Apel da se omoguće transplantacije

Od početka godine u Srbiji nije izvršena nijedna transplantacije organa, dok je poslednja registrovana u oktobru 2021. godine. Ukupno, u našoj zemlji već duže od pola godine transplantacija nije obavljena ni kod jednog pacijenta. Istovremeno, prema zvaničnim podacima Uprave za medicinu Ministarstva zdravlja, na listi čekanja nalazi se 820 ljudi kojima je potreban novi organ (jetra, bubreg, i srce) i još oko 1.000 ljudi kojima je neophodna transplantacija rožnjače. Među njima je i 30 dece bubrežnih bolesnika na dijalizi.

Početkom marta Ministarstvu zdravlja predato je više od 11.000 potpisa prikupljenih u okviru inicijative „Donorstvo je herojstvo” kao apel za hitan prijem i sastanak u nadležnom ministarstvu kako bi se kroz zajednički dijalog i hitno delovanje što pre pristupilo sistemskom rešavanju ovog problema. Nakon dva formalna sastanka s Upravom za biomedicinu i državnim sekretarom, sve je, međutim, ostalo na neuverljivoj spremnosti da se reši problem u vezi sa Zakonom o presađivanju ljudskih organa i virusom korona kao izgovorom zašto se transplantacije u Srbiji ne obavljaju.

Član 23. pomenutog Zakona o presađivanju ljudskih organa proglašen je neustavnim u maju 2021, kad je Ustavni sud ostavio rok inicijatoru zakona, Upravi za biomedicinu, da sporni član koriguje. S obzirom na to da u predviđenom roku sporni član nije korigovan, potrebno je da zakon nakon korekcije prođe čitavu proceduru, a sve što je bilo potrebno jeste preciznije definisati, kako se uvek radilo i kako će se raditi, da se porodice pitaju za saglasnost. Došli smo do poznate situacije na relaciji Ustavni sud – Uprava za biomedicinu – nisu napisali, nismo znali, po principu pojeo vuk magarca. Zbog ove birokratske greške ljudi s liste čekanja još od oktobra umiru.

Da podsetimo, broj transplantacija obavljenih u Srbiji u 2021. godini bio je jednocifren, dok je u susednoj Hrvatskoj urađeno 268 transplantacija. Na svetskoj lestvici smo na samom dnu, posle nas su Pakistan, Venecuela i Etiopija.

Da li život tridesetoro dece koja idu na dijalizu ne vredi i mogu li se oni pustiti niz vodu? Zašto smo otpisani i gurnuti u smrt, zašto sistem ne želi članove društva koji će nakon transplantacije moći da mu doprinesu? Na sve to, dijaliza je više desetina puta skuplja od transplantacije. Mesečni troškovi tretmana dijalize za 5.000 pacijenata okvirno iznose 4.000.000 evra. Transplantacija je jedina grana medicine gde je najjeftiniji vid lečenja ujedno i najbolji za pacijenta.

Ogorčeni, otpisani i neutešni, pitamo se zašto nam se ugrožava osnovno ljudsko pravo, pravo na život. Zahtevamo da transplantacije u Srbiji nastave da se rade odmah i da se hitno reše birokratske greške, zbog koje nismo krivi, a plaćamo ih najskuplje – svojim životima.

Ljubinko Todorović, predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije,
Marinko Divljak, predsednik Udruženja transplantiranih Vojvodine Pantransplant,
Branislava Danilović, predsednik Udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba Sve za osmeh,
Ivana Jović, predsednik Udruženja transplantiranih i pacijenata na listi čekanja Donorstvo je herojstvo