Bajden ipak pruža ruku princu Muhamedu

Šef Bele kuće saopštio je da je spreman da poseti Rijad, potvrdivši da je malo šta ostalo od obećanja sadašnje vašingtonske vlade da će se prema Saudijskoj Arabiji ophoditi kao prema otpadničkoj državi.

Bilo je predviđeno da Džozef Bajden putuje krajem ovog meseca, ali je En-Bi-Si javio da je poseta odložena najverovatnije za jul. U delu javnosti smatraju da američki lider treba da otkaže susrete sa saudijskim zvaničnicima jer je poseta u sukobu s njegovim ranijim obećanjima. Prvi čovek vlade u Vašingtonu ranije je tvrdio da će kazniti saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, kao i da će se prema Saudijskoj Arabiji odnositi kao prema državi izopštenoj iz međunarodne zajednice. Bila je to Bajdenova reakcija na saznanja da je princ Muhamed naredio masakriranje saudijskog disidenta i američkog rezidenta Džamala Hašogija 2018. u Turskoj.

Bajden je u kampanji kritikovao Donalda Trampa, jer je tadašnji predsednik održavao najbolje odnose s Rijadom i pored toga što je Centralna obaveštajna agencija potvrdila da je prestolonaslednik organizovao Hašogijevo ubistvo u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Bajden je tada poručivao da će naterati Saudijsku Arabiju da „plati” za Hašogijevo ubistvo.

Iako sadašnja administracija nije Rijadu uvela sankcije zbog likvidacije američkog rezidenta, kao ni zbog svih drugih kršenja ljudskih prava i sloboda, Bajdenov tim se trudio da ostavi utisak da ignoriše princa i da nije u najboljim odnosima s dvorom. I to se promenilo kad je počeo rat u Ukrajini i kad su SAD i EU zabranile uvoz ruske nafte, pa je Bajden bio prinuđen da traži da se crno zlato više proizvodi drugde u svetu, pre svega u zalivskoj teokratiji. Kako je pisao „Volstrit džornal”, američki predsednik je pokušavao da s princem Muhamedom razgovara telefonom, ali je naslednik trona u Rijadu odbijao pozive, tražeći da u Vašingtonu prestanu da pominju šta se dogodilo s Hašogijem. Amerika je nastavila da pritiska Saudijsku Arabiju da poveća proizvodnju nafte, na šta je Rijad prošle nedelje pristao u okviru odluke Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK). OPEK, čija je ključna članica Saudijska Arabija, najavio je da će tokom leta izvoziti veće količine energenata. Vašingtonu je važno da ubedi Rijad da na tržište izbaci daleko veće količine na jesen, kad se održavaju izbori za Kongres.

U Zapadnom krilu traže način da dođu do što više energenata, nadajući se da će tako gorivo pojeftiniti, kao i da će se zaustaviti rast cena ostalih proizvoda. Prema istraživanjima javnog mnjenja, američki birači su pred novembarske izbore najviše zabrinuti zbog inflacije. Bajden se suočava s niskim rejtingom, što odmaže njegovoj Demokratskoj stranci u borbi za Kapitol.

Ukoliko predsednik otputuje u Rijad, susrešće se sa saudijskim prestolonaslednikom i to će biti jasna rehabilitacija princa Muhameda. Šef Bele kuće je obećao da će poštovanje ljudskih prava staviti u središte američke spoljne politike, ali se i na saudijskom primeru vidi da je to bilo samo deklarativno. U Bajdenovoj administraciji često ističu da etika vodi njihovu spoljnu politiku i da su zato posle ruskog napada na Ukrajinu uveli sankcije na rusku naftu. Teško je, međutim, objasniti kako moralni obziri nisu sprečili SAD da insistiraju na većoj proizvodnji nafte iz Saudijske Arabije, koja je uključena u osmogodišnji građanski rat u Jemenu i suočena s najgorim optužbama za ratne zločine.

Kongresmen Adam Šif, jedan od najmoćnijih demokrata u Kapitolu, u intervjuu za Si-Bi-Es je pozvao Bajdena da odustane od sastanka s defakto saudijskim vladarem.

„Ja ne bih išao. Ne bih se rukovao s njim. On je američkog rezidenta isekao na komade. Dok Saudijska Arabija temeljno ne promeni odnos prema ljudskim pravima, ne bih želeo da imam bilo šta s njima”, istakao je Šif.

Državni sekretar Entoni Blinken izjavio je prošle nedelje da iako su ljudska prava važna, Amerika ipak „mora da ima u vidu celinu svojih interesa” u partnerstvu s Rijadom.

„Saudijska Arabija nam je veoma značajan partner u borbi protiv ekstremizma u regionu i izazova s Iranom”, istakao je Blinken dodajući da očekuje da će zalivska monarhija i dalje pomagati u uspostavljanju diplomatskih odnosa između Izraela i arapskih država.