Turska diplomatska bitka za mir u Ukrajini

Predsednik Redžep Tajip Erdogan je ovih dana ponovo, treći put od izbijanja krize, razgovarao s predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim u novom pokušaju da se konačno nađu za istim stolom u Istanbulu. Turska je jedina zemlja NATO-a koja i dalje ima razvijene odnose i saradnju i s Kijevom i s Moskvom i nije uvela sankcije Rusiji.

„Još nismo izgubili nadu”, diplomatski je istakao Erdogan posle tih razgovora.

On je predložio liderima dve zemlje da se, u prisustvu delegacije Ujedinjenih nacija, sastanu u gradu na Bosforu. Kako bi se zaustavilo tromesečno krvoproliće, u razgovoru s Putinom bilo je reči i o bezbednosti u Crnom moru i uklanjanju mina koje nekontrolisano plutaju duž ukrajinske obale i mogu da ugroze trgovačke i ribarske brodove. Ankaru će iduće sedmice posetiti ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji će s domaćinima razgovarati o otvaranju morskog koridora u Crnom moru za izvoz žitarica.

Drugi detalji razgovora Erdogan–Putin nisu saopšteni javnosti. Upućeni lokalni novinari otkrivaju da je Putin izrazio rezervu prema ideji da se sretne sa Zelenskim u Istanbulu dok se „ne pripremi teren” za razgovor na najvišem nivou koji bi doveo do rešenja krize.

Turska se nije svrstala ni uz Rusiju ni uz Ukrajinu, ona od početka krize igra na dve karte kako bi zaštitila nacionalne interese. Uprkos razlikama u stavovima, ona i dalje sarađuje sa obe strane. Zahvaljujući turskom posredovanju, u Antaliji su se nedavno sreli šefovi diplomatija Sergej Lavrov i Dmitro Kuleba, a u Istanbulu delegacije dve zemlje, ali ti razgovori nisu doveli do napretka u rešavanju krize. I pored toga, u Ankari se ne predaju.

„Mi ćemo nastaviti kontakte i dijalog sa obe strane kako bi se otvorio put za okončanje sukoba koji bi mogao da ugrozi širi region Crnog mora. U tom slučaju, po strani ne bi mogla da ostane ni Turska”, ističu u turskoj vladi.

Ankara mora, kako se naglašava, pre svega da vodi računa o nacionalnim interesima. Turska i Rusija imaju robnu razmenu koja je premašila 40 milijardi dolara. Moskva je glavni snabdevač Turske tečnim gasom i naftom, na jugu Anadolije ruske firme podižu prvu nuklearnu elektranu, u Turskoj letuje osam miliona ruskih turista koji svake godine u Antaliji i Istanbulu ostave milijarde dolara. Ankara je osudila sadašnje ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, kao i rusku aneksiju Krima 2014. godine. Međutim, i pored toga, nije uvela sankcije Moskvi pošto bi cenu tog poteza platili građani Turske ako bi Rusija zatvorila ventil na gasovodu i isporukama nafte.

I Ukrajina je sve veći ekonomski partner Turske. Robna razmena je dostigla sedam milijardi dolara. Kijev kupuje i moderno tursko naoružanje (dronove „bajraktar”), zbog čega je protestovala Moskva.

Ankara će nastaviti politiku „aktivne neutralnosti”. U praksi to znači nastavak dijaloga i očuvanje odnosa i s Kijevom i s Moskvom. U Turskoj se ne predaju – najavljuju da će uložiti dodatne napore kako bi u Istanbulu organizovali susret predsednika Putina i Zelenskog pošto je to, kako se procenjuje, pravi put da se konačno odškrinu vrata za postizanje kompromisa i zaustavljanje krvoprolića na istoku Ukrajine. Ukoliko se dve strane saglase, Istanbul bi mogao da bude „posrednički mehanizam” između dve zemlje koje su već sto dana u ratnom sukobu.