Čuvar zemlje koje više nema

Radila je restauraciju rimskog stakla, volontirala u Narodnom muzeju, prve izložbe počela je da postavlja u Galeriji nauke i tehnike SANU. Stekla je zvanje kustosa i radila je pod supervizijom akademika Aleksandra Despića. Jedan je od osnivača Asocijacije za rehabilitaciju kulturnog nasleđa.

Kao kustoskinja Muzeja nauke i tehnike prvi put je posetila Muzej Jugoslavije na beogradskom Topčideru. Bila je očarana bogatstvom fonda, depo je bio ispunjen raznovrsnim predmetima, od onih koji pripadaju svetskoj baštini do onih za svakodnevnu upotrebu, pa čak i „bizarnih”, koji nemaju naročitu vrednost, ali su neprocenjivi u stvaranju slike o jugoslovenskom fenomenu.

Danas je Neda Knežević direktorka Muzeja Jugoslavije, ustanove koju godišnje poseti oko 130.000 ljudi. To je jedna od najpopularnijih ustanova kulture i obavezna destinacija brojnih turista. Kako se pandemija virusa korona primirila, broj posetilaca ponovo raste. Tito, Pokret nesvrstanih, štafete za Dan mladosti, zgrada Muzeja „25. maj”, umetničke intervencije na stalnoj postavci najviše privlače Kineze, Amerikance, Italijane, Ruse, Francuze, naravno, i građane bivše Jugoslavije.

Arheologija prva ljubav

Neda Knežević je interesovanje za prošlost iskazala još u detinjstvu. Odrastala je beogradskoj opštini Voždovac, išla u Osnovu školu „Filip Filipović” i Dvanaestu beogradsku gimnaziju, a u Sportskom centru „Banjica” trenirala je plivanje.

– Miris lipa, deca koja se igraju u dvorištima, bezbrižna šetnja ulicama, kao i Banjičkom šumom, psi, golubovi, kućica na drvetu moje družine, to su sećanja na moje bezbrižno detinjstvo – priseća se naša sagovornica.

U muzej je prvi put otišla s roditeljima, i to u Narodni, zatim u Galeriju Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, a kasnije je obilazila izložbe i sa školom.

Sa 14 godina otišla je u Rim, u okviru sekcije Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Ovaj grad s delima Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Rafaela i odajama Vatikana ostavio je jak uticaj na našu sagovornicu. Arheologija je bila njen drugi izbor prilikom odabira fakulteta.

– Stari Rim i Grčka su neiscrpne inspiracije, a najviše se upoznajete s ovim civilizacijama upravo na arheologiji – veli direktorka.

Ipak, pored arheologije, opredelila se i za muzeje, a preovladala je, kako kaže, ljubav prema kreativnom radu još od srednje škole. Još tada je na likovnoj sekciji savladala jednu od najstarijih metoda štampanja i oslikavanja tkanina, batik, i dobila nagradu, zatim tehniku akvarel, pa klasično crtanje i slikanje u Centru za likovno obrazovanje –Šumatovačka, a kasnije na arheologiji crtanje arheoloških predmeta. Nakon završenih studija volontirala je u Narodnom muzeju i učila konzervaciju stakla kod Mile Popović Živančević u Odeljenju za preventivnu zaštitu „Dijana”. Tako je počelo, a evo sada je u trećem mandatu na mestu rukovodioca najposećenijeg muzeja u Srbiji.

Čemu muzej duguje toliku posećenost i interesovanje?

– Danas je neophodna provokacija kako bi se izazvala reakcija kod posetilaca. Svaka naša tematska izložba, ali i stalna postavka ima posebno kreirane programe namenjene mladoj publici u formi radionica, govornih programa, filmskih projekcija, vođenih tura, kao i žurki i zabava. Programi za mlade, u zavisnosti od teme, akcentuju segmente koji su relevantni za tu ciljnu grupu. Tokom izložbe „Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče” održali smo za učenike srednjih škola nekoliko radionica koje su se bavile temom odlaska iz zemlje kao najvećim problemom našeg društva. Nedavno smo, nakon višemesečne saradnje s Autonomnim kulturnim centrom „Matrijaršija”, organizovali veliku žurku na kojoj su članovi centra imali radionicu štampanja motiva inspirisanih muzejskom kolekcijom na odeći koju je donosila publika. Redovno srećem mlade u gradu koji nose ove majice, što govori da smo uspeli da im približimo savremeno umetničko stvaralaštvo, ali i muzejsku kolekciju – ističe Neda Knežević.

Muzej Jugoslavije mnogi i dalje doživljavaju kao nešto egzotično, zemlju koja je bila značajna i koje više nema. Mladi dolaze na koncerte, matinee, uživaju u parku s brojnim biljnim vrstama, u prostoru na kojem se nalazi veliki broj skulptura istaknutih jugoslovenskih umetnika, uključujući i Titovu bronzanu statuu, rad Antona Augustinčića.

– Mnogi naši posetioci nemaju iskustvo življenja u Jugoslaviji, ali su zainteresovani za mnoge fenomene kojima je obilovala. Izložba „Velika iluzija – Tito i 24 miliona metara filmske trake” bila je posvećena velikoj strasti Tita prema filmu. Kompletan ambijent, kao i prikazivanje izložbe u večernjim satima stvorili su utisak odlaska u bioskop, što je koncept zabave koji polako odlazi u istoriju – podseća naša sagovornica.

Zlatni period za kulturu

Pitamo je kao dobrog poznavaoca istorije Jugoslavije, posebno ovog dela od 1945. godine, šta smatra da bi kao vrednost trebalo sačuvati i preneti na nove generacije.

– Širinu kulturnog prostora – odgovara i dodaje da je to bio zlatni period i za muzeje i galerije. Kultura je cvetala, mnogo se čitalo, putovalo, sadržaji i programi su bili pristupačni. Bilo je mnogo biblioteka, knjižara, izložbi, koncerata, gostovanja, ekskurzija po čitavoj zemlji.

Nada Knežević smatra da je današnja omladina orijentisana samo na nacionalno.

I ove godine stigle tri štafete

U muzeju ima više od 20.000 štafeta, ponekad se napravi izbor i priredi izložba kao deo postavke Kuće cveća. U parku se, pored skulptura koje je Tito dobijao kao poklone, nalazi i više desetina različitih biljnih vrsta.

Štafete još uvek stižu za 25. maj. Ove godine – tri, a doneli su ih predstavnici različitih udruženja iz Srbije i Crne Gore koja neguju sećanje na Tita i Jugoslaviju.

Nova fasada

Muzej „25. maj” poklon je Beograda Josipu Brozu Titu za 70. rođendan i mesto je koje i danas nesumnjivo privlači pažnju javnosti i izaziva oprečne stavove. Zanimljivo je da je Broz u njega ušao samo tri puta, svoje goste uglavnom je vodio u Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti.

Arhitekta zdanja je bio Mihajlo Mika Janković, koji je projektovao i zgradu SIV-a, Palatu „Srbija”, Stadion Jugoslovenske narodne armije (danas Partizanov), zgradu Centralnog komiteta (danas kula „Ušće”). Poslednjih godina muzej je renoviran iznutra, a zgradu na Topčideru čeka nova fasada pošto je rekonstrukcija u toku. Centralni objekat Muzeja Jugoslavije stekao je status „muzejskog predmeta” zbog značaja koji ima. U njemu su se održavali skupovi, izložbe, seminari, predavanja, posete državnih delegacija. Muzej „25. maj” je otvoren 1962. da bi prikazivao predmete koje je Tito dobijao na poklon. Posle Titove smrti postao je deo Memorijalnog kompleksa „Josip Broz Tito” i spajanjem 1996. s Muzejom revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije postaje deo Muzeja istorije Jugoslavije.

Uloge muzeja se menjaju

Direktorki Nedi Knežević omiljeni muzeji u inostranstvu su MoMA, Muzej Van Goga, Rijks, Tejt, Pergamski muzej, ali sve češće njenu pažnju privlače i muzeji takozvanih fenomena – svetla, filma, prekinutih veza, detinjstva, Evrope i slično. Omiljena kulturnoistorijska celina (Heritage Site) svakako joj je Arheološki park Viminacijum, a kulturni predeo Bač.

Muzejska delatnost u svetu se intenzivno razvija poslednjih nekoliko decenija, čime se menjaju uloga i položaj muzeja u društvu.

– Kao članica Izvršnog odbora IKOM Srbije, mogu da navedem mnoštvo dobrih muzeja u Srbiji danas, kao i izložbi. Ove godine je Muzej nauke i tehnike dobio nagradu za muzej godine, a prošle je to bila Jugoslovenska kinoteka.