Rančevi – omiljena meta džeparoša

Novčanici, telefoni i platne kartice i dalje su omiljena „roba” džeparošima. Kradu ih gde i kako stignu, ali najviše iz rančeva i spoljnih džepova. Oni koji su „vešti” u ovom poslu opljačkaju prolaznika tako da i ne primeti, dok ima i onih mlađih koji se „tek uče” pa se desi da ih sugrađani otkriju pre nego završe krađu.

Deluje da ih ima najviše u samom centru. I to u velikom broju.

– U poslednje tri godine došlo je do osetnog smanjenja džepnih krađa. Neki od onih koji se time bave završili su u zatvoru, što se odmah osetilo na ulici – kaže Aleksandar Mitrović, šef odseka za suzbijanje džepnih krađa Policijske uprave za grad Beograd.

Džeparenjem se uglavnom bave grupice maloletnika i mlađih punoletnika, poniklih u neuslovnim naseljima i socijalno ugroženim porodicama. Ali se to u poslednje vreme po njihovom izgledu ne da primetiti. Obučeni su po najnovijoj modi, nose skupe patike, farmerke, dukseve... Oni sve što ukradu vrlo brzo prodaju i to onda „ulože” u izgled. „Operišu” u manjim grupicama od po troje, četvoro, petoro.

– Najviše džeparoša ima kod pijace Zeleni venac, u Knez Mihailovoj i Sremskoj ulici, u parku Kalemegdan, kod Bokeljske petlje ka Auto-komandi, u blizini Hrama Svetog Save, kod Instituta za onkologiju, Kliničkog centra Srbije, ispred tržnih centara… Ima ih i u autobusu na liniji 50, u Bulevaru kralja Aleksandra i bočnim ulicama, blizu pijace Kalenić. Kradu u hodu – na pešačkim prelazima, u podzemnim prolazima, na autobuskim stajalištima. Najviše prijava za džeparenje ima u centralnim opštinama kao što su Savski venac, Stari grad, Voždovac i Vračar. To ne znači da se najviše džepari ovde, već uglavnom ljudi ovde i primete da su opljačkani pa na toj opštini gde to uoče i prijave krađu. Zbog toga godišnje na nekim od ovih opština bude od 700 do 800 prijava – objašnjava Mitrović.

Za razliku od maloletnika i mlađih punoletnika, „stara garda” džeparoša na „posao” odlazi ili pojedinačno ili u paru i to ne radi često, već jednom do dva puta mesečno. Ovi mlađi to rade mnogo češće jer ih ima više pa „plen” treba podeliti, a i prohtevi su im veći.

– I dalje se najviše krade iz rančeva. Gotovo 70 odsto džeparenja se izvrši na taj način. I iz spoljnih džepova. Zbog toga i savet sugrađanima da rančeve drže ispred sebe i da ono što smatraju da im je vredno nikad ne drže u spoljnom džepu. Ako te vredne stvari, poput novčanika, stavljaju u ranac, preporuka je da ga stave u neki džep, pregradu koja se zatvara ili na dno ranca, jer džeparoši rade tako da posao obave u što kraćem roku. Zavuku ruku u ranac ili tašnu i šta napipaju kradu i beže. Ovi koji rade u grupicama, obično „robu” odmah predaju nekom iz ekipe, a on pobegne pre nego pokradeni shvati šta ga je snašlo. Zbog toga sugrađani moraju da budu oprezni kada ulaze u autobuse i kreću se u gužvi. Jedna od preporuka je da ne koriste slušalice. Jer, osim što ne vide, oni na taj način isključuju još jedno čulo, a to je sluh, pa su bukvalno laka meta za džeparoše – ističe Mitrović.