Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Муке украјинских Рома, непожељних избеглица

У Молдавији и другим земљама бележе се случајеви дискриминације, укључујући и онемогућавање смештаја у званичне избегличке центре
Избеглице у центру „Молдекспо” у Молдавији (Фото: EPA-EFE/Dumitru Doru(

У протекла три месеца глобални императив постао је све оно што нам недостаје – јединство, емпатија, слога, хуманост, волонтеризам. Од почетка рата на европском тлу, иако их је пре (а и даље се воде) било сијасет, напокон саосећамо јер сви смо ми Украјинци. Ипак, као да сви Украјинци „нису Украјинци”.

То се могло видети на примеру људи пореклом с афричког поднебља који су на граничним прелазима, бежећи из ратом захваћених украјинских подручја, доживљавали све само не емпатију и хуманост. Црнци који су бежали из Украјине спавајући голи живот нису једини „тамнопути” који су дискриминисани. Роми из Украјине деле исту судбину, а „Хјуман рајтс воч” је на примеру Молдавије известио на који начин се ова „врста избеглица” збрињава у тамошњим прихватним центрима.

Ова организација је боравећи у главном граду Кишињеву сазнала да у полицијској статистици о избеглицама смештеним у једном прихватном центру постоје две категорије – Роми и Украјинци. Они извештавају да институције у Молдавији циљано смештају ромске избеглице одвојено од осталих који су побегли од рата. Тамошње власти дозволиле су да се дискриминација примењује, штавише, сугерисале су волонтерима у прихватним центрима да се Ромима онемогући пријем у званичне смештаје.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен имао је само речи хвале када је почетком марта посетио ову малу бившу совјетску републику која се носи с огромним приливом избеглица, највећим по глави становника. Рекао је да је пријем избеглица у Молдавији инспирација за свет. Блинкен је земљи обећао америчку помоћ и рекао да се диве великодушности гостопримства, спремности да „будемо тако добри пријатељи људима у невољи”.

Међутим, међународна организација која се фокусира на људска права – којима очигледно немају сви исти приступ – наводи да молдавске власти јесу понудиле подршку људима који су напустили своје домове, али да то не оправдава сегрегацију ромских припадника. Дискриминација на основу етничке припадности огледа се угрубо у одвајању Рома од осталих „чистих Украјинаца” у смештајним центрима. Украјински Роми доживели су и непријатељско опхођење од својих земљака. Организација наводи да су поједини Украјинци одбијали да се с Ромима укрцају у аутобусе који су их возили ка другим местима у Европи. Ромске организације потврдиле су да је њиховим припадницима ускраћиван смештај, да их је полиција приморавала да стану у посебан ред, што је на упит „Хјуман рајтс воча” негирао градоначелник Кишињева.

Међутим, организација је од појединих волонтера који су радили у центру „Молдекспо” сазнала да су они добили инструкције да то није место за Роме. Када би позвали друге центре да приме људе, добијали би инструкције налик на – „претходно се уверите да нису Роми, да су белци или чисти Украјинци”. Стереотипи о Ромима истицани су тврдњама да они плаше волонтере, да уходе људе, баве се трговином деце, краду ствари.

„Хјуман рајтс воч” известио је да су услови у арени где су смештали ромске избеглице лошији у односу на друга места, а да су потом, средином марта, сви они послати у ФРИСПА. Овај центар служи само за Роме, како су дознали активисти организације, а које неретко оптужују да нису избеглице и да желе да злоупотребе хуманитарну помоћ.

Генерално је приметно да не инспиришу подједнако све избеглице свет да „буду добар пријатељ људима у невољи”, како рече Блинкен. С мање жара су европске владе реаговале када је реч о онима који су претходно долазили из Азије и Африке и бежали од рата у Сирији.

Не тако давно је постер с приказаним избеглицама у колони приказиван у Лондону као главни мотив брегзита, уз паролу: „Не дозволите да они долазе и узимају вам послове.”

Овај проблем није приметан само у Молдавији, једној од најсиромашнијих европских земаља, којој су посланици Европског парламента изгласали доделу статуса кандидата за чланство – а сада је на државама чланицама да тај статус дају на самиту у јуну. Европски проблем с расизмом према Ромима старији је од актуелног рата, а Џонатан Ли из Европског центра за права Рома је за Радио слободна Европа рекао да се антиромски наратив с ратом повећао.

Молдавија је у поруци да нису добродошли најочигледнији, али не и усамљен пример, каже Ли и додаје да у свим земљама које се граниче са Украјином добијају извештаје о случајевима дискриминације и неједнаког третмана према ромским избеглицама. „Јурактив” је извештавао да украјински Роми путују између главних градова Вишеградске групе јер им владе тих земаља не дају исту помоћ као другима или их притискају да иду даље.

 

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Демос Кратеин
Ромима не помаже ни то што их више не називају Циганима. И даље су дискриминисани. Мораће да смисле неко ново име да би их цивилизовани западни Европљани гледали као људе.
Земунац
И у тој ''цивилизованој'' западној Европи има Рома и још, како их на енглеском зову "Travellers" или ''номади, чергари''. Нису исте етничке групе као и Роми, али су третирани исто. Свуда су и једни и други дискриминисани, иако су одвајкада држављани одређених држава. Пошто ни своје Роме не воле, шта сте очекивали да ће волети украјинске, српске, мађарске, бугарске , румунске?
Ја НИСАМ "сви смо ми Украјинци"
Нарочито нисам један од оних, далеко не маргиналних (како испирачи мозгова желе да их прикажу), фашиста. Оних који су осам година убијали своје, формално, земљаке. Гранатирали, ракетирали (и са касетним пуњењем) живе спаљивали. Нисам ни један из ћутеће већине, којима није сметало што нацисти убијају те земљаке тамо негде, на истоку. Што им забрањују да говоре на свом језику, што им отимају храмове, што у целој земљи трују децу лажима у уџбеницима. Смрт фашизму!
Deus
Evropa u dve brzine. Ili u dva morala
n ercegovac
Sa strane gledano, uz sve poteškoće, još od davnina, Rom u Srbiji ima veće šanse da se integriše i bude prihvaćen u društvo oko tebe, nego u ostatku Evrope. Slava Srbiji.
Боро
Нека дођу код нас на Балкан, и ми смо људи Цигани, судбином проклети, увек неко око нас дође да нам прети....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.