Odbojkaši među favoritima

Od Atlante 1996. samo je pet reprezentacija u kontinuitetu učestvovalo na olimpijskim igrama. Među njima je i Srbija, ranije Jugoslavija i SCG, a društvo joj prave sve same odbojkaške sile: Brazil, Italija, Rusija i SAD.

Još jedan podatak dovoljno govori o tome da će Srbija ponovo biti u krugu favorita. Naime, naša selekcija je jedna od sedam koje su se popele na najviše pobedničko postolje. Desilo se to pre osam godina na Olimpijskim igrama u Sidneju.

Mnogo toga se promenilo u odnosu na 2000. Ekipa je sada mnogo mlađa, većina igrača se još nije afirmisala, ali su igrama u reprezentaciji dokazali da na njih treba računati u budućnosti. Mada, ukoliko ponove partije sa finalnog turnira Svetske lige u Rio de Žaneiru sigurno im neće izmaći medalja.

Izabranici Igora Kolakovića su se na maestralan način plasirali na Olimpijske igre. Vizu za Peking su Nikola Grbić i drugovi overili još polovinom januara, na evropskim olimpijskim kvalifikacijama u Izmiru. Mnogi se još sećaju dramatičnog meča u finalu tog turnira protiv aktuelnog šampiona Evrope Španije, koja neće učestvovati na Igrama u Pekingu.

Svetska liga je bila sjajna provera za odbojkašku selekciju Srbije. Pet uzastopnih pobeda u završnici takmičenja po grupama donele su plasman među šest najboljih timova, a čak dva puta od tih pet duela Srbija je do trijumfa stizala posle velikih preokreta, odnosno izgubljena prva dva seta (protiv Brazila u Novom Sadu i Francuza u Nišu).

Nisu Srbi imali nikakav imperativ u Brazilu, u završnici Svetske lige, ali su nadmašili očekivanja i najvećih optimista. Gotovo perfektne partije u grupi protiv SAD i Poljske donele su plasman u polufinale, a tu je očitana lekcija i uvek neugodnim Rusima.

Do pada je došlo tek u finalnom meču, tačnije Amerikanci su odigrali mnogo bolje nego u prvom duelu. Nije reprezentacija Srbije imala ni dovoljno sreće u završnici setova, ali ni iskustva, koje je apsolutno bilo na strani Amerikanaca.

Grupa B na Olimpijskim igrama, u kojoj je i selekcija Srbije, nije nimalo naivna. Uz branioce titule Brazilce, najveći rivali će biti Rusi, a u potencijalna iznenađenja turnira stručnjaci su svrstali Poljsku i posebno Nemačku, koja igra sve bolje. Jedini pravi autsajder je Egipat, mada bi i on mogao nekome da pomrsi račune.

Tradicija sa prethodne tri olimpijade govori da je četvrtfinalna utakmica uvek najteža. U Atlanti 1996. Jugoslavija je savladala Brazil (3:2), četiri godine kasnije u toj rundi su pali Holanđani (3:2). U Atini, tada već Srbija i Crna Gora, iako sa prve pozicije u grupi, u četvrtfinalu nije mogla protiv Rusije (1:3).

Srpska selekcija je sjajan sklop mladosti i iskustva. Uz one najstarije, Nikolu Grbića, Andriju Gerića i Ivana Miljkovića, odlično su se uklopili i mlađi. Neki od njih, kao Bojan Janić i Novica Bjelica, imaju već iskustva sa ranijih takmičenja, ali raduje podatak da je još dosta mladih igrača dobilo i iskoristilo šansu.

Kolaković je na mestu prijema servisa uglavnom počinjao sa Janićem i Nikićem, a često je u igru ubacivao i Nikolu Kovačevića. Dejan Bojović je sjajno radio na treninzima, a nekoliko puta je odmenio kolege na novoj poziciji za sebe.

Posebna priča su srednjaci, tu je konkurencija zaista paklena. Ne treba zaboraviti da su počinjali uglavnom Marko Podraščanin i Novica Bjelica, dok je Andrija Gerić bio u drugom planu. Ipak, njegovo iskustvo će možda biti i od presudne važnosti na Olimpijskim igrama.

Greh bi bio ne spomenuti Dragana Stankovića, koji je odradio sjajan posao protiv Francuske, u ključnom meču za plasman na finalni turnir Svetske lige. Ne bi bilo iznenađenje da Kolaković njega uvrsti među dvanaest igrača koji će igrati na Olimpijskim igrama.

Nikola Grbić i Ivan Miljković se i dalje neprikosnoveni na svojim pozicijama. Upravo su njih dvojica odigrali možda i partije karijere u Svetskoj ligi, a oni bi trebalo da budu ključni igrači i u Pekingu. Sjajne zamene su imali u dvojcu iz podgoričke Budućnosti, dizaču Vladi Petkoviću i korektoru Saši Staroviću.

I Marko Samardžić je igrao sve bolje iz vikenda u vikend. Doduše, protiv Venecuele je šansu dobio i drugi libero Nikola Rosić, koji je pokazao da i na njega treba računati.