Smanjuje se broj radnika „na crno”

Međunarodna organizacija rada nedavno je upozorila javnost da dve trećine ljudi u svetu radi „na crno”, da se više od 40 miliona nalazi u modernom ropstvu, od kojih je 25 miliona na prinudnom radu. U Srbiji se broj zatečenih u radu „na crno” smanjuje se iz godine u godinu jer prema podacima Ministarstva za rad u prvih šest meseci 2022. inspektori rada zatekli su 15 odsto radnika manje u takvim angažmanima u odnosu na isti period 2021, kada ih je bilo 2.601.

Ipak, pojedine analize pokazuju da je u Srbiji i dalje od ukupnog broja zaposlenih svaki peti radnik ilegalno angažovan. Osim poljoprivrede, najviše ilegalaca je u turizmu, ugostiteljstvu i građevinarstvu u kojem, pokazuju NALED-ove analize, 37 odsto angažovanih nije upisano u legalne tokove rada, dok svaki treći radnik samo povremeno ima posla.

U Ministarstvu za rad podsećaju da su u prvih šest meseci ove godine inspektori rada otkrili 2.210 građana u radu „na crno”, a odmah nakon mera koje su preduzeli, poslodavci su zasnovali radni odnos sa njih 1.556.

– U toku prošle godine, inspekcija rada ukupno je zatekla 5.261 osobu na radu „na crno”. Najviše takvih građana radilo je kod poslodavaca u građevinarstvu, a ilegalnog rada je bilo i u uslugama smeštaja i ishrane, trgovini, ličnim i poslovnim uslugama, proizvodnji tekstila, kože, obuće i prehrambenih proizvoda, u uslugama prerade drveta i saobraćaja – nabrajaju u ministarstvu.

Nedavno se i Darija Kisić, ministarka za rad pohvalila kako u poslednje četiri godine od 47.176 radnika „na crno”, tri četvrtine njih ili oko 30.000 je zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ne smatra da se broj zatečenih u radu „na crno” u Srbiji smanjuje iz godine u godinu zato što poslodavci postaju disciplinovaniji i odgovorniji.

– Razlog za takve statističke podatke pre treba tražiti u tome što ljudi imaju sve manje posla, posebno sada zbog ekonomske krize, tako da je potpuno prirodno da oni koji nisu ni prijavljeni prvi izgube posao – navodi Savić. Podseća da se određeni broj građana svakako opredelio da funkcioniše u sivoj zoni rada, pa čak ni ozbiljnije povećanje minimalca i smanjenje državnih nameta, što se najavljuje ovih dana, ne bi u punoj meri doprineli umanjenju sive ekonomije.

– Uopšte ne očekujem da bi se broj radnika „na crno”, recimo, dvostruko umanjio kada bi država dva puta povećala iznos minimalca. Jedina priča koja bi mogla u Srbiji da donese dobar rezultat jeste da inspekcijske službe rade svoj posao, da se poveća broj inspektora što je inače veliki problem, broj kontrola... – naglašava naš sagovornik.

Po svoja prava samo na sudu

Svoja prava u slučaju da su radili „na crno” radnici mogu da ostvare na sudu, a inspektor rada može samo da utvrdi prekršajnu odgovornost poslodavca za organizovanje ovakvog rada, ukoliko, pomoću drugih dokaznih sredstava ustanovi da je bio organizovan ovakav rad. To znači da inspektor rada ne može da naloži poslodavcu da isplati radniku plate zarađene „na crno”, jer se visina te usmeno dogovorene zarade utvrđuje na sudu. Ipak, kada inspekcija utvrdi da je radnik na taj način angažovan, to je dokaz koji može poslužiti u sudskom postupku.