Ruska invazija u rečima i brojevima

Događaji u Ukrajini su podjednako šokantni ljudima u Srbiji kao i u Kanadi, Norveškoj, Poljskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu – ili bilo gde drugde u svetu – uključujući Rusiju, kada i gde se zna istina.

Namerno plasiranih pogrešnih informacija je mnogo i višestrukog su karaktera – od onih svakodnevnih laži (po principu nisu ni nameravali da napadnu Ukrajinu) do naučnofantastičnih (slepi miševi, ptice i biološko oružje).

Dakle, koje su nam činjenice poznate?

Napad Rusije na Ukrajinu: u brojevima

Rusija je 2014. godine nezakonito anektirala Krim koristeći vojna sredstva. Od tada Rusija konstantno potpiruje sukob u Donbasu, tako što naoružava i upravlja takozvanim separatistima, obara civilni avion MH-17, pri čemu su svi članovi posade i putnici poginuli, kao i sprečavanjem Ukrajine da sama kontroliše svoju međunarodno priznatu granicu. Putin je 2022. pokrenuo ničim neprovociranu i ilegalnu invaziju na Ukrajinu, državu čiju je nezavisnost sama Rusija priznala 1991. godine.

Četrnaest miliona ljudi je napustilo svoje domove.

Šest miliona njih su napustili Ukrajinu kao izbeglice.

Hiljade ljudi su ubijene – uključujući i verovatno više od 20,000 ruskih vojnika.

Gradovi i naselja pretvoreni su u ruševine. Bolnice, škole, bogomolje, muzeji i bezbroj domova uništeni.

Poljoprivredna proizvodnja i izvoz ozbiljno su ugroženi zbog napada Rusije, šireći štetu od ovog besmislenog rata širom sveta. Po podacima UN, oko 20 miliona tona žitarica je zarobljeno u Ukrajini.

Napad Rusije na Ukrajinu: pravno gledište

Međunarodno pravno gledište je jasno:

– Povelja UN: članice se obavezuju da će se uzdržavati od primene ili pretnje primenom sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje zemlje.

– Helsinški završni akt iz 1975: sve zemlje potpisnice se obavezuju da će se uzdržavati od postupaka koji uključuju primenu ili pretnju primenom sile protiv druge države potpisnice.

– Budimpeštanski memorandum iz 1994: Rusija, UK i SAD su posvećene poštovanju suvereniteta, nezavisnosti i postojećih granica Ukrajine i uzdržavaće se od primene ili pretnje primenom sile protiv Ukrajine, osim u cilju samoodbrane.

(Da ironija bude veća, Putin je govorio o Poglavlju VII Člana 51 Povelje UN. Ovaj član uređuje pravo svake zemlje na samoodbranu u slučaju oružanog napada na zemlju članicu UN. Jasno je da se to odnosi na Ukrajinu, što je i potvrđeno osuđivanjem ruske agresije od strane 141 države članice UN.)

Međunarodno pravo je prekršeno ne samo napadom, već i samim ponašanjem Rusije tokom rata. Kao što je potvrdio visoki komesar UN za ljudska prava, sve je više mračnih dokaza o počinjenim ratnim zločinima uključujući namerno ubijanje civila, seksualno nasilje, kao i gađanje i uništavanje imovine građana.

Napad Rusije na Ukrajinu: posledice

Ne možemo da žmurimo pred humanitarnom tragedijom ili ruskim kršenjem međunarodnog prava, ali moramo da sagledamo i šire posledice ove Putinove vojne avanture.

Praktične posledice najviše osećaju ukrajinske komšije, Poljska, Rumunija, Slovačka, Mađarska i Moldavija, koje prihvataju i pomažu stotinama hiljada izbeglica. Vlade i narodi širom sveta velikodušno pomažu u cilju obezbeđivanja hrane, smeštaja, medicinske nege i drugih osnovnih potreba za izbeglice. Pozdravljamo odluku Vlade Srbije da izdvoji tri miliona evra za humanitarnu pomoć.

Ljudi napuštaju i Rusiju. Prema nekim procenama, gotovo četiri miliona građana je napustilo ovu državu zbog rata. Ovakav odliv mozgova predstavlja značajan dugoročni gubitak za Rusiju, ali može da bude pozitivna stvar za neke druge zemlje, poput Srbije. Osim pozitivnih efekata, doseljavanje podrazumeva i odgovornost države, da ne bude korišćena u cilju zaobilaženja sankcija koje su G-7, EU i druge države uvele Putinovom režimu, s ciljem da se ovaj rat što pre završi.

Rusija je iskoristila postsovjetski privredni razvoj, zasnovan na prirodnim resursima, kako bi stvorila veliko bogatstvo za određene – „oligarhe” – i na taj način mogla da vrši politički pritisak na druge države. Zemlje zapadnog Balkana postale su u velikoj meri zavisne od ruskih energenata, što usložnjava tranziciju i diverisifkaciju i predstavlja pretnju po energetsku sigurnost.

Srbija se suočava s dodatnim izazovima s obzirom na to da Rusija kontroliše ključna preduzeća i infrastrukturu. Srbija neće biti prepuštena samoj sebi u suočavanju s ovim izazovima. Naše zemlje nude svoju stručnu pomoć i podršku kako bi pomogle Srbiji da izgradi održiviju i bezbedniju energetsku budućnost.

Pokretanje nepotrebnog rata protiv komšija od strane Moskve povlači za sobom pitanje njene posvećenosti stabilnosti, uključujući i u ovom delu sveta. Naše zemlje su među onima koje su posvećene pružanju podrške reformama, pomirenju i energetskoj sigurnosti, koja je od suštinske važnosti za stabilnost i napredak regiona u budućnosti.

Napad Rusije na Ukrajinu: dugoročne posledice

Jako je tužno posmatrati ruske diplomate kako ponavljaju iskrivljene narative koje je sastavila propagandna mašina Kremlja. Nijedan diplomata ne bi trebalo da bude umešan ili saučesnik u ovom neopravdanom napadu. Ruske diplomate koje imaju dovoljno hrabrosti da progovore zaslužile su veliko poštovanje.

U kojem god pravcu da ovaj sukob nastavi da se razvija, i koliko god vremena bude potrebno da se Ukrajina oporavi od uništenja koje joj je naneto, biće potrebno još više vremena da Moskva povrati svoju samouništenu međunarodnu reputaciju. Moskva je izolovana u Generalnoj skupštini UN, u OEBS-u, SZO, Savetu Evrope i EBRD, a njena vojska je počinila zlodela i nasilje koje je šokiralo ceo svet. Ovaj napad će imati dugoročne negativne posledice po rusku privredu i društvo, koje će ih učiniti slabijim i umanjiti njihov značaj na svetskoj sceni. Putinov besmisleni, ničim neizazvani rat je tragičan koliko za Ukrajinu toliko i za Rusiju.

Ambasadori Kanade, Norveške, Poljske i Ujedinjenog Kraljevstva