Ratne igre Vašingtona i Kijeva

Vojna pobeda protiv Rusije je „malo verovatna” ako SAD obustave Kijevu isporuku artiljerije dugog dometa, rekao je juče visoki ukrajinski zvaničnik Aleksej Arestovič za Si-En-En. Savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kaže da je ovo oružje „od suštinskog značaja za sudbinu Ukrajine i njene nezavisnosti”.

Ovaj poslednji u nizu vapaja iz Kijeva upućen Beloj kući usledio je dan posle jasne poruke Džozefa Bajdena da neće slati u Ukrajinu napredne raketne sisteme (MLRS) koji mogu da pogode Rusiju.

Posle izjave američkog predsednika date na Dan sećanja jedan visoki zvaničnik Bajdenove administracije je pojasnio da još nije doneta odluka o slanju u Ukrajinu višestrukih raketnih sistema (MLRS) koji mogu da pogode ciljeve na udaljenosti od 300 kilometara u zavisnosti od vrste municije.

„Slanje MLRS se još razmatra, ali na stolu nisu opcije s mogućnostima dalekosežnih udara”, pojasnio je ovaj zvaničnik za „Vašington post”.

Arestovič je naveo da bi čak i mali broj ovakvih sistema naoružanja, samo 20, označio „promenu igre” u sukobu s Rusijom, jer bi to omogućilo ukrajinskim trupama da se brane od ruskih napada dugog dometa. Iako savetnik Zelenskog tvrdi da bi Ukrajina ovo koristila samo za odbranu svoje teritorije, a ne za napad na Rusiju, u Vašingtonu nisu skloni da u to poveruju. Eventualno naoružavanje Ukrajine raketama dugog dometa izaziva zabrinutost na Zapadu da bi se ovi sistemi mogli koristiti za napad na mete unutar teritorije Rusije, što bi moglo dovesti do eskalacije sukoba u koji bi bio direktno uvučen i NATO.

Republikanska senatorka iz Južne Karoline Lindzi Grejem, koja se zalagala da Kijev dobije ovo naoružanje, Bajdenovu izjavu je opisala kao „izdaju Ukrajine i same demokratije”.

U međuvremenu, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da je Bajdenova očigledna odluka o neslanju sistema – razumna. Bivši ruski predsednik upozorio je da će ako gradovi u Rusiji budu napadnuti raketama ispaljenim iz Ukrajine Moskva morati da ostvari svoju pretnju i po centrima koji donose ovakve zločinačke odluke, od kojih neki nisu u Kijevu.

Rebeka Kofler, bivša saradnica Odbrambene obaveštajne agencije (DIA) i autorka „Putinovog priručnika”, kaže za AP da bi slanje raketnih sistema u Ukrajinu Moskva doživela kao eskalaciju, što nosi znatne rizike i moglo bi da izazove odgovor Rusije.

Koflerova dodaje da bi motivacija za Bajdena da uskrati Zelenskom MLRS mogla biti zabrinutost u vezi s tim kako će Ukrajinci koristiti sisteme. U slučaju zloupotrebe ovih raketnih sistema SAD bi mogle biti uvučene u rat.

„Gardijan” piše da još postoji mogućnost da Ukrajina dobije lansirne sisteme MLRS montirane na kamione koji bi koristili rakete kraćeg dometa, do 60 kilometara.

Ukrajina je na vojnu intervenciju Rusije odgovorila artiljerijom u kojoj su bile zastupljene sovjetske haubice dometa do 16 kilometara. Bio je to neravnopravan početak sukoba, jer je, prema zapadnim izvorima, ruska vojska ušla u Ukrajinu sa oko 4.700 artiljerijskih oruđa, dok je Kijev raspolagao sa 1.800. U međuvremenu SAD su Ukrajini poslale 90 haubica M-777, dometa do 50 kilometara.

Kad je reč o MLRS, Ukrajinsko rukovodstvo je „bacilo oko” na verziju američkog lakog višecevnog raketnog sistema na točkovima pod nazivom M-142 (himars). Za razliku od dobijenih haubica koje mogu da ispale pet projektila u minuti, „himars” je daleko efikasniji, za samo nekoliko sekundi izbacuje šest raketa dometa između 30 i 60 kilometara.