Posle karantina nekima ostali suvišni kilogrami

Gotovo 40 odsto naših ljudi udebljalo se tokom pandemije virusa korona, a najviše su se ugojili pripadnici mlade generacije – čak 53 odsto osoba mlađih od 29 godina, pokazuje najnovije ispitivanje Instituta za istraživanje i razvoj dobrih praksi Well Being International, koje je urađeno na reprezentativnom uzorku od 1.300 odraslih stanovnika Srbije iz svih regiona naše zemlje. Rezultati studije koja je sprovedena u okviru projekta „Faktori rizika i posledice gojaznosti među odraslim pacijentima u Republici Srbiji – prevencija usled pandemije kovida 19 i unapređenje tretmana” i uz podršku Ministarstva zdravlja Srbije, takođe je pokazala da je više žena nego muškaraca prijavilo višak kilograma, a na pitanje – zbog čega ste se ugojili, skoro 40 odsto ispitanika navodi manjak fizičke aktivnosti, dok skoro trećina njih smatra da su kilogrami stigli sa većim stresom.

– Epidemija virusa korona sa kojom živimo od marta 2020. godine promenila je mnoge naše navike – u ponašanju, ishrani i fizičkoj aktivnosti, i bila jedan od glavnih razloga zbog kojih smo počeli da radimo ovaj projekat. Znajući da nas je kovid 19, barem u početku pandemije, zaključao u kuće i stavio u svojevrsni socijalni karantin, pretpostavili smo da je veliki broj naših sugrađana promenio navike, što znači pre svega da se manje kretao, manje bavio fizičkom aktivnošću i konzumirao više obroka, a rezultat tih promena jeste i porast telesne težine. I nismo se prevarili – rezultati našeg istraživanja govore da je život u „pandemijskoj realnosti” doneo mnogobrojne promene. Nešto više od polovine naših sugrađana sada koristi usluge dostavljača hrane i ne odlaze sami u prodavnicu, a 54 odsto njih jede kada je pod stresom. Naš socijalni život takođe se promenio zbog pandemije, a samo je petina naših sugrađana rekla da živi kao pre. U kafane, pozorišta i na utakmice ređe je išlo 46 odsto ispitanika, trećina uopšte i nije izlazila, a samo je dva procenta onih koji su svoj društveni život intenzivirali. Zabrinjava, međutim, podatak da za više od polovine naših ispitanika gojaznost predstavlja združeni zdravstveno-estetski problem – tek petina njih gojaznost prepoznaje kao zdravstveni problem, a isti procenat redovno kontroliše težinu. Samo 41 odsto naših ispitanika obratilo bi se lekaru kada bi imalo problem sa gojaznošću – istakao je Milko Štimac, programski direktor Instituta za istraživanje i razvoj dobrih praksi na jučerašnjoj konferenciji za novinare održanoj u Palati „Srbija”.

– Istraživanje koje je u okviru projekta „Faktori rizika i posledice gojaznosti među odraslim pacijentima u Republici Srbiji – prevencija usled pandemije kovid 19 i unapređenje tretmana“ sprovedeno na uzorku od 211 pacijenta Centra za lečenje gojaznosti Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije, pokazalo je da se na lečenje gojaznosti češće javljaju ženu nego muškarci, a samoinicijativno se na lečenje češće odlučuju mlađi nego stariji pacijenti. Iako se gojaznost može pojaviti u bilo kojoj dobi, podaci ukazuju da se ona najčešće javlja između 30 i 40 godine, odnosno između 20 i 30 godine života. Kod najvećeg broja pacijenata prisutni su svi faktori rizika u ishrani – oni najčešće jedu slatkiše ili izostavljaju obroke. Nešto manje od polovine konzumira hranu u velikim porcijama, jede grickalice između obroka i više jede kada je pod stresom, a četvrtina pacijenata prijavljuje da jede noću. Sportom se rekreativno bavi tek 11 odsto pacijenata, a čak 60 njih ne konzumira dovoljno vode. Gojaznost nije ni izolovan, ni samo estetski problem – čak dve trećine pacijenata ima neku od pridruženih  bolesti, najčešće povišeni krvni pritisak i dijabetes. Ovo istraživanje takođe pokazuje da je 58 odsto pacijenata imalo redovnu komunikaciju sa lekarima i za vreme pandemije kovida 19 – navela je dr profesor Mirjana Šumarac Dumanović sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije.

U želji da analiziraju praksu lekara na svim nivoima zdravstvene zaštite u radu sa pacijentima koji boluju od gojaznosti, stručni saradnici Instituta za istraživanje i razvoj dobrih praksi uradili su istraživanje na uzorku od 505 lekara iz primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. Analiza odgovora lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pokazuje da 63 odsto njih na mesečnom nivou primi pacijente zbog gojaznosti, a 94 procenata njih primi pacijente koji su se javili zbog gojaznosti ili problema koje je izazvala gojaznost. Među lekarima koji primaju pacijente zbog gojaznosti, ili bolesti koje izazivaju gojaznost 84 odsto njih prosleđuje pacijente na sekundarni nivo zdravstvene zaštite – lekari najčešće upućuju jednog do pet pacijenata mesečno na sekundarni nivo.