako jeste. Ili ćemo makar to pokušati.

U predstavi igraju Ana Rudakijević, Olgica Nestorović, Pero Stojančević, Lea Jevtić, Stefan Beronja, Nikola Knežević, Sofija Mijatović, Biljana Keskenović, Srđan Aleksić, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Danica Grubački, Milijana Makević Mirkov, Nemanja Bakić.