Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dijagnoza i terapija za oporavak sela

(Фото Танјуг)

Novi Sad – Neka naša sela su kao u TV seriji „Đekna”, kaže sociolog prof. dr Milovan Mitrović: „Još nisu umrla, a ka’ će – ne znamo.” To su ona sela koja se nalaze, prema njegovoj tipologiji pet sela, u sredini. Jedva su održiva, ali su održiva. Ispred su ugledna i perspektivna sela, a iza ona koja nestaju ili su već nestala.

„Svakom od ovih tipova sela morate napraviti posebnu dijagnozu i terapiju, akcioni model za njihovu održivost”, kazao je za „Politiku” profesor Mitrović povodom okruglog stola „Selo između tradicije i stalnih promena”, održanog nedavno u Matici srpskoj, gde je kao sekretar Odeljenja za društvene nauke otvorio naučni skup i izneo neke svoje predloge oko modela održivosti sela.

Ugledna sela, kako je objasnio, postoje i u nepovoljnim okolnostima i primer su drugima, na koji se valja ugledati, a država tu jedino što treba da radi jeste da im ukloni prepreke da bi ta sela bila još bolja.

„Kad se kreira nacionalna politika i agrarnog i ruralnog razvoja, onda treba videti šta tim najuglednijim selima smeta da budu još bolja”, kazao je profesor, koji je i član Akademijskog odbora za selo SANU.

S druge strane su sela koja nestaju ili su već nestala, čiji je tok, kako kaže, skoro nemoguće preokrenuti, izuzev radikalnim promenama čitavog sistema, koje ipak ne smatra previše verovatnim.

Ovaj sociolog sela podseća na niz stručnjaka koji su kod nas postavili naučni temelj za razvoj sela, ali kaže da danas „pomalo deprimira” pogled u zaključke s takvih skupova od pre 20 ili 30 godina.

„Ni reč ne biste ni oduzeli, ni dodali. Niko se na zaključke osvrtao nije. Ni danas, nažalost, situacija nije mnogo bolja. Nama ništa drugo ne preostaje nego da istražujemo i predlažemo, da to svako u svojoj sredini pokuša da doturi do onih koji donose odluke, koji imaju moć”, kazao je dr Mitrović na skupu.

To što stanje sela nije mnogo bolje govori da je problem dubinski, pa ističe da su potrebna sistemska rešenja, a ne „palijativne” mere, neke pojedinačne mere koje su usmerene, pa navodi primer pet ljudi u zadruzi.

„Broj onih koji mogu da čini zadrugu nije više 10, po starom, nego je sad pet, a tih pet kad pomognete u selu, onda tamo kažu da su iz ove stranke, iz one stranke, kako su došli do sredstava. I krene priča koja kompromituje akciju”, navodi.

Dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća takođe smatra „palijativnom” merom. Ne može da šteti, kako je našem listu rekao, medijski je atraktivno, ali ne rešava nijedan veliki problem s kojim se naše selo i poljoprivreda suočavaju.

Država, koja ima Ministarstvo za brigu o selu, po rečima profesora, ne treba da „brine o selu”, već mora da stvori uslove za održivi razvoj. Među njegovim predlozima je i uvođenje seoske samouprave, odnosno izbor seoskog odbornika, i osnivanje, za brdsko-planinska i pogranična područja, malih seoskih opština i pokretnih opštinskih kancelarija, što iziskuje i političku reformu.

„U proporcionalnom izbornom sistemu svaka stranka ima svog čoveka u selu, a selo nema svog predstavnika ni na jednom državnom nivou. To je jedan problem. Drugi problem su naselja koja nestaju ili su već nestala. Tu moramo da se borimo s kvadraturom kruga”, izjavio je dr Mitrović.

Za sela koja su opustela predlaže još osnivanje zavičajne mreže, virtuelne zadruge koja bi imala svoj proizvodno-potrošački odnos. Oni koji su se iselili u gradove i njihovi potomci došli bi u kontakt, preko pokretne opštinske kancelarije, sa onima koji su u selu ostali. Tako bi jedni, kaže ovaj profesor, kupovali od poznatog prodavca, a drugi proizvodili za poznatog kupca.

Stočarima u Vojvodini 100 miliona dinara za opremanje farmi

Stočarima iz Vojvodine juče su uručeni ugovori o dodeli ukupno 98,2 miliona dinara bespovratnih sredstava za opremanje farmi širom pokrajine.

Ugovore su dobila 104 korisnika koja će za odobrene investicije uložiti nešto više od 70 miliona dinara sopstvenog novca, navodi se u saopštenju pokrajinske vlade i dodaje da je ugovore uručio pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić. „Za opremanje stočarskih farmi ove godine smo imali budžet od 110 miliona dinara, znatno više nego prethodne godine, kada smo na raspolaganju imali 90 miliona dinara”, kazao je Božić, prenosi Tanjug.

Dodao je da su za podsticaje aplicirala 123 korisnika, da su odobrene 104 validne prijave nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, a da 19 nije ispunilo propisane uslove.

Božić je naglasio da će resorni sekretarijat i naredne godine nastaviti sa ovom podrškom poljoprivrednim gazdinstvima u AP Vojvodini. Na ovogodišnjem konkursu gazdinstva su dobila bespovratna sredstva za sufinansirenje opremanja farmi – govedarskih, svinjarskih, ovčarskih, kozarskih i živinarskih, zatim za nabavku opreme za mužu, za hlađenje i skladištenje mleka, za izđubravanje, te za pripremu, rukovanje i distribuciju koncentrovane i kabaste stočne hrane na gazdinstvu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Zivim u Holandiji preko 50 godina. Od Holandije se moze nauciti sta je sve potrebno za unapredjenje agrara. Zemljisna politika, selljacka banka, upotreba ''rucne zaloge'' kao zaloge za banke za jeftiniji kredit te razmena parcela kao bi se dobila potrebna povrsina zemlje za masinsko obradjivane. Pored toga saradnja sa agrarnim fakultetitima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.