Srbija treba da odluči gde želi da bude

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je danas da Srbija treba da razmisli gde leži njena budućnost i da li je održiva njena neutralna pozicija, te da tako donese svoju odluku.

Hil je tako odgovorio na pitanje novinara da li je održiva neutralna pozicija Srbije, po pitanju sukoba u Ukrajini.

On je rekao i da je brutalni napad na Ukrajinu i nastavak ubijanja civila potpuno neprihvatljivo u ovom veku.

„Takav razvoj događaja nismo videli od Drugog svetskog rata. Tako da smo svi svesni da se od 24. februara svet promenio i da svi mi moramo da razmislimo o tome gde se nalazimo, kakav je naš položaj i gde želimo da budemo u budućnosti”, rekao je Hil nakon otkrivanja spomen ploče Džordžu Kenanu na zgradi bivše američke ambasade u Beogradu.

Na molbu novinara da prokomentariše to što je nemački kancelar Olaf Šolc tokom posete Beogradu bio prvi Evropljanin koji je otvoreno zatražio od Srbije da prizna Kosovo, dok su to do sada uglavnom radili Amerikanci, Hil je odgovorio da je važna suština, a ne izbor reči.

„Ne bih se toliko hvatao za pojedine reči i iščitavanje njihovih značenja. Ono što je važno je da Srbija i Kosovo rade na rešavanju međusobnih problema i da uspostave neke odnose u okviru završetka briselskog dijaloga”, rekao je američki ambasador.

On je dodao da je za njega, iz perspektive sve boljih odnosa Srbije i SAD, kao i dobrih odnosa SAD i EU, kakve, kaže, dugo nismo videli, važno i da bi želeo da vidi, više napretka u Briselskom dijalogu.

„Kao neko ko se već bavio pregovorima i bio učesnik u njima, rekao bih zaista da su ta pitanja i problemi teški i izazovni, i da oni obično budu još teži kada se o njima mnogo priča u javnosti”, poručio je Hil.

Na pitanje šta je važnije, uvođenje sankcija Rusiji ili normalizacija odnosa sa Prištinom, on je odgovorio da je to pitanje za Vladu Srbije.

„Ja sam predstavnik američke vlade, naša pozicija je jako dobro poznata i ja nisam ovde da dajem savete. Morate sami da nađete odgovore na ta pitanja sa svojim vlastima”, rekao je Hil navodi Tanjug.

Otkrivena spomen ploča američkom diplomati Džordžu Kenanu

Na zgradi bivše ambasade SAD u Kneza Miloša otkrivena je spomen ploča Džordžu Kenanu, jednom od najvećih američkih spoljno-političkih mislilaca posle Drugog svetskog rata koji je u periodu 1961-1963. obavljao dužnost američkog ambasadora u tadašnjoj SFRJ.

Inicijativa za spomen ploču potekla je od zamenika gradonačelnika Gorana Vesića koji je zajedno sa američkim ambasadorom u Beogradu Kristoferom Hilom i sinom Džordža Kenana, Kristoferom Kenanom, otkrio spomen ploču.

Vesić je istakao da je Džordž Kenan promenio istoriju ove zemlje i da je kreirao sudbinu tadašnje Jugoslavije drugačiju od one koja joj je određena.

On nije bio običan diplomata, već jedan od najznačajnijih diplomata koje su SAD imale, naglasio je Vesić i dodao da je Kenan bio jedan od kreatora obnove Evrope posle Drugog svetskog rata.

Pored toga što je jedan je od najzaslužnijih što je Jugoslavija pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka dobijala veliku američku pomoć i to ne samo vojnu već i kulturnu, omogućio je da naši studenti studiraju u SAD, istakao je Vesić.

„Džordž Kenan je ne samo promenio istoriju ove zemlje već i živote generacija nas koji živimo u ovoj zemlji. Omogućio je da čitave generacije mladih Jugoslovena odrastaju na zapadnoj kulturi, zapadnim vrednostima, usvajaju ih i žive na drugi način nego što su živele mlade generacije u istočnoj Evropi. Kenan je pomogao i promenio živote svih nas”, poručio je Vesić.

Kenan je bio kratko u Beogradu, svega dve godine, jer je podneo ostavku kada američki Kongres nije dodelio SFRJ status najpovlašćenije nacije.

Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil istakao je da je za njega velika čast da bude prisutan na tom mestu kada se otkriva spomenik jednom velikom američkom diplomati.

„Mogu da kažem da je bila izuzetna stvar i dobra okolnost, što je Džordž Kenan baš u ovoj zgradi, baš na ovom mestu bio predstavnik SAD”, poručio je Hil i dodao da je pločnicima ulice Kneza Miloša hodao i jedan od najvećih američkih diplomata ikada.

On je istakao da svako ko je imao privilegiju da bude američki diplomata svestan doprinosa Džordža Kenana, onoga što je učinio za SAD i njene odnose sa zemljama širom sveta.

„Pogotovo mi, koji smo imali čast da služimo u ambasadi SAD u Beogradu, idemo njegovim stopama.

Nijedan diplomata nije ostavio tako dubok trag i tako jako uticao na formiranje kursa američke diplomatije i njene odnose i stavove sa drugim državama”, poručio je Hil.

Sin Džordža Kenana, Kristofer Kenan, vratio se u Beograd nakon 59 godina.

On je otkrio da je njegovog oca u Beograd poslao tadašnji predsednik Džon Kenedi.

Istakao je da mu je najlepša uspomena kada je, kao jedanestogodišnjak, učestvovao u procesiji ulicom Kneza Miloša u otvorenim automobilima, zajedno sa Titom i carom Hajlom Salasijem.

Novinar i diplomata Dragan Bisenić pročitao je par odlomaka iz svoje knjige o Džordžu Kenanu „Mister X - Džordž Kenan u Beogradu (1961-1963)”.