Politički igrokaz u Briselu

Samit EU u Briselu bio je politički igrokaz, maska za davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji. Možda ovaj stav para uši, ne podleže političkoj korektnosti na čemu Zapad insistira (iz vlastitih interesa i potreba) ali neka me neko demantuje da je bilo drugačije. Kakav zapadni Balkan, kakva budućnost, proširenje! On nije na agendi niti  je predmet interesa EU. Brisel i neke članice EU ne skrivaju duboki prezir prema Balkanu kojem svojevremeno, ne tako davno, dodaše  prisvojni pridev „zapadni” iz interesa  poznatih kao „sfere uticaja”. On je za njih neka vrsta otomanske kasabe, ali jedan kamičak u njihovoj cipeli ih žulja: ima veoma važnu geostratešku poziciju.

Jedna zemlja je  učinila sve što se od nje tražilo, čak je promenila  ime i …ništa. Tamo je u odnosu na EU gde je bila i pre preimenovanja. Druga ne krije frustriranost, a njen premijer ironično kaže da očekuje ulazak u EU do kraja ovog veka, ili na početku novog! Predsednik Vučić reče otvoreno: nije fer prema Albaniji i Severnoj Makedoniji, inače članicama „Otvorenog Balkana” protiv kojeg su neke od čelnih zemalja EU! Uostalom da je reč o „političkom igrokazu” svedoči i upozorenje austrijskog kancelara Karla Nehamera: „Davanjem statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji  EU uvodi novi postupak u kojem se još pre ispunjavanja kriterijuma unije daje status kandidata.”

Ukrajina je pre tri meseca podnela prijavu za kandidaturu! Neverovatno kakvom se brzinom ona prihvata. Druge zemlje koje čekaju, poput BiH, sa zapadnog Balkana – nisu na talonu. Koliko samo licemerja, dvostrukih standarda, cinizma u „objašnjavanju” briselskih birokrata ima u ovome! Da se ne na pomisli da sam protivnik kandidature Ukrajine i Moldavije, naprotiv treba prijateljskoj zemlji čestitati, ali zašto ne reći: ovo je politička, geostrateška odluka, a nikako  osnova na kojoj se temelji funkcionisanje ove organizacije  na Starom kontinentu, nazvane EU.

I načekaće se i jedna i druga država. Osim, ako se drugačije ne naredi, a zna se odakle naredbe stižu. EU, treba  čitati – SAD, želi da na ovaj način (davanjem kandidatura Ukrajini i Moldaviji) „obeleži” svoju sferu uticaja. Da li će to biti cela Ukrajina, ili polovina – nije bitno: Zapad tu želi da ukuca „granični” kamen da bi sutradan „smestio” NATO.

Sve ovo što se sada događa u vidu igrokaza ili političke farse je već viđeno. Pomoći ću da se prisetite. Rumunija i Bugarska su u pitanju. One su 2007. ekspresno primljene u EU zbog straha od uticaja Rusije. Bilo je u tome i komičnih stvari o čemu su mediji izveštavali: bugarska vlada i parlament su ekspresno usvajali zakone i akta EU ne prevodeći ih sa engleskog jezika.

Zašto ispisujem ove redove kada se unapred znalo da Srbija na ovom samitu neće otvoriti novi klaster i da o nekom ubrzanju koračanja ka EU nema ništa? Najavio je to i predsednik Vučić, znao je da će ga „rešetati” pretnjama da mora da uvede sankcije Rusiji, da se problem „Kosova” mora što pre rešiti, a zna se kako. Bilo je čak i besmislica iz diplomatske kuhinje Brisela da se plaši da ode na samit upravo iz pomenutih razloga. Pokazalo se da je sve to bilo uobičajeno blebetanje (nije politički korektno upotrebiti ovu reč) briselskih činovnika.  Pišem, međutim, ovo iz razloga da  potvrdim ono što sam uvek tvrdio: EU ne zna šta će sa sobom. Ona ne uliva poverenje. Neozbiljna je, luta (pročitajte  izjave Ursule fon der Lajen  u poslednjih mesec dana, jedna drugu isključuju, ili šefa diplomatije Đuzepa Borelja), nema samostalnost, čeka šta će reći Vašington pod čijom je jurisdikcijom. I onda kada ne mogu protiv nje, ili nekog većeg, Rusije, Kine, onda udaraju na male da iskale bes i nemoć.

Zato se iživljavaju nad nama preteći nam i uslovljavajući nas svim i svačim. Najnovija rezolucija nemačkog Bundestaga je u tom tonu – izričitih zahteva  i pretnji . Zato i pitanje: da li je vredno boriti se za ulazak u EU kada je očigledno da nas neće? Naša zemlja treba da radi na reformama, ne gledajmo i ne očekujmo ništa od Brisela. Uostalom, siguran sam da će posle ovog političkog igrokaza u Briselu podrška građana EU još više opasti.

Dragiša Petrović,
novinar i publicista,
Kragujevac