Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Elektronski otpad najbrže „raste”

Napredak tehnologije, niske cene kućnih uređaja, njihov kratak životni vek – samo su neki od razloga zbog kojih se elektronski i električni otpad uvećava tri puta brže od komunalnog
(Pixabay)

Jedan od najvećih globalnih problema – rast električnog i elektronskog otpada (EE otpad) – Evropska unija pokušaće da reši i uvođenjem univerzalnog punjača za sve telefone, tablete, smart satove… od 2024. godine. Procene su da je godišnja stopa rasta ovog otpada od tri do pet odsto, a stručnjaci na veličinu problema ukazuju i podatkom da on raste tri puta brže od komunalnog otpada.

Prema podacima Udruženja reciklera Srbije, od 2011. do 2021. godine reciklirano je oko 310.000 tona električnog i elektronskog otpada, što je oko 28.000 tona godišnje. Kako za „Politiku” objašnjava generalni sekretar ovog udruženja Marko Vučenović, povećanje količine ove kategorije otpada posledica je pre svega razvoja društva.

– Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, broj preduzeća koja ispunjavaju zakonsku obavezu dostavljanja izveštaja o električnim i elektronskim proizvodima koji se stavljaju u promet u poslednjih nekoliko godina se povećava. Međutim, brojke se ne povećavaju samo zbog nešto preciznije evidencije, nego zbog sve veće upotrebe električnih i elektronskih proizvoda. A to je trend koji će se sigurno nastaviti – pojašnjava naš sagovornik i dodaje da povećanje količine ovog otpada postavlja pred državu nov izazov – njegovo zbrinjavanje. Naime, kako je reč o specifičnom otpadu, loš tretman može negativno da utiče na zdravlje ljudi i na životnu sredinu, a naknadno čišćenje zagađenih područja je veoma skupo.

Sve brži napredak tehnologije koji dovodi do opadanja cena telefona, televizora, laptop računara, frižidera, ali i sve kraći životni vek kućnih uređaja među razlozima su zbog kojih se uvećavaju količine električnog i elektronskog otpada. Ali, kako objašnjava naš sagovornik, savremena tehnologija omogućava da rezultat reciklaže bude sirovina visokog stepena čistoće, spremna za ponovnu upotrebu.

– Pojedine komponente i vrste materijala, kao što su na primer neke vrste plastike i hlorofluorougljenici, zahtevaju posebnu vrstu tretmana u specijalizovanim postrojenjima, zbog čega se oni izvoze. Poseban problem i izazov predstavljaju otpadne baterije. U Srbiji se sakupljaju i izvoze baterije koje su predate na reciklažu u okviru uređaja, laptopa, telefona, daljinskog upravljača… jer su za električne i elektronske uređaje predviđena podsticajna sredstva. Na taj način se godišnje zbrine oko 20 tona otpadnih baterija, dok su procene da svaki građanin godišnje generiše oko jedan kilogram otpadnih baterija. Zbog ovoga je potrebno hitno obezbediti podsticaje za zbrinjavanje otpadnih baterija putem izvoza, a kako bi se uspostavilo organizovano sakupljanje i sprečile posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi – naglašava Vučenović i dodaje da naši recikleri imaju najsavremenije pogone u ovom delu Evropa i kapacitete da prerade mnogo veće količine EE otpada od onih koje se trenutno sakupe.

Naš sagovornik podseća i da Srbija nema registar proizvođača i uvoznika u kojem bi se unosili podaci o kompaniji, vrstama električne i elektronske opreme koju plasiraju na tržište, načinu ispunjavanja odgovornosti proizvođača…

– A kada su u pitanju naši operateri, ključni problem je neuređen okvir za podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada. Vlada već šest godina nije donela akt kojim propisuje kriterijume i način dodele podsticaja. Situacija se donekle popravila u smislu redovnosti isplate, ali je njihov obim i dalje nedovoljan. Prethodnih nekoliko godina država je godišnje naplaćivala između 10 i 12 milijardi dinara po osnovu naknada za zaštitu životne sredine, dok je ove godine za podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada izdvajano od dve do tri milijarde – ističe Vučenović i dodaje da je zakonska regulativa u ovoj oblasti pokazala više slabosti. Pa, prema njegovim rečima, princip zagađivač plaća nije do kraja primenjen, dok princip produžene odgovornosti uopšte nije zastupljen u upravljanju posebnim tokovima otpada.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

iVar
U mnogim mestima ne postoji mesto za odlaganje elektronskog otpada! Odgovorno tvrdim! Sramota u današnje vreme!!!
Grunf
Eeeee punjaci ce narocito da poprave stvar, sta cemo sa baterijama koje se ne menjaju normalno nego samo hiruskim zahvatom ili kad imate uredjaj koji radi sasvim zadovoljavajuce ali ne mozete da ga koristite na novoj verziji OS-a jer nema vise podrsku proizvodjaca pa ne postoji drajver i da ne nabrajam dalje.
Ovdašnja
EU je posle 10 godina većanje rešila problem punjača koji ima 30 grama i dimenzija je 4 sa 3 cm, a gušimo se u beloj tehnici i aparatima koji bi mogli da se popravljaju i služe još decenijama. Posle neko priča o partijskom zapošljavanju u Srbiji. Pogledajte u Brisel pa mi recite da su oni mudraci tamo primljeni po konkursu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.