Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rizici povećanja plata i penzija

Prvobitno planirani deficit od 1,5 milijardi evra verovatno će biti veći za još jednu milijardu. – Zaduživanje sve skuplje i pitanje je na kom nivou će se rast kamata zaustaviti
(Фото EPA-EFE/A.Babani)

Predsednik države Aleksandar Vučić, pre nekoliko dana je, govoreći o brojnim ekonomskim izazovima, rekao da će država nastojati da minus u javnim finansijama ne bude veći od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Problem je kako to isfinansirati, jer kamate rastu pa je zaduživanje moguće po stopi od šest odsto godišnje što je on ocenio neprihvatljivim. Zbog toga je pitao Viktora Orbana kako se oni snalaze, a mađarski premijer mu je odvratio da posežu i za zaduživanjem na osnovu bilateralnih sporazuma. To je kada se država ne zadužuje na tržištu kapitala, već direktno zajmi novac od, na primer, druge države.

Podsećanja radi minus u državnoj kasi u budžetu za ovu godinu planiran je na tri odsto BDP-a ili oko 1,5 milijardi evra. Sada nam preti deficit veći od dve milijarde, možda i više od toga, uz potrebu da se refinansiraju stari dugovi od 3,5 milijardi evra. Sve to u zbiru znači da nam je potrebno da pozajmimo najmanje šest milijardi i to u uslovima sve većih kamata. Plus da imamo mogućnosti da ih pozajmimo na tržištu kapitala, jer zvaničnici govore da nam se ta vrata zatvaraju, jer nismo uveli sankcije Rusiji.

Takođe podsećanja radi Srbiji nije nepoznato zaduživanje bilateralnim sporazumima, jer se u novijoj istoriji, tačnije 2014. zadužila kod Ujedinjenih Arapskih Emirata za budžet. Reč je o zajmu od tri milijarde dolara s kamatom od dva odsto.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da će naš BDP ove godine dostići 60 milijardi evra, jer će za deset odsto da poraste zbog inflacije. Prema tome deficit od četiri procenta može da bude i gotovo 2,5 milijardi evra.

„To jeste relativno visoko, a mislim da je prihvatljivo. Moramo da računamo i na smanjeni privredni rast. Već je za prva tri meseca ostvaren deficit od 600 miliona evra, a tradicionalno je minus visok i u poslednjem kvartalu. Da bi se deficit zadržao na četiri odsto biće potrebne neke mere štednje, jer ne rastu samo kamate, već i drugi troškovi države zbog inflacije za kupovinu robe i usluga. Država je, na primer, značajni kupac goriva za vojsku, policiju, zdravstvo. Mogu da se odlože i neprioritetne investicije”, navodi Arsić.

Smatra da država treba da proveri na međunarodnom tržištu po kojoj kamati može da se zaduži, jer nije siguran da nas baš toliko uslovljavaju. Više to doživljava kao pripremanje javnosti za uvođenje sankcija Rusiji. Jer, ako nema zaduživanja nema novca za plate i penzije. U slučaju da postoji neko političko uslovljavanje onda nam preostaju zajmovi od drugih država, Kine ili Arapa. Kredit od Emirata je bio u dolarima koji sada jača tako da treba sabrati jačanje te valute sa kamatom što ga trenutno čini skupljim.

A da li će, zbog inflacije, biti rasta plata i penzija pre kraja godine?

Arsić odgovara da bi bilo rizično da se u toku godine one dodatno povećaju, jer bi time bio znatno povećan deficit. To bi kratkoročno bilo u interesu građana, ali taj rast bi dodatno pogurao inflaciju. U prošlosti decenijama je vođena takva politika. Inflacija obezvredi plate i penzije, država ih poveća da bi ublažila socijalne nemire, a to još uveća inflaciju. To treba izbeći, jer u vreme krize plate i penzije moraju da stagniraju. Penzije imaju realni pad ako se gleda redovno povećanje, ali ako se uračunaju i 20.000 dinara koji su dobili u februaru onda nema tog pada.

Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub) napominje da trenutno prihodi države rastu zbog inflacije, odnosno veći su zbog plaćanja PDV-a i akciza na veće cene, ali s druge strane rastu i rashodi, odnosno cene za javne nabavke i državne investicije.

„Inflacija stvara pritisak da se povećaju plate u državnoj upravi i penzije da bi se sačuvala njihova kupovna moć. Uveren sam da će budžet bar jednom do kraja godine da se rebalansira i da će one biti povećane. Ovakva poskupljenja osnovnih životnih namirnica nismo videli u poslednjih deset godina što stvara političku nesigurnost. Penzije bi trebalo da se obračunavaju po ’švajcarskoj formuli’, ali je predsednik rekao da će u dogovoru s MMF-om gledati da se ona ne koristi dve godine dok traje visoka inflacija što je loše rešenje. Ako imate zakon onda treba da ga poštujete, a ako on ne valja onda mora da se menja. Ne treba da se pravite da ne postoji”, kaže Gajić.

Dodaje da minus u kasi produbljuje i plaćanje energenata. Pad proizvodnje struje uzrokovao je veći uvoz gasa tako da se problem EPS-a prelio na „Srbijagas”. Prema podacima sa sajta EPS-a mi još uvozimo znatne količine koje skupo plaćamo, a ne naplaćujemo tu cenu građanima i privredi što znači da država mora to da pokrije. Proračun je da je na uvoz struje potrošeno 500 miliona evra, a to nije bilo planirano budžetom. Ako sve mora da im se nadoknadi iz državne kase to je više od jedan odsto BDP-a samo za EPS. Slično je i sa „Srbijagasom” koji je nedostajuće količine plaćao po skupljoj ceni.

Ovaj ekonomista navodi da je zbog rastućeg deficita za nas problem rast kamata. Prošle godine zelene obveznice smo prodali po kamati od jedan odsto, obične evroobveznice po 1,7, a sada za slične papire kamata je viša od 3,5 procenata, a izgleda da će biti i veća od pet odsto. Za jedan procentni poen veće kamate moramo da izdvojimo oko 50 miliona evra godišnje više za vraćanje zajma.

 

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mira
E preteraste kad god treba penzije povecati odmah kazete ne moze jer ce da bankrotiramo.
Vojislav
Taj rizik je vrednosno manji od gubitka zbog javašlukom iznuđenog uvoza struje.
Hajduk Veljko
Koji naslov. Zamislite sta na to kaze 400 000 radnika koji primaju minimalac, I 900 000 penzionera, sa penzijama do 25000?
Neko
Država koja je ove godine dala 600 miliona evra za prenos fudbalske Premijer lige ne treba da brine za stanje u budžetu. Siguran sam da je državna kasa puna. Ako je toliko novca dato za prenose fudbalskih utakmica, sigurno će biti više nego dovoljnoi za zdravstvo, socijalna davanja, obrazovanje.
zoran
Pa ne moze doveka da se stampaju pare i da se pozajmljuje po 1%. Kada prestane stampanje para, a upravo prestaje kod FED-a i ECB-a, preostali investitori koji pozajmljuju dolare i evre hoce da zarade na tome, tj da kada odbiju inflaciju od kamate da im ostane neki profit.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.