Bajden rehabilituje princa Salmana

Bilo je vreme kad se verovalo da Džozef Bajden neće davati blanko čekove militantnim diktatorima koji nemilosrdno gaze ljudska prava.

Kao predsednički kandidat, obećavao je da će zbog brutalne represije i ubistva saudijskog disidenta 2018. od Saudijske Arabije napraviti „parija” državu. Kao predsednik, zbog agresije u Jemenu, Kraljevini je zamrznuo prodaju oružja i dopustio da CIA objavi da je prestolonaslednik Muhamed bin Salman odgovoran za likvidaciju saudijskog novinara Džamala Hašogija u Istanbulu.

Početkom 2021. otklon od saudijskog režima omogućio je Bajdenovoj administraciji dobar start u odnosima s Kongresom, gde su demokrate, ali i deo republikanaca, žestoko kritikovali princa Salmana zbog rata u Jemenu i umešanosti u ubistvo Hašogija, kolumniste „Vašington posta”.

To vreme je isteklo. Predsednik Bajden se sprema da posle Evrope i Izraela poseti Saudijsku Arabiju, gde će razgovarati s defakto vladarom – princem Salmanom, koga svet optužuje za obračun s neistomišljenicima i koji je doskora bio persona non grata u Beloj kući.

Došlo je vreme da je Saudijska Arabija, regionalna sila Bliskog istoka, potrebna Americi iz više razloga. Princ Salman je ponovo „prijateljski autokrata”. Parametri američke politike prema konzervativnoj arabijskoj kraljevini, i Zalivu u celini, radikalno se menjaju i usklađuju s globalnom situacijom u vremenima rata u Ukrajini. Trijumf realpolitike nad moralnim zgražavanjem oko ljudskih prava i sloboda.

Bajden je odlučio da putuje za Rijad da obnovi odnose s naftom bogatom kraljevinom u vreme kada traži niže cene nafte kod kuće, izolaciju Rusije po svetu i stišavanje neprijateljstva između dva regionalna rivala, Saudijske Arabije i Irana.

Šef Bele kuće pohvalio je Saudijce zbog primirja u Jemenu. U Vašingtonu se nadaju da će na pregovorima u Beču biti obnovljen nuklearni sporazum s Iranom, čemu se vlast u Rijadu oštro protivi, pa bi Amerika da pokuša da spusti međusobnu tenziju, jer nikako ne bi da se otvori regionalni sukob, posebno ne u vreme ratnog konflikta na istoku Evrope.

Rat u Ukrajini znatno je doprineo da Bajden odustane od pređašnjih stavova prema Saudijcima. Energetska kriza izazvana ruskom agresijom podigla je cenu nafte i gasa – što Rusiji omogućava da lakše podnosi režim zapadnih sankcija i da ima dovoljno sredstava da finansira rat.

Bajden od Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata očekuje da u okvirima OPEK-a povećaju proizvodnju u julu i avgustu i tako obore cenu nafte. Pitanje je koliko će u tome uspeti. Saudijci su spremni da dnevnu kvotu podignu za oko 650.000 barela, što je gotovo ništa imajući u vidu da svet u jednom danu troši blizu stotinu miliona barela nafte.

Preusmeravajući prioritete ka Indopacifiku, Bajdenova administracija je u drugi plan potisnula Bliski istok. Rusija i Kina iskoristile su vakuum i pojačale ekonomske, tehnološke, ali i bezbednosne kontakte. Zalivska nafta više je putovala prema Indiji i Kini nego prema Evropi ili SAD. Čak 65 procenata zalivske nafte ide ka Aziji.

U regionu u kojem SAD drže vojne baze bilo je izveštaja da su Emirati bili spremni da dozvole Kinezima gradnju pomorske baze, pre nego što su Amerikanci reagovali. Sve je to uticalo na pragmatsku promenu Bajdenovog stava. Govori se da je Bela kuća pripravna da Emiratima ponudi „strateški okvir” bezbednosnih garancija kakve nudi saveznicima u NATO-u.

Saudijci su najveći kupci američkog oružja, ali otkako su Kraljevina i princ Salman dospeli na metu Bajdenovih kritika, pojačana je saradnja s Kinom, koja je veliki uvoznik saudijske nafte i pokazuje rastuće vojne interese širom Indopacifičkog regiona.

U pismu koje su vodeće američke demokrate uputile Bajdenu prvi put se javno pominje pomoć koju Kina u okvirima strateške saradnje pruža Saudijcima da proizvode balističke rakete. Kina godinama prodaje rakete kratkog dometa, ali u poslednje dve godine, otkako su se odnosi intenzivirali, Saudijci nabavljaju savremenije rakete i traže tehnologiju da ih sami proizvode.

U pismu se navodi šest tačaka na koje bi administracija morala da se fokusira: globalno tržište nafte, rat u Jemenu, zatvaranje aktivista ljudskih prava, istraga oko Hašogijevog ubistva, napori Saudijaca da dobiju nuklearnu tehnologiju i vojna saradnja s Kinom.

Vodeće demokrate ne traže da se poseta otkaže, ali poručuju da bi saradnja s Kraljevinom morala da bude u funkciji „rekalibrisanja odnosa kako bi služili američkim nacionalnim interesima” i da bi Bajden morao da ima oprezan pristup Rijadu.

Američki zvaničnici takođe su zabrinuti da bi Saudijska Arabija mogla da pokuša da proizvede nuklearno oružje ukoliko ga dobije Iran, pa savetuju Bajdena da iskoristi činjenicu da Saudijci i dalje najviše zavise od američkog oružja, opreme i obuke.

„Pozivamo vas da jasno stavite do znanja da je partnerstvo s Kinom na putu potkopavanja interesa američke nacionalne bezbednosti i da će imati trajne negativne posledice na američko-saudijske odnose”, pišu demokrate Bajdenu.

Na sastanku kojem će prisustvovati i lideri Egipta, Jordana, Iraka i UAE, Bajden će diplomatski rehabilitovati princa Salmana iako će iza scene upozoravati Saudijce u vezi s ljudskim pravima. Potvrdiće da su zemlje Zaliva veoma važne za strateške interese SAD koji se tiču obuzdavanja Irana, obezbeđivanja slobodnih tokova izvoza nafte, ali i blokade rastućeg uticaja Kine i Rusije.