Suđenje na daljinu podelilo struku

Ako danas mogu da se obavljaju hirurške operacije uz pomoć kompjuterske tehnologije i informatike, zašto ne bi moglo i da se sudi na daljinu, uz poštovanje prava svih učesnika u postupku – zaključili su učesnici debate održane ovog vikenda, u organizaciji „Kec grupe”, koja okuplja sve više mladih pravnika iz cele Srbije.

O argumentima za suđenje na daljinu i protiv njega govorili su sudija Apelacionog suda u Beogradu Sretko Janković, zamenik drugog osnovnog javnog tužioca Ivan Duzlevski i advokat iz Niša Srđan Aleksić.

– Evropski sud za ljudska prava u Strazburu smatra da je suđenje na daljinu moguće ukoliko su ispunjeni kriterijumi iz člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja garantuje pravo na pravično suđenje. Privredno i prekršajno pravo i stečajni postupci su oblasti u kojima će vrlo brzo zaživeti suđenje na daljinu, ali to neće biti uvek moguće u krivičnim postupcima, gde je u velikom broju slučajeva neophodno fizičko prisustvo okrivljenih i svedoka u sudnici. S druge strane, treba imati u vidu velike troškove za dovođenje okrivljenih na suđenja. Dosadašnja praksa u mnogim zemljama pokazuje da se prva ispitivanja osumnjičenih sve češće obavljaju putem video-konferencijske veze – rekao je sudija Sretko Janković.

Veliki broj sudova u Srbiji, međutim, nema dovoljno tehničkih mogućnosti za suđenje na daljinu. Zato treba uložiti znatna sredstava za nabavku softvera i opreme, kao i za obuku zaposlenih. Tužilac Duzlevski smatra da će suđenje na daljinu biti dugoročno isplativo i da će zbog budućih ušteda jedan dinar koji se danas uloži u digitalizaciju sutra doneti – dva dinara.

– Tužilaštvo je odgovorno za prikupljene dokaze u prvim fazama postupka. Kada okrivljeni prvi put izlazi pred tužioca ili sudiju, to je jedan vrlo osetljiv trenutak jer se jedino uz njegovo fizički prisustvo može utvrditi da li su mu povređena neka prava i da li je bilo torture – rekao je Ivan Duzlevski, zamenik drugog osnovnog tužioca u Beogradu.

Potrebno je voditi računa i o prostoriji u kojoj se odvija saslušanje okrivljenog putem video-konferencijske veze. Svi detalji u prostoriji moraju biti dostupni na ekranu, kako bi se videlo da li možda neko utiče na iskaz okrivljenog, da li on govori spontano ili čita s papira, kakvo je njegovo držanje i psihičko stanje, naglasio je tužilac.

Naš Zakonik o krivičnom postupku ne reguliše suđenje na daljinu, a načelo neposrednosti suđenja je jedno od osnovnih pravila krivičnog postupka, koje ne bi trebalo da bude narušeno. Ipak, do sada smo u praksi imali veliki broj slučajeva kada su okrivljeni saslušani putem video-konferencijske veze na osnovu zamolnica, po pravilima zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

– U sudnici postoje neposredni kontakt i živa reč. Pitanje je kako bi se pomoću ekrana odvijalo unakrsno ispitivanje okrivljenih i svedoka i kako bi izgledale završne reči tužilaštva i odbrane – rekao je tužilac Duzlevski.

Advokat Srđan Aleksić rekao je da saslušanje na daljinu treba u što većoj meri da liči na saslušanje u sudnici, kao i da se mora detaljno ispitati normativni okvir za suđenje na daljinu u srpskom pravosuđu.

Javnost suđenja na daljinu trebalo bi dodatno da osigura poštovanje prava svih učesnika u postupku i kvalitetno suđenje. Na taj način javnost bi bila i brže i lakše informisana jer bi predstavnici medija takođe mogli da prate suđenja bez dolaska u sud, putem određenih internet aplikacija kojima bi imali pristup, uz prethodnu prijavu i lozinku dobijenu od uprave suda. Neka suđenja mogla bi da budu emitovana za širu javnost, u realnom vremenu ili u odloženom prenosu, istaknuto je u debati.

Učesnici pravničke večeri, koja je organizovana na splavu izdavača biltena sudske prakse „Intermeks”, bili su podeljeni u dve grupe – na one koji su za suđenje na daljinu i na one koji su protiv. Zanimljivo je da je u prvoj grupi, zajedno s pravnicima i studentima prava, bio tužilac, dok su u drugoj grupi bili sudija i advokat.

Posle kratkih konsultacija obe grupe su navele argumente.

– Uvođenjem suđenja na daljinu znatno bi se smanjili troškovi države i sudova. Postupci će biti brži jer nije neophodan dolazak u sud. Lakša je komunikacija suda i stranaka putem interneta. Izvođenje dokaza putem video-linka biće takođe u elektronskoj formi. Ako opet dođe do pandemije, hteli ne hteli – moraćemo da se sudimo na daljinu. Ne treba da se opiremo promenama koje su neminovne. Digitalizacija pravosuđa je naša realnost i naša budućnost, a takođe i jedna od tačaka koje treba da ispunimo u pristupnim pregovorima za ulazak EU – argumenti su grupe koja se zalaže za uvođenje suđenja na daljinu.

Druga grupa navela je argumente protiv. Kao prvo, smatraju da okrivljeni mora lično da se pojavi pred sudijom jer su u praksi česte lažne krivične prijave, naročito za nasilje u porodici.

– Načelo neposrednosti suđenja, kao jedno od osnovnih načela, mora da bude prisutno u krivičnom postupku. Internet konekcije bi brzo pucale, a treba uposliti mnogo IT stručnjaka, čije su usluge skupe. Mnogi advokati i dalje rade na pisaćim mašinama i vole da dolaze u sud. Mnogi građani nemaju dovoljno informatičkog znanja. Postoji opasnost od hakerskih napada na podatke suda. Tada bi bilo povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku jer će doći do kolapsa u sistemu, pa će suđenja biti sporija, a ne brža – argumenti su grupe koja je protiv uvođenja suđenja na daljinu.

Glasovima publike tesnu pobedu odneli su pravnici koji smatraju da u srpsko pravosuđe treba uvesti suđenje putem tehnologije za prenos slike i zvuka na daljinu.

Olakšica za advokate

„Smatram da se ne treba opirati suđenju na daljinu, samo je pitanje na koji način će biti razvijena aplikacija za onlajn suđenja. Advokati će moći da učestvuju na suđenju gde god da se nalaze”, rekao je Dejan Škobić, direktor „Kec grupe”, čiji je naziv skraćenica za „kongresni edukativni centar”.

Ova organizacija upriličila je brojne susrete iskusnih pravnika s mladima, u okviru kongresa, pravničkih večeri i tematskih predavanja uživo i onlajn, gde se susreću iskusne sudije, tužioci i advokati s kolegama koji tek počinju karijeru ili još studiraju prava.