Ustavni sud i Šmit „prete” Agenciji za lekove RS

Od našeg stalnog dopisnikaBanjaluka – Nemački diplomata Kristijan Šmit podelio je s medijima saznanje da bi Ustavni sud BiH danas trebalo da donese odluku o ustavnosti odluke Skupštine RS kojom je osnovana Agencije za lekove RS.

„Mislim da će u sredu Ustavni sud doneti odluku da li RS ima pravo da osniva vlastitu agenciju. Kad sud odluči, onda ćemo ići u sprovođenje”, odgovorio je Šmit na pitanje da li će upotrebiti takozvana bonska ovlašćenja.

Radovan Kovačević, savetnik Dodika u Predsedništvu BiH, kaže da se „Šmit identifikovao kao direktni naručilac odluke i presude Ustavnog suda, jer je očito da unapred zna kad će zasedati i koje će odluke doneti taj sud”.

S uspostavljanjem Agencije za lekove RS krenulo se minule godine odlukom Skupštine RS, koja je donela Zakon o lekovima RS. Na rešenja kojima je predviđena ponovna aktivacija te nadležnosti na entitetskom nivou – gde je bila do 2008. godine – bošnjački političari žalili su se Ustavnom sudu BiH, odmah nakon što je zakon krajem juna stupio na snagu. Usvajanje Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima RS bio je prvi potez RS u procesu vraćanja izvornih prerogativa. Od dela aktivnosti, kao što su vraćanje ingerencija odbrane, pravosuđa i indirektnih poreza, „privremeno se odustalo zbog nepovoljnih okolnosti u svetu”.

Reagujući na Šmitovu najavu, poslanik u Skupštini RS Srđan Mazalica rekao je da postoji ustavni osnov za osnivanje Agencije za lekove RS i dodao da RS, kad je izložena diskriminaciji, ima pravo da se povuče iz vršenja određenih zajedničkih funkcija vlasti na nivou BiH. „Postoje zaključci Skupštine RS koji definišu da primena bonskih ovlašćenja neće biti priznata od organa vlasti u RS”, rekao je Mazalica.

Naime, Šmitov legitimitet osporavaju u Srpskoj, što je stav i Rusije i Kine, a donekle i Zagreba. Smatra se da nemački diplomata nema mandat za tu poziciju, pošto ga nije imenovao Savet bezbednosti UN niti je imenovan po procedurama koje predviđa Dejtonski sporazum. Iz tog razloga je vlast u Banjaluci odbila da primeni odluku koju je Šmit nedavno nametnuo u vezi s knjiženjem državne imovine, a aktivnosti uknjižbe, kako navode u Banjaluci, nesmetano se odvijaju u tom entitetu.

Već neko vreme najavljuje se donošenje rezolucije u Bundestagu o BiH, čiji bi tonovi navodno trebalo da budu kritični prema Srpskoj. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok iznela je pre neki dan ocene da se u „RS intenzivira kurs na otcepljenju od BiH”, ponovo to smestivši u kontekst navodnog uticaja Rusije i Kine na ovaj region.

Predsednica RS Željka Cvijanović izjavila je da se ponavljaju klišei s mnogo netačnih teza. „RS ne radi na otcepljenju. Tačno je da njene institucije rade na očuvanju autonomije i nadležnosti kojima po Ustavu raspolažu. Priča o separatistima je izmišljena da bi služila kao pokriće za intervencionizam stranog faktora i izgovor za delovanje stranaca umesto domaćih institucija”, zaključila je.

Šmit je rekao i da je Dejtonski sporazum za njega crvena linija i podsetio kako se u decembru u Skupštini RS pominjalo 140 zakona „a sada je ostao samo mali broj”. „Imamo zajednički stav EU i OHR-a da nije dobro da takav zakon (o lekovima) bude duže na snazi. Dakle, treba da sačekamo šta će sud odlučiti, a onda ćemo delovati. Budite sigurni da ćemo omogućiti građanima da imaju pristup lekovima”, rekao je Šmit za televiziju N1.