Devojke izloženije nasilju i u digitalnij sferi

Oko 53 odsto devojaka preživelo je ili svedočilo nasilju u digitalnom prostoru, a čak 78 odsto smatra da nisu bezbedne koliko i mladići, podaci su najnovijeg istraživanja „Ispred ekrana”, koje se bavi rodno zasnovanim nasiljem u digitalnom prostoru. I ne samo to, većina ispitanih devojaka smatra da su češće izložene osudi ukoliko njihovo ponašanje odstupa od očekivanog, ukazali su predstavnici Udruženja građana „Atina” na jučerašnjoj konferenciji za medije u Beogradu. U istraživanju koju je ova organizacija sprovela učestvovale su 624 devojke uzrasta 18 i 19 godina iz 24 škole u Beogradu, Nišu i Subotici.

Autorka istraživanja „Ispred ekrana” Andrijana Radoičić Nedeljković istakla je da četvrtina ispitanica kao razlog za to što devojke češće trpe nasilje u digitalnom prostoru navode upravo činjenicu da su one inače izloženije nasilju, koje se samo preliva u digitalnu sferu.
– Zabrinjava da je nasilje u digitalnom prostoru relativizovano među samim devojčicama, kao i da često izostaje reakcija okoline i institucija – dodala je Andrijana Radoičić Nedeljković.
Devojke u Srbiji, pokazuje istraživanje, najviše koriste društvene mreže „Instagram (51 odsto), „Tik Tok” i „Jutjub”, ali u više od 90 odsto slučajeva naglašavaju da ih koriste radi komuniciranja sa osobama iz sopstvenog okruženja. Međutim, rezultati otkrivaju da bi tek svaka deseta ispitanica prijavila nasilje u digitalnom prostoru, a da oko 53 odsto smatra da devojke nisu krive  bez obzira na sadržaj koji postavljaju onlajn.

Od nasilja najčešće prepoznaju verbalno – vređanje, pogrdne i omalovažavajuće komentare.
– Prepoznaju i psihološko nasilje, seksualno uznemiravanje, slanje nepoželjnog sadržaja, ucenjivanje, postavljanje slika bez dozvole… Ali nisu prepoznale doksing, targetiranje, neovlašćeno objavljivanje ličnih podataka i pornografski sadržaj koji se plasira na internetu – rekla je voditeljka projekta u „Atini" Milica Glišić.

Ona je naglasila da, kao i svako drugo, i digitalno zlostavljanje ostavlja posledice na žrtvu, a one su – velika uznemirenost, strah i anksioznost, depresija, suicidne misli, teškoće u uspostavljanju emocionalnih odnosa…

Savetnica za reproduktivno zdravlje i mlade kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji Nevena Šović ukazala ovom prilikom i na drugo lice globalnog trenda digitalizacije – da pojačana upotreba interneta nosi i nove rizike među kojima je rodno zasnovano digitalno nasilje.