Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sećanje na žegu u Buhari

Споменик Насрадину Хоџи у Бухари (Фото: Википедија/M. Benoist)

Bilo je leto 1981. godine, kada se grupa Čačana našla u poseti Buhari, jednom od većih gradova Uzbekistana, na istoku tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Od užarene zvezde koja je nemilosrdno pekla nije bilo spasa. Ni u hladu oskudnog rastinja, ni među zidovima velikog hotela u kojem je bilo svega osim rashladnih uređaja. Termometar je tog julskog dana pokazivao 45 stepeni Celzijusa. Prema našem običaju, potrčasmo da otvaramo prozore, ali nas odlučno sprečiše dežurne „babuške”, jer bi u sobe pokuljao još vreliji vazduh. Pokušali smo s kupanjem, ali nije vredelo. I „hladna” voda bila je vruća. Kako bismo, uostalom, umorni od puta avionom iz Jermenije, čitavo popodne stajali pod tušem? Drugi lek od nepodnošljive vrućine potražismo u ispijanju mineralne vode, zbog koje se, posle samo nekoliko trenutaka, u znoju osećao dah sumpora.

Naš vodič Volođa proveo nas je rano ujutru pored medrese Abdulazis-kana, podignute 1651. godine, u čijem su nam dvorištu priredili koncert folklornog ansambla. Nešto kasnije svi smo poželeli da se za uspomenu fotografišemo pored spomenika velikom šaljivdžiji Nasradinu Hodži, o kome smo ranije i u našem zavičaju slušali zanimljive priče. Ostalo je još samo malo vremena za bazar i pazar radi uspomene na boravak u Buhari. U moru srpova, čakija i grnčarije, obradovali smo se brdu dinja i lubenica, tek malo većim od jabuka. Možda će nam pomoći da se malo opustimo i utolimo neizmernu žeđ.

Dok smo odlazili videli smo kako iz nedogledne pustinje na konjima još pristižu novi trgovci. Mada je već bilo dosta toplo, nosili su nekakve bunde i velike šubare na glavi. Možda ih je i to štitilo od žege. Sutradan su nam one dinje sa bazara pričinile sasvim drugu muku. Držeći ih u torbama, na krilu, preznojavali smo se čekajući čitav sat u kabini aviona na poletanje dvomotornog „antonova” za Samarkand.

Rodoljub Petrović,
Čačak

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nebojša Joveljić
Otkud sad naziv Nasradin Hodža? Kod nas je umjesto tog naziva, za koji prvi put čujem, u upotrebi isključivo bio naziv Nasrudin Hodža. Na perzijskom govornom području, u Iranu i Afganistanu, poznat je kao Mula Nasreddin, u Tadžikistanu kao Hadže Nasreddin, dok ga Arapi spominju kao Hodžu ili Hadže. Turski narodi u Republici Turskoj, Azerbejdžanu, Uzbekistanu i Turkmenistanu ga poznaju kao Nasreddin Hodžu. Malo je poznato da je UNESCO 1996-1997. godine proglasio Svjetskom godinom Nasreddin Hodže.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.