Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: AMANDA LEVIT, arhitekta

Više od koncertne dvorane

Ne mogu da zamislim da postoji bolja lokacija za novu zgradu Beogradske filharmonije od ove, to treba da bude mesto pomirenja
Аманда Левит (Фото: М. Ђоковић), Пројекат нове зграде Београдске филхармониje (Фото: AL_A)

U novobeogradskom Bloku 13, na temeljima davno započetog Muzeja revolucije, a u neposrednoj blizini Palate „Srbija”, Beogradska filharmonija održava svoje koncerte na otvorenom i na tom mestu trebalo bi da bude njena nova zgrada, što je bila velika želja Ivana Tasovca, njenog prerano preminulog direktora. Prošle godine Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz brojne vladine institucije iz Srbije raspisao je međunarodni arhitektonski konkurs za idejno rešenje Koncertne dvorane Beogradske filharmonije. Posle dva kruga u jakoj konkurenciji pobedio je predlog londonskog arhitektonskog studija „Amanda Levit” (Amanda Levite Architects AL_A). Prošlog vikenda Amanda Levit je sa svojim timom boravila u Beogradu, održala predavanje na Arhitektonskom fakultetu i prezentaciju u Beogradskoj filharmoniji.

Kako ste odlučili da radite konkurs za Beogradsku filharmoniju?

Ne znam kako bih mogla da ga ne radim. Uvek smo želeli da projektujemo koncertnu dvoranu. Muzika i arhitektura su na vrlo različite načine reprezenti zajednice. One okupljaju ljude, a Beogradska filharmonija je mnogo više od koncertne dvorane. Na veoma je važnoj strateškoj poziciji. Ovde se Istok susreće sa Zapadom, na ušću je dve reke, u Novom Beogradu je, u blizini je i stari Beograd, pored je Palate „Srbija” i Muzeja savremene umetnosti, ima tu i teških uspomena. Kapacitet lokacije je veliki… to treba da bude i mesto pomirenja. Ne mogu da zamislim da postoji lokacija sa koje bi se bolje mogla poslati poruka o Beogradu i napretku. To je velika prednost. I zbog svega toga veoma smo želeli da stvorimo oblik, prostor koji će biti takav da se Beogradska filharmonija zaista može čuti i na međunarodnoj sceni. Dobiće prostor u kojem mogu da rastu.

Znate da je na tom mestu bila započeta izgradnja Muzeja revolucije?

Naravno. To je Blok 13. Do sada smo uradili dva konkursa za koncertne dvorane. Jedan je bio za univerzitet MIT u Bostonu, a drugi za londonski simfonijski orkestar. Čini mi se da smo to dobro uradili. Ipak, nismo dobili te konkurse. I onda, kada sam čula za ovaj beogradski, znala sam da moramo da ga radimo. Bilo je naporno, trudili smo se da dobijemo esenciju onoga što bi to zdanje moglo da bude. A u stvari imate malo vremena da smislite šta to znači vama, šta gradu, a šta orkestru. Bili smo oduševljeni kad smo ušli u drugi krug. Ovo je najveća investicija u kulturu u regiji u poslednjih nekoliko decenija. I već to šalje samo po sebi vrlo važnu poruku.

Amanda Levit (Foto: M. Đoković)

Verujete da će biti izgrađena?

Naravno. Koliko shvatam, ovaj projekat ima jaku političku podršku. Sve vode Ujedinjene nacije, što je vrlo pametan strateški potez jer je sve podignuto na viši nivo. A mislim da je Beogradu to potrebno.

Na kom nivou projekta, kad radite u inostranstvu, birate lokalni biro s kojim ćete sarađivati?

Još pre nego što smo ušli u drugi krug zapazili smo Zabriski studio. To su beogradski arhitekti s kojima smo želeli da sarađujemo na ovom projektu. Pozvali smo ih i oni su nam rekli da su već uključeni u drugi tim na ovom konkursu. A onda, kada smo ušli u uži izbor, mislim da su oni nas pozvali i rekli da s drugim arhitektom nisu ušli u drugi krug i zatražili sastanak. Mislim da su svi želeli da rade s njima i ispalo je skoro da oni intervjuišu nas zarad moguće saradnje. U Zabriski timu imamo savršene partnere. Od samog početka. Odlični su, dobro ukorenjeni i dobro povezani, entuzijastični, pružaju mnogo i velika su podrška. Imamo jak međusobni afinitet. Apsolutno je zadovoljstvo raditi s njima. Potrebna nam je ta lokalna saradnja, ne možemo to sami. Inače, imamo internacionalan tim – na direktorskom nivou su ljudi sa tri kontinenta. U timu su nam ljudi iz celog sveta, ali sam sasvim svesna da smo ovde relativno nepoznati. Imamo međunarodne potencijale i veoma smo zadovoljni što smo pozvani u Beograd da govorimo o projektu jer to je prilika da se predstavimo ovdašnjoj arhitektonskoj zajednici. Veoma mi je važno da ih pridobijemo i da nas podrže.

Vaš projekat je zavodljiv, a kao što znamo, od ideje do realizacije mnogo toga se dogodi. U stvari, koliko se ideja najčešće razlikuje od onoga što se izgradi?

Uvek ima razlike, ali mislim da je najvažnije boriti se za ono što je esencija projekta i njegov konceptualni integritet. Čini mi se da sam dosta dobra i u pregovaranju i da imam osećaj kada treba da promenimo kurs. A to se dogodi kad shvatite da su ograničenja prejaka, bilo da je reč o regulacijama, budžetu ili planiranju. Planiranje je veoma važno. Uradićemo sve što je u našoj moći da realizujemo ono što smo projektovali. Naravno, na svakom nivou se istražuje više, vrlo vodimo računa o balansu akustike i arhitekture. Važno nam je i da zainteresovanim stranama pokažemo kakve sve mogućnosti postoje za Beograd u ovom poduhvatu. Kao što rekoh, ovo je mnogo više od koncertne dvorane.

To je i tačka okupljanja.

Tačno. Lokacija je važna strateška tačka i ljudi će joj gravitirati. Blizu je Muzeja savremene umetnosti, koji je divna građevina i vrlo je cenim. Projektovali smo prostore okupljanja, ta lokacija je zanimljiva ne samo u urbanom već i u socijalnom i društvenom smislu. To je na neki način i gradski trg. U parku je, a park nije još dovoljno izrastao. Naša strategija za okolni zeleni prostor je divlja priroda. Potpuno smo svesni snage prirode Velikog ratnog ostrva, koje je u neposrednoj blizini. To nema nijedan grad na svetu. Takvu divljinu usred grada. To je nešto izuzetno i treba mu odati počast. Divljina koja se planira za park i ivicu reke je u stvari proširenje divlje prirode Velikog ratnog ostrva. Bukvalno i metaforički. Želimo da podstaknemo diverzitet flore i faune... i želimo mesto za muziku. Zamislite, kad dolazite, hodate tom lepom šumom. Bez obzira na to da li ste umetnik ili posetilac. I taj osećaj otkrivanja – zgrada se ne otkriva odjednom u celini. Možete joj prići sa nekoliko strana i uvek ćete je drugačije sagledati.

Vrlo ste entuzijastični i strastveni.

Naravno da jesam, ja to živim i dišem.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kolika je ovčana nagrada za pobednički projekat?
Ovo je drugi konkurs sa istim prtedmetom projektovanja. Prvi je bio jednostepeni, 2017. godine i nazvan je konkursom za dizajn dela bloka 13, a pobednik je bio arhitektonski toim Marčetić-Maksimović sa saradnicima. Pet godina kasnije, na dvostepenom konkursu za dizajn nove zgrade Beogradske filharmonije u bloku 13 pobedio je biro "Amanda Levit Architects" iz Londona. Očekujemo i treći konkurs. U međuvremenu, BF će moći nesmetano da nastavi da leti svira na otvorenom, kad ne pada kiša.
Mina
Vest o Filharmoniji je prelepa. Da je vise takvih. Mogli bi i mi biti kao sav normalan svet istoka i zapada ali mi se borimo da slusamo i gledamo Zadrugu. Pitanje premijerki -ko ce nam pomoci da se to promeni da prestanemo biti zrtve primitivizma a vratimo se vrednostima kulturnog, zdravog drustva ako nasa drzava nece ?!
slobodan
Bas je to ono najbitnije sto nam treba.
Право Име
Više treba nego trivijalni tržni centri .
Mrgud
Ne, nego nam je bitnije da dajemo pare za neke privatne poslove Dodiku ili da stipendiramo Crvenu Zvezdu i Partizan. Vrlo ubedljiva autorka pobednickog rada. Nadam se da ce ovo stvarno biti i realizovano kako je planirano a ne kako je tipicno kod nas - malo se oduzme ovde, malo onde i na kraju ispadne karikatura.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.