Ратне игре Вашингтона и Кијева

Војна победа против Русије је „мало вероватна” ако САД обуставе Кијеву испоруку артиљерије дугог домета, рекао је јуче високи украјински званичник Алексеј Арестович за Си-Ен-Ен. Саветник украјинског председника Володимира Зеленског каже да је ово оружје „од суштинског значаја за судбину Украјине и њене независности”.

Овај последњи у низу вапаја из Кијева упућен Белој кући уследио је дан после јасне поруке Џозефа Бајдена да неће слати у Украјину напредне ракетне системе (МЛРС) који могу да погоде Русију.

После изјаве америчког председника дате на Дан сећања један високи званичник Бајденове администрације је појаснио да још није донета одлука о слању у Украјину вишеструких ракетних система (МЛРС) који могу да погоде циљеве на удаљености од 300 километара у зависности од врсте муниције.

„Слање МЛРС се још разматра, али на столу нису опције с могућностима далекосежних удара”, појаснио је овај званичник за „Вашингтон пост”.

Арестович је навео да би чак и мали број оваквих система наоружања, само 20, означио „промену игре” у сукобу с Русијом, јер би то омогућило украјинским трупама да се бране од руских напада дугог домета. Иако саветник Зеленског тврди да би Украјина ово користила само за одбрану своје територије, а не за напад на Русију, у Вашингтону нису склони да у то поверују. Евентуално наоружавање Украјине ракетама дугог домета изазива забринутост на Западу да би се ови системи могли користити за напад на мете унутар територије Русије, што би могло довести до ескалације сукоба у који би био директно увучен и НАТО.

Републиканска сенаторка из Јужне Каролине Линдзи Грејем, која се залагала да Кијев добије ово наоружање, Бајденову изјаву је описала као „издају Украјине и саме демократије”.

У међувремену, заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев рекао је да је Бајденова очигледна одлука о неслању система – разумна. Бивши руски председник упозорио је да ће ако градови у Русији буду нападнути ракетама испаљеним из Украјине Москва морати да оствари своју претњу и по центрима који доносе овакве злочиначке одлуке, од којих неки нису у Кијеву.

Ребека Кофлер, бивша сарадница Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА) и ауторка „Путиновог приручника”, каже за АП да би слање ракетних система у Украјину Москва доживела као ескалацију, што носи знатне ризике и могло би да изазове одговор Русије.

Кофлерова додаје да би мотивација за Бајдена да ускрати Зеленском МЛРС могла бити забринутост у вези с тим како ће Украјинци користити системе. У случају злоупотребе ових ракетних система САД би могле бити увучене у рат.

„Гардијан” пише да још постоји могућност да Украјина добије лансирне системе МЛРС монтиране на камионе који би користили ракете краћег домета, до 60 километара.

Украјина је на војну интервенцију Русије одговорила артиљеријом у којој су биле заступљене совјетске хаубице домета до 16 километара. Био је то неравноправан почетак сукоба, јер је, према западним изворима, руска војска ушла у Украјину са око 4.700 артиљеријских оруђа, док је Кијев располагао са 1.800. У међувремену САД су Украјини послале 90 хаубица М-777, домета до 50 километара.

Кад је реч о МЛРС, Украјинско руководство је „бацило око” на верзију америчког лаког вишецевног ракетног система на точковима под називом М-142 (химарс). За разлику од добијених хаубица које могу да испале пет пројектила у минути, „химарс” је далеко ефикаснији, за само неколико секунди избацује шест ракета домета између 30 и 60 километара.