Kazna bez zločina i krivice

Sutra bi mogli biti sumnjivi i drugi ljudi zato što nešto nisu učinili i nisu rekli, na primer, oni koji nisu izašli na izbore. Ljudi mogu biti sumnjivi zato što su bogati ili siromašni, previše ili nedovoljno obrazovaniRuska operska pevačica Ana Netrebko nije se odrekla podrške Putinu, pa je postala sumnjiva i zato neće nastupati ove i sledeće sezone u Metropoliten operi. Srpski teniser Novak Đoković nije se vakcinisao protiv korone i zato je proteran iz Australije. Iako nisu učinili ništa kažnjivo – ove dve zvezde pretrpele su posledice koje se mogu smatrati nekom vrstom kazne.

Danas kada pravnici sve češće pozivaju na poštovanje pretpostavke nevinosti – stvarnost više liči na špansku inkviziciju, gde je svako kriv dok se ne dokaže suprotno. Pojedinci su sumnjivi zato što ne misle isto kao većina. O tome je na savetovanju krivičara na Zlatiboru govorio dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije.

Jovan Ćirić (Foto A. Petrović)

– Pokazuje se da jedno opšte demokratsko načelo „in dubio pro reo” odnosno „u sumnji lakše za okrivljenog” prerasta u princip „u sumnji teže za okrivljenog”, a to onda znači da ne postoji pretpostavka nevinosti, već da je svako kriv dok se suprotno ne dokaže, odnosno da svako treba da dokazuje svoju nevinost. Sve je to gotovo isto kao u vreme španske inkvizicije – kazao je sudija Jovan Ćirić.

Podsetio je i na doba Francuske buržoaske revolucije, kada je Konvent 1793. godine doneo Dekret o sumnjivim osobama. Prema tom dekretu, svako na koga se može posumnjati da nije za revoluciju – automatski je kriv i mora biti kažnjen. Bilo je uhapšeno 60.000 a na smrt osuđeno 17.000 ljudi.

– Ne treba, međutim, ići u daleku prošlost španskih inkvizitora, francuskih montanjara i naših boljševika. Možemo se osvrnuti na slučaj iz ove godine 21. veka – na Novaka Đokovića koga je sud proterao iz Australije. Iako nije krivično osuđen, izrečena mu je sankcija koja se može upoređivati sa krivičnom, a naročito kada se uzme u obzir obrazloženje odluke suda. Ono se može uporediti sa odlukom da Sokrat bude osuđen zato što je bio opasan za mlade. Zaključak je da se od Sokrata do Noleta gotovo ništa nije promenilo – naveo je sudija Ćirić.

Đoković, koji nije vakcinisan protiv kovida 19, može predstavljati rizik za zajednicu. Savezni sud je takođe odbacio argument da nema dokaza da je Đoković ikada pozivao nekoga da se ne vakciniše. Ikona svetskog tenisa može uticati na ljude svih uzrasta, mlade i stare, posebno na mlade, da se ugledaju na njega, rekle su australijske sudije u obrazloženju.

Ima ironije u tome što se tekst ovakve presude mogao pročitati na sajtu „Slobodne Evrope”, isto kao kasnije i vesti da su ruski mediji „Raša tudej” i „Sputnjik” zabranjeni u EU, napomenuo je naš sagovornik.

– Poseban paradoks ovde postoji zato što Đokoviću nije izrečena kazna zbog toga što je nešto kazao, već samo zato što je simbol, a u ovim okolnostima simbol antivakserskog pokreta. Jednostavnije rečeno – zato što je sumnjiv, odnosno zato što nije izričito naveo ono što su sudije i političari od njega očekivali. Dakle, nije više dovoljno samo „ne pričati” ono što se „ne sme”, već je potrebno pričati ono što se očekuje. Ovo je svakako gore za slobodu misli i reči nego što je bio verbalni delikt „neprijateljske propagande” u vremenu našeg socijalizma i komunizma – naglasio je dr Jovan Ćirić.

Ne opravdava to što se Đoković nije vakcinisao, ali pita kakav je to sistem i kakav je to sud koji svoje odluke zasniva na pretpostavkama i sumnjama, da li je to sistem za koji smo verovali da je uzor demokratije i nezavisnog pravosuđa.

– Pokazuje se da se sloboda govora, za koju smo mislili da postoji u kapitalističkom višestranačkom sistemu, za razliku od jednopartijskog socijalističkog, vratila za čitava dva koraka unazad i da je sada situacija još i gora nego što je bila u nekadašnjoj SFRJ. Jer, tamo je mogao biti kriv onaj ko nešto govori zlonamerno i neistinito, a sada, kao u slučaju Đokovića u Australiji, može biti kriv i onaj koji uopšte ništa ne govori, već je samo simbol i može na bilo koji način da utiče na druge ljude i predstavlja rizik. Kao da se svet vratio na Dekret o sumnjivima iz 1793. godine – naveo je dr Ćirić.

Tako bi sutra mogli biti sumnjivi i drugi ljudi zato što nešto nisu učinili i nisu rekli, na primer, oni koji nisu izašli na parlamentarne izbore. Ljudi mogu biti sumnjivi zato što su bogati ili siromašni, previše ili nedovoljno obrazovani.

– Čini se da mogu postati sumnjivi i oni koji su pripadnici čitavih nacija, na primer Rusi nakon događaja u Ukrajini. Sumnjiva je operska diva Ana Netrebko zato što nije ispunila zahtev njujorške Metropoliten opere da se odrekne podrške Putinu. Na udaru sudsko-cenzorskih organa naročito su poznate i slavne ličnosti. Obični automehaničari i vodoinstalateri, bili oni Rusi, Srbi ili neki drugi, nisu toliko sumnjivi kao Novak Đoković i Ana Netrebko – zaključio je dr Jovan Ćirić.

Istina kao žrtva u ratu i miru

Više u šali, sudija Ćirić je na savetovanju krivičara na Zlatiboru održanom pretprošlog vikenda nagovestio da mogu postati sumnjivi i Dostojevski i Čajkovski. Samo nekoliko dana kasnije, tako nešto se zbilja i dogodilo – proglašen je sumnjivim Lav Tolstoj. Ukrajinski ministar obrazovanja najavio je u utorak da će iz školskog programa izbaciti „Rat i mir” jer se u romanu veliča ruska vojska. Planira da isto učini i sa romanima drugih ruskih pisaca.

– U svakom ratu prva žrtva je istina, jer svakom ratu prethodi propaganda. Medijsko-informativna jednostavnost, u kojoj ne dozvoljavate drugoj strani da izgovori ono što misli i što želi da kaže, dovodi do stvaranja različitih negativnih strasti, pa čak i do mržnje. Svaki sukob, pa i ratni, mora se na kraju završiti pregovorima, a razgovora nema ukoliko jednu stranu proglasite netolerantnom i ne date joj prava da priča bilo šta u svoju odbranu. To vodi ka eskalaciji daljih sukoba – naglasio je sudija Jovan Ćirić.

Put do mira nije put u kome nema razgovora i otvorenog dijaloga. Zato je danas pitanje slobode govora više nego aktuelno. To potvrđuje i primer ruskih državnih medija koji su ućutkani i kojima je onemogućen rad na Zapadu. U takvoj situaciji publici se serviraju lažne vesti u kojima preovladava govor mržnje.