Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Muke ukrajinskih Roma, nepoželjnih izbeglica

U Moldaviji i drugim zemljama beleže se slučajevi diskriminacije, uključujući i onemogućavanje smeštaja u zvanične izbegličke centre
Избеглице у центру „Молдекспо” у Молдавији (Фото: EPA-EFE/Dumitru Doru(

U protekla tri meseca globalni imperativ postao je sve ono što nam nedostaje – jedinstvo, empatija, sloga, humanost, volonterizam. Od početka rata na evropskom tlu, iako ih je pre (a i dalje se vode) bilo sijaset, napokon saosećamo jer svi smo mi Ukrajinci. Ipak, kao da svi Ukrajinci „nisu Ukrajinci”.

To se moglo videti na primeru ljudi poreklom s afričkog podneblja koji su na graničnim prelazima, bežeći iz ratom zahvaćenih ukrajinskih područja, doživljavali sve samo ne empatiju i humanost. Crnci koji su bežali iz Ukrajine spavajući goli život nisu jedini „tamnoputi” koji su diskriminisani. Romi iz Ukrajine dele istu sudbinu, a „Hjuman rajts voč” je na primeru Moldavije izvestio na koji način se ova „vrsta izbeglica” zbrinjava u tamošnjim prihvatnim centrima.

Ova organizacija je boraveći u glavnom gradu Kišinjevu saznala da u policijskoj statistici o izbeglicama smeštenim u jednom prihvatnom centru postoje dve kategorije – Romi i Ukrajinci. Oni izveštavaju da institucije u Moldaviji ciljano smeštaju romske izbeglice odvojeno od ostalih koji su pobegli od rata. Tamošnje vlasti dozvolile su da se diskriminacija primenjuje, štaviše, sugerisale su volonterima u prihvatnim centrima da se Romima onemogući prijem u zvanične smeštaje.

Američki državni sekretar Entoni Blinken imao je samo reči hvale kada je početkom marta posetio ovu malu bivšu sovjetsku republiku koja se nosi s ogromnim prilivom izbeglica, najvećim po glavi stanovnika. Rekao je da je prijem izbeglica u Moldaviji inspiracija za svet. Blinken je zemlji obećao američku pomoć i rekao da se dive velikodušnosti gostoprimstva, spremnosti da „budemo tako dobri prijatelji ljudima u nevolji”.

Međutim, međunarodna organizacija koja se fokusira na ljudska prava – kojima očigledno nemaju svi isti pristup – navodi da moldavske vlasti jesu ponudile podršku ljudima koji su napustili svoje domove, ali da to ne opravdava segregaciju romskih pripadnika. Diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti ogleda se ugrubo u odvajanju Roma od ostalih „čistih Ukrajinaca” u smeštajnim centrima. Ukrajinski Romi doživeli su i neprijateljsko ophođenje od svojih zemljaka. Organizacija navodi da su pojedini Ukrajinci odbijali da se s Romima ukrcaju u autobuse koji su ih vozili ka drugim mestima u Evropi. Romske organizacije potvrdile su da je njihovim pripadnicima uskraćivan smeštaj, da ih je policija primoravala da stanu u poseban red, što je na upit „Hjuman rajts voča” negirao gradonačelnik Kišinjeva.

Međutim, organizacija je od pojedinih volontera koji su radili u centru „Moldekspo” saznala da su oni dobili instrukcije da to nije mesto za Rome. Kada bi pozvali druge centre da prime ljude, dobijali bi instrukcije nalik na – „prethodno se uverite da nisu Romi, da su belci ili čisti Ukrajinci”. Stereotipi o Romima isticani su tvrdnjama da oni plaše volontere, da uhode ljude, bave se trgovinom dece, kradu stvari.

„Hjuman rajts voč” izvestio je da su uslovi u areni gde su smeštali romske izbeglice lošiji u odnosu na druga mesta, a da su potom, sredinom marta, svi oni poslati u FRISPA. Ovaj centar služi samo za Rome, kako su doznali aktivisti organizacije, a koje neretko optužuju da nisu izbeglice i da žele da zloupotrebe humanitarnu pomoć.

Generalno je primetno da ne inspirišu podjednako sve izbeglice svet da „budu dobar prijatelj ljudima u nevolji”, kako reče Blinken. S manje žara su evropske vlade reagovale kada je reč o onima koji su prethodno dolazili iz Azije i Afrike i bežali od rata u Siriji.

Ne tako davno je poster s prikazanim izbeglicama u koloni prikazivan u Londonu kao glavni motiv bregzita, uz parolu: „Ne dozvolite da oni dolaze i uzimaju vam poslove.”

Ovaj problem nije primetan samo u Moldaviji, jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja, kojoj su poslanici Evropskog parlamenta izglasali dodelu statusa kandidata za članstvo – a sada je na državama članicama da taj status daju na samitu u junu. Evropski problem s rasizmom prema Romima stariji je od aktuelnog rata, a Džonatan Li iz Evropskog centra za prava Roma je za Radio slobodna Evropa rekao da se antiromski narativ s ratom povećao.

Moldavija je u poruci da nisu dobrodošli najočigledniji, ali ne i usamljen primer, kaže Li i dodaje da u svim zemljama koje se graniče sa Ukrajinom dobijaju izveštaje o slučajevima diskriminacije i nejednakog tretmana prema romskim izbeglicama. „Juraktiv” je izveštavao da ukrajinski Romi putuju između glavnih gradova Višegradske grupe jer im vlade tih zemalja ne daju istu pomoć kao drugima ili ih pritiskaju da idu dalje.

 

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Демос Кратеин
Ромима не помаже ни то што их више не називају Циганима. И даље су дискриминисани. Мораће да смисле неко ново име да би их цивилизовани западни Европљани гледали као људе.
Земунац
И у тој ''цивилизованој'' западној Европи има Рома и још, како их на енглеском зову "Travellers" или ''номади, чергари''. Нису исте етничке групе као и Роми, али су третирани исто. Свуда су и једни и други дискриминисани, иако су одвајкада држављани одређених држава. Пошто ни своје Роме не воле, шта сте очекивали да ће волети украјинске, српске, мађарске, бугарске , румунске?
Ја НИСАМ "сви смо ми Украјинци"
Нарочито нисам један од оних, далеко не маргиналних (како испирачи мозгова желе да их прикажу), фашиста. Оних који су осам година убијали своје, формално, земљаке. Гранатирали, ракетирали (и са касетним пуњењем) живе спаљивали. Нисам ни један из ћутеће већине, којима није сметало што нацисти убијају те земљаке тамо негде, на истоку. Што им забрањују да говоре на свом језику, што им отимају храмове, што у целој земљи трују децу лажима у уџбеницима. Смрт фашизму!
Deus
Evropa u dve brzine. Ili u dva morala
n ercegovac
Sa strane gledano, uz sve poteškoće, još od davnina, Rom u Srbiji ima veće šanse da se integriše i bude prihvaćen u društvo oko tebe, nego u ostatku Evrope. Slava Srbiji.
Боро
Нека дођу код нас на Балкан, и ми смо људи Цигани, судбином проклети, увек неко око нас дође да нам прети....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.