Nova Afrika

Ukoliko je ekonomski uspon NR Kine i Indije bio veliki preokret u svetu tokom prve četvrtine 21. veka, u narednim decenijama čovečanstvo čeka još jedna revolucija: zapanjujući demografski preobražaj Afrike, već sada drugog kontinenta po brojnosti stanovnika.

Prema raspoloživim podacima, stanovništvo Afrike je oko 1914. iznosilo 124 miliona, nešto više od sedam procenata svetskog. Prethodnih 200 godina je trgovina robljem pustošila „crnu” Afriku.

Tek je 20. vek doneo demografsku revoluciju u Afriku. Ukupno stanovništvo na kontinentu, drugom po prostranstvu (oko 30,3 miliona kvadratnih kilometara) na planeti sada iznosi oko 1,4 milijarde ljudi – preko deset puta više u roku od samo jednog veka – i dalje će rasti.

Britanski književnik Edvard Pejs objašnjava u svojoj nedavnoj knjizi „Mladotres” („Jutkvejk”) zašto je afrička demografija važna za svet. Malo je verovatno da afričko stanovništvo neće dostići 2,2–2,5 milijarde do 2050. Afrika će sredinom veka verovatno činiti blizu 25 procenata svetske populacije.

Uzimajući u obzir ovaj gigantski i preobražujući proces rasta, jednu od najvećih ljudskih drama naše ere, nijedan izveštaj o globalizaciji 21. veka ne može biti potpun ukoliko ne uključi afričke glasove i analize kontinenta. No, i po Pejsu, zapanjujuća je činjenica da je Afrika prečesto „odsutna... u globalnim razmatranjima”.

U Grupi 20 (G-20), najmoćnijih i najvećih privreda sveta, samo je jedna država s kontinenta – Južna Afrika. Slično Latinskoj Americi ili Indiji, afrički kontinent nema stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Jača uverenje da u pitanju nije samo nedostatak moralne vizije i pravde, već i odraz nerealnog i zastarelog razumevanje sveta 21. veka.

Sada se govori o kraju globalizacije jer je ogroman rast trgovine između Azije i Zapada možda prestao. No, integracija Afrike u trgovinu i globalne komunikacije tek je počela.

U Africi jeste ogroman potencijal za sukobe, ali i za privredni rast. Afrika se menja naglo i teško je ignorisati kontinent. Brze ekonomske i socijalne promene će Africi dati veću ulogu u svetskim poslovima.

Posle vekova provedenih na periferiji, Afrika će biti mnogo važnija u globalnim poslovima, ekonomiji i vizijama. Ekonomski i demografski procvat u Aziji možda će nastaviti da dominira u prvoj polovini ovog veka, ali će u drugoj biti povećana težina Afrike.

Prema računovodstvenoj firmi PVC, ukoliko do 2050. rast stanovništva u Africi bude praćen odgovarajućim povećanjem ukupnog društvenog proizvoda (BDP), privrede poput Nigerije – koja bi tada mogla da ima 400 miliona stanovnika –prestigle bi Francusku ili Nemačku po veličini BDP, računatom prema paritetu kupovne moći (shodno tržišnim cenama). Centar za međunarodni razvoj Univerziteta Harvard predviđa da će sedam afričkih zemalja biti među 15 s najbržim rastom do 2027.

Iako se udeo prerađivačke industrije u BDP-u u mnogim zemljama bogatog sveta smanjuje, u Africi je povećan sa 9,4 odsto u 2011. na 11 odsto u 2018, a izvoz dramatično raste. Afričke firme se specijalizuju i uče da postanu konkurentnije na globalnim tržištima. To je poduprto unapređenjem prosvetnih sistema, sve veći broj obrazovanih mladih, a stope upisa u visokoškolske ustanove širom Afrike gotovo su utrostručene na 16 odsto između 2000. i 2016. Kontinent može postati središte inovacija.

Kreativne industrije poput muzike i filma doživljavaju procvat, a afrički muzičari pune stadione u bogatim zemljama sveta. Po broju filmova proizvedenih godišnje, nigerijska filmska industrija je druga u svetu, posle džinovskog mehanizma indijskog Bolivuda. Zbog svoje veličine, način na koji se stomilionski Egipat i Etiopija bave pitanjima javnog zdravlja i energetskog razvoja imaće globalne posledice.

No, Afrika nije izolovana od sveta i kontinent je postao „kolateralna žrtva” rusko-ukrajinskog sukoba, izjavio je predsednik Komisije Afričke unije (AU) Musa Faki Mahamat. Mahamat je govorio na tradicionalnoj proslavi Dana Afrike, kada 25. maja 1963. u etiopskoj prestonici Adis Abebi osnovana Organizacija Afričke unije, prethodnik AU.

Po Mahamatu, svojevremenom premijeru i ministru spoljnih poslova Čada, sukob u Ukrajini znači smanjenje globalnih isporuka poljoprivrednih proizvoda i nagli rast cena hrane. „Najkarakterističniji znak ove ranjivosti je prehrambena kriza koja je usledila nakon klimatskih poremećaja i zdravstvene krize izazvane kovidom 19, sada intenziviranih sukobom u Ukrajini”, rekao je on. Nestašica i prekidi u lancima snabdevanja hranom i đubrivom pojačaće glad u Africi.

S druge strane, trendovi energetskog poslovanja počinju da se povećavaju u korist Afrike. Članice Evropske unije i Velika Britanija hitno tragaju za energetskim resursima iz drugih zemalja, dok se odriču ruskog uvoza energije.

Afričke zemlje koje imaju velike rezerve nafte i gasa mogu se približiti Evropi. Međutim, neće biti brzog rešenja jer su Africi potrebne značajnije investicije za pokretanje novih projekata istraživanja i bušenja, kao i za izgradnju, popravku i modernizaciju cevovodnih mreža između tog kontinenta i Evrope.

Većina od 54 afričke države članice UN osudile su ruska vojna dejstva u Ukrajini. Rezoluciju Generalne skupštine UN o osudi politike zvanične Moskve podržalo je 28 država, 26 su bile uzdržane ili odsutne, a Eritreja je glasala protiv. No, do sada nijedna afrička država nije uvela sankcije Rusiji, ističu da su neutralne i da slede nacionalne interese.

Mnoge afričke zemlje imaju razgranatu ekonomsku i vojnu saradnju s Rusijom, dobar broj je smatra naslednicom Sovjetskog Saveza, koji ih je podržavao tokom antikolonijalne borbe na kontinentu. Na kontinentu ocenjuju i da pod uticajem sukoba u Ukrajini, te jakog diplomatskog pritiska SAD za svrstavanje „s nama ili protiv”, jača povratak na afričku tradiciju nesvrstanosti.

Napredak Afrike nije neizbežan i neće se širiti ravnomerno po kontinentu. Opet, među Afrikancima je ukorenjen opšti optimizam u pogledu budućnosti. Dok manje od četvrtine Nemaca, Japanaca i Britanaca veruje da će njihovi životni uslovi biti poboljšani narednih 15 godina, dve trećine Kenijaca, Nigerijaca i Senegalaca veruje da će im život biti bolji, pokazalo je istraživanje Ipsos.

Nova generacija Afrike nije samo puna nade, već polako stiče sposobnosti za pretvaranje vere u stvarnost. Poznati afroamerički novinar, književnik i profesor, Hauard Frenč je primetio: „Način na koji se afričko stanovništvo razvija i kako napreduje privreda kontinenta uticaće na sve što ljudi bliski i udaljeni danas misle o vlastitom životu.”

Urednik i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista