Ko je pobedio u Drugom svetskom ratu

U devetoj deceniji života mogu s velikom sigurnošću da uočavam i procenjujem promene koje se dešavaju u mojoj okolini, ali i šire. Nije teško primetiti da su svetom zavladali haos i histerija. Haos zbog potpunog uništenja pravde i prava ljudi i naroda, zbog zavođenja prava jačeg, kao u džungli, a histerija zbog proslave Dana pobede u Rusiji. Nije tajna da Zapad želi da uništi Rusiju; to i vrapci znaju. Ali, nije reč o tome. Reč je o nastojanju Zapada da rehabilituje fašizam.

Da bi prošlog meseca umanjili i pomutili obeležavanje Dana pobede u Rusiji, Zapadnjaci su, između ostalog, uradili sledeće: Evropska unija činila je sve da 9. maja uvede šesti paket sankcija Rusiji, koji bi podrazumevao i zabranu uvoza njene nafte. Predsednik SAD sa svojim kolegama i istomišljenicima iz G-7 organizovao je putem video-veze sastanak s ukrajinskim predsednikom uoči Dana pobede, kako bi ovom datumu dao sasvim drugo obeležje. Predsednik Ukrajine pozvao je nemačkog kancelara da dođe u Kijev tačno 9. maja. Zašto baš predstavnika Nemačke i zašto baš 9. maja?

Da su sve ove akcije Zapada potpuno u skladu s njegovom višedecenijskom politikom ukazuju i sledeće činjenice: Prvo, od osnivanja Evropske unije njene članice ne obeležavaju Dan pobede, već Dan Evrope. Da li su slučajno tu zajednicu osnovali 9. maja? Drugo, ni u jednoj zemlji Zapada u udžbenicima istorije nećete pročitati ni reč o sudbonosnoj ulozi i nemerljivom doprinosu ruskog naroda slomu fašizma. Kažem „slomu”, a verovatno grešim. Smetnuo sam s uma činjenicu da su desetine hiljada fašista od 1945. godine nastavile bezbrižno da žive pod okriljem i zaštitom Zapada u svojim novim domovinama.

Nažalost, ni u našoj zemlji nema saglasja o ovom zlu, kao ni o mnogim drugim pitanjima. Kakav apsurd: nisu rehabilitovani zločini, a rehabilitovani su oni koji su te zločine počinili. Navodno, nisu imali pravično suđenje. Reč je o zločincima iz narodnooslobodilačke borbe, koji su u ime okupatora ubijali svoj narod. Iako su to činili, njihova prava su izjednačena s pravima onih koji su oslobodili ovu zemlju i izbegli njihove kame. A država i šakom i kapom finansijski pomaže one „umetnike” koji u svojim delima veličaju ove fašiste i njihova zlodela, sve u želji da promene, odnosno falsifikuju istoriju i uspostave novu istinu. Zato i ne čudi osnivanje „ministarstva istine” u američkoj administraciji, koje će imati cilj da ućutka sve koji misle drugačije od njih. Zbilja, ko je to pobedio u Drugom svetskom ratu?

Radomir Jovanović
profesor u penziji, Žiča