Haljini u čast

U radionicu Centra za grafiku „Akademija” Fakulteta likovnih umenosti (FLU), koja se nalazi u Pariskoj ulici u Beogradu, jednog dana je ušla slikarka Marija Dragojlović, noseći sa sobom haljinu. Reč je haljini koja iza sebe ima specifičnu istoriju, nosilac je duha vremena, a biće motiv izložbe „Nešto sasvim lično”, koja će biti otvorena večeras u 20 sati u ovom centru. Kamerna izložba „Nešto sasvim lično” Marije Dragojlović, obuhvata seriju crteža, intimne fotografije i svojevrstan je omaž prijateljici i umetnici, preminuloj Radi Selaković. Izložba je ujedno i promocija grafike, sasvim novog zasebnog umetničkog dela. Nastajala je kao zajednčki rad autorke crteža Marije Dragojlović, umetnica, majstora štampe Tamare Pajković i Marije Anđelković i grafičkog dizajnera Ivana Krgovića. Izvedena je u kombinaciji litografije i sitoštampe, u tiražu od 30 primeraka.

– Haljina je bila okačena na drvenoj vešalici čiviluka prilepljenog uz rustični zid grafičke radionice u podrumu Pariske 16. Budila je osećanje zastrašujućeg prisustva i lepote. Tu je živela par meseci, često u društvu vlasnice koja je marljivo islikavala svaki njen nabor na transparentnoj foliji – priča Nataša Janković kustoskinja izložbe.

U skladu sa svojom prepoznatljivom poetikom, Marija Dragojlović i ovog puta ostaje dosledna porodičnoj zaostavštini. Kaže da nikada nije otuđila ništa što je pripadalo njenoj porodici.

 – Rasla sam sa tim stvarima i sećanjima i to je moja velika riznica. To je kao Prustove madlene... – kaže umetnica.

O kakvoj je to haljini reč i koga ona sve povezuje?

– Pamtim haljinu iz detinjstva jer je moja mama nosila u posebnim prilikama. Dobila je od sestre koja je živela u Londonu.

Imam fotografiju sa mamom i tetkom u šabačkom parku 1954.

Posle sam je ja nosila, a prijateljica i koleginica Rada Selaković napravila je moj portret u njoj i bio je u postavci njene izložbe 1980. u Domu omladine. Naravno, ja sam to veče bila u toj haljini i posle smo imali tulum na kome smo se nas dve fotografisale – priča Marija Dragojlović.

Na izložbi će se naći i fotografija koju je Karpo Godina snimio prilikom kućne posete Mariji Dragojlović, dok mu je pokazivala originalnu haljinu i crteže.

Promociju grafike sa motivom majčine haljine pratiće dokumentrane fotografije, crteži i slika koju je načinila Rada Selaković.

U centru za grafiku Fakulteta likovnih umetnosti Marija Dragojlović provela je puno vremena, najpre kao studentkinja, kasnije kao profesorka ovog fakulteta.

– Mislim da je to nešto najbolje što se dogodilo našem fakultetu. To je posebno mesto. Mala nepretenciozna galerija i ogromna radionica u podrumu, sa fantastičnim presama i ljudima koji neobično predano s ljubavlju i znanjem štampaju grafike i to ne samo umetnika iz škole. Imaju neverovatnu zbirku odličnih, znamenitih umetnika raznih generacija. Svakom koga pozovu je na neki način učinjena čast da mu izvedu neki crtež u različitim i adekvatnim tehnikama... I atmosfera je odlična, radionička. Svi nešto rade, razgovaraju, rešavaju neverovatne probleme, a čar tog mesta se vidi i po tome što ljudi vole da svraćaju tu – kaže Marija Dragojlović.