Amerika bez prestanka uvozi rusku naftu

Rusija je u prvih sto dana sukoba u Ukrajini (24. februar – 3. jun) od izvoza fosilnih goriva zaradila 93 milijarde evra, ponajviše od mušterija u Kini, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Turskoj, Poljskoj, Francuskoj i Indiji, otkriva najnoviji Izveštaj helsinškog Centra za istraživanja o energiji i čistom vazduhu (CREA). Pritom je uvoz ruske nafte diljem sveta u maju pao za „skromnih 15 odsto”, navodi CREA. Ipak, globalni rast tražnje i ruska ponuda nafte, uz izdašne popuste, učinili su da je i pored svega, prosečna cena sibirskih barela danas 60 odsto veća nego lane, navodi isti izvor.

Prema ovom izveštaju, Indija se od februara svrstala među značajne uvoznike ruske nafte, kupujući 18 odsto njenog izvoza (po bagatelnoj ceni, oko 30 dolara nižoj od vrednosti barela severnoatlantskog „brenta”). „Znatan deo sirove (ruske) nafte odatle se prerađen izvozi, uključujući u SAD i EU”, navodi CREA.

Vest da ruska nafta stiže u SAD i pored strogih sankcija koje je Amerika uvela nedavno je prvi objavio „Volstrit džornal”. U međuvremenu, zapadni posmatrači muku muče da kvantifikuju količine sibirske nafte koja novim rutama izgleda stiže do Njujorka i Nju Džerzija. U međuvremenu, finski eksperti ističu da je „niz tankera” iz Indije, tokom sukoba u Ukrajini, prispeo u američke luke, „unoseći verovatno i rusku sirovu naftu”.

Novi apetit indijskih trgovaca naftom i tamošnjih rafinerija za biznis s ruskim naftnim kompanijama izaziva u međuvremenu veliko nezadovoljstvo na Zapadu. Ejmos Hohstajn, specijalni savetnik Stejt departmenta za energetiku, upozorio je prošle sedmice zvanični Nju Delhi da „ne ide predaleko” s povećanjem uvoza ruske nafte.

„Nemojte da delujete kao da koristite prednost nasuprot bolu koji trpe domaćinstva u Evropi i SAD. Budite sigurni da dobro pregovarate, jer ako vi ne kupujete (naftu), niko drugi to ne radi”, istakao je Hohstajn.

Indijski ministar spoljnih poslova Subramanjam Džaišankar oštro je replicirao povodom ovih negodovanja iz Vašingtona, kao i iz Brisela.

„Ako Indija nabavkom ruske nafte finansira rat... recite mi, da li kupovina ruskog gasa ne finansira rat?”, upitao je Džaišankar na nedavnom forumu u Slovačkoj.

I dok političke metropole najrazvijenijeg dela sveta ističu Kinu i Indiju kao vodeće kupce sibirskih barela, koji ne mare mnogo za zapadne sankcije, izveštaj CREA navodi da je pet članica EU od početka sukoba u Ukrajini ruskim naftnim kompanijama iskeširalo 36,4 milijardi evra. Preciznije, Nemačku je uvoz ruske nafte u ovom periodu koštao 12,1 milijardu evra, ne mnogo manje nego Kinu, koja je platila 12,6 milijardi evra. Italija i Holandija su od 24. februara do 3. juna rusku naftu pazarile za po 7,8 milijardi evra, Poljska za 4,4 milijarde, a Francuska 4,3 milijarde evra.

Prateći kopneni i tankerski prevoz ruske nafte, CREA otkriva da su Indija, Francuska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija ovog proleća povećali uvoz ruske nafte. Pritom su kupci u Francuskoj, Belgiji i Holandiji ušli u kupovinu većine kratkoročnih tereta uz popust, kupujući LNG i sirovu naftu na spot-tržištu (cena na licu mesta, mimo dugogodišnjih ugovora).

U preseku naftnih prihoda Moskve CREA ističe da su kupci širom sveta od kraja februara do početka juna za sirovu rusku naftu izdvojili 46 milijardi evra, 24 milijarde evra za gas, 13 milijardi za naftne derivate, 1,5 milijardi za tečni sibirski gas i 4,8 milijardi za ugalj.

Istovremeno s pripremom novih sankcija protiv energetskog biznisa Rusije, u Briselu i Vašingtonu jačaju inicijative za osnivanje svetskog kartela kupaca nafte (pandan OPEK-u), kao i za dalje postavljanje rampi tankerskom prevozu sibirskih energenata. CREA skreće pažnju da je u aprilu i maju 68 odsto ruske nafte prevezeno tankerima u vlasništvu država članica EU, Velike Britanije i Norveške, pri čemu su grčki tankeri prevezli 43 odsto tog tereta. Gotovo svi ti tankeri (97 odsto) osigurani su u samo tri države: Velikoj Britaniji, Norveškoj i Švedskoj.