Sindikati i poslodavci složni – veći minimalac

Može li da se živi sa 35.012 dinara? Naravno da ne može kaže Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i predlaže da se minimalna cena rada poveća bar za rast inflacije, koja je u aprilu iznosila 9,6 odsto i troškova života. Sindikati traže od vlade da se o minimalcu pregovara dva puta godišnje, a ne jednom kao do sada.

– Minimalna zarada od 201,22 dinara po radnom satu dogovorena je prošlog septembra. Ekonomske okolnosti od tada su se promenile. Cene hrane i energenata na tržištu divljaju, a stoji samo plata. Tražimo da se minimalac bar koriguje za visinu inflacije i troškova života, jer je minimalna potrošačka korpa, kojoj obično teži da se izjednači, odavno otišla na gore. Minimalna plata ne doseže ni polovinu prosečne potrošačke korpe – navodi Mihajlović.

Prema podacima sa sajta Ministarstva trgovine (na kome nema statistike za mart i april, kada je ukrajinska kriza pogurala cene) prosečna potrošačka korpa u februaru ove godine iznosila je 81.581 dinar, dok je prosečna zarada bila 70.605 dinara. Istog meseca minimalna potrošačka korpa koštala je 42.154, a minimalna plata bila je 35.012 dinara.

– Znamo da nije formirana skupština i da je vlada u tehničkom mandatu, ali život u Srbiji i dalje funkcioniše. Ako tehnička vlada donosi uredbe o ograničenju cena ulja, šećera i goriva ne vidim razlog zašto ne može da razgovara o minimalnoj zaradi. Država bi u što kraćem roku trebalo da se izjasni oko toga, a ne da polemišemo da li Socijalno-ekonomski savet ima mandate za tako nešto u tehničkoj vladi – smatra Mihajlović. Dodaje da je oko 400.000 radnika na minimalcu.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca i član  Socijalno-ekonomskog saveta, kaže da u datim okolnosti ne postoji institucionalna mogućnost da se nešto promeni. Socijalno-ekonomski savet se po svom poslovniku sastaje jednom mesečno.

Predsedavajuća je Darija Kisić, ministarka rada, jer je ove godine došao red na vladu da predsedava savetu u čijem radu učestvuju i poslodavci i sindikati. Dobro je, navodi, što je savet ostao u ovom sastavu i što se redovno sastaje. Prethodno, kada je dolazilo do promene vlade, odnosno kada je bila u tehničkom mandatu, to je obično bio period bez Socijalno-ekonomskog saveta. Jer vlada u svom tehničkom mandatu nije učestvovala u radu tog tela, što je prema njegovom mišljenju, pogrešno.

– Po zakonu se minimalna zarada određuje jednom godišnje, ali predstavnici sindikata napominju da postoji mogućnost u izvanrednim situacijama, kakva je ova, da se vanredno odlučuje o minimalnoj ceni rada. Oni imaju puno pravo i s obzirom na visinu inflacije oni s razlogom traže reakciju. Druga je priča koliko su privreda i državni budžet u stanju da to prihvate – naglašava Atanacković.

Dodaje da potreba za izvesnim povećanjem svakako postoji. Ne može se reći da su argumenti koje iznose sindikati loši. Prošle godine kada su poslodavci pravili računicu oko povećanja ukalkulisali su predviđeni privredni rast od četiri odsto i jedan i po odsto inflacije. Njihova konačna ponuda bila je šest procenata, vlada je rekla devet odsto, ali im je napravila ustupak povećavši neoporezivi deo zarade za hiljadu dinara.

– Smatrali smo da je šest odsto po tim merilima u to vreme realno. Međutim, niko nije verovao da će biti ovolika inflacija i da će pojesti to povećanje. Sada poslodavci i sindikati treba da suoče argumente i uz predviđanje vlade koliko je privreda u stanju da uveća zarade dogovore novi minimalac. To verovatno ne može biti za ceo iznos inflacije jer za toliko privreda ne može da ima rast – procenjuje Atanacković.