Politički zemljotres u Velikoj Britaniji

Kriza britanske vlade, koju su ostavkama pokrenula dva najiskusnija ministra – Riši Sunak i Said Džavid, a potom je zakuvalo čak pedesetak ljudi koji su u samo 24 sata napustili kabinet, primorala je Borisa Džonsona da kapitulira. Do pre dva dana ovaj scenario delovao je nemoguće, iako su ga želeli svi osim njega. Vladalo je sveopšte mišljenje da će se opet izvući, ali je pritisak postao toliko jak da je morao da podnese ostavku na rukovođenje Konzervativnom strankom.

Igra je završena i buntovnici su dobili bitku, ali rat još nije gotov, jer Džonson namerava da ostane premijer i vodi vladu do jeseni, verovatno do oktobra, kad će biti održana stranačka konferencija. Bivši ministri se protive, a uz njih je i škotska premijerka Nikola Sterdžen. Oni insistiraju na tome da Džonson ne može da ostane do jeseni jer nemaju funkcionalnu vladu i jer bi taj njegov potez bio izuzetno rizičan. S njegovim ostankom ne slažu se i pojedini britanski mediji, koji veruju da on odlazi, ali i da će još nekoga povući za sobom.

Pošto ostavke pljušte, a ministri ga napuštaju jedan za drugim, deluje da Džonson već sutra neće imati nikoga u kabinetu. On tvrdi da uprkos svemu ostaje jer „i kada postoje teške okolnosti, posao premijera je da nastavi dalje”, što je vođa opozicionih laburista Kir Starmer nazvao patetičnim spektaklom, samrtnim činom njegove političke karijere i papagajskim ponavljanjem gluposti.

Nešto slično misle i sada već bivša ministarka za trezor Helen Volti, Brendon Luis, koji je do juče vodio resor za Severnu Irsku, i Kris Filip, ministar za kulturu, koji su se pridružili timu buntovnika. Nezapamćeno osipanje ljudi u kabinetu uključuje i one koji su dobili otkaz, a među njima je i jedan od najbližih premijerovih saradnika Majkl Gouv, koji je otpušten jer je rekao Džonsonu da treba da odstupi kako dolikuje.

Ipak, vrhunac drame dogodio se u sredu uveče, kada mu je da podnese ostavku poručio čak i Nadim Zahavi, koga je Džonson svega dan ranije postavio na mesto ministra finansija umesto Rišija Sunaka koji je tog dana napustio ovu funkciju.

Džonson nije imao nameru da ode, uprkos seriji skandala čiji je akter bio, ali ga je ovaj talas učinio nesposobnim da nastavi dalje. Jednostavno, nije ostalo više nijedno mesto na kojem bi mogao da se sakrije.

Boris Džonson, koji je predvodio kampanju za bregzit, potom u ulozi premijera izveo Ostrvo iz Evropske unije, a zatim svojoj stranci obezbedio izuzetnu izbornu pobedu u decembru 2019, definitivno je poražen i povlači se u stranu pokrenuvši trku za mesto šefa stranke. Izbor novog lidera traje oko mesec i po, jer posle isticanja kandidatura broj pretendenata na to mesto mora biti sveden na samo dva, kako bi se članstvo pismima izjasnilo o novom predsedniku stranke. Osoba koja tokom leta bude izabrana za čelnu stranačku poziciju postaće i premijer. Jaka figura koja bi nasledila Džonsona ne postoji, ali se među imenima već nameću upravo Riši Sunak, do juče premijerov verni saradnik, koji mu je uz Saida Džavida zadao ključni udarac i pokrenuo lavinu, kao i ministarka spoljnih poslova Liz Tras, koja je isticala da je sto odsto uz premijera.

Apsurdno je to što je Boris Džonson u junu preživeo glasanje o nepoverenju, čime je u tom momentu osigurao da na poziciji stranačkog lidera i šefa vlade bude miran godinu dana. Ipak, gnev je toliko narastao da su u partiji, tačnije u izvršnom odboru, spremni da izmene pravila samo da bi obezbedili njegovu smenu.

Građani, među kojima je takođe sve više onih koji su oduševljeni što on napokon odlazi, kao i politička elita, bili su „načeti” skandalima u Dauning stritu, kojima je kumovao premijer lično, pre svega žurkama organizovanim u jeku korone, dok je nacija živela pod ključem. Ali aktuelna dešavanja treba, pre svega, staviti u kontekst ekonomske krize i pada životnog standarda. Mere štednje koje su osiromašile građane i posledice bregzita došle su na naplatu.

Džonson je juče, potvrđujući ostavku, u obraćanju ispred broja deset u Dauning stritu rekao da je tužan jer odustaje od najboljeg posla na svetu, ali „kad se krdo mrda, brdo se pomera, a u politici niko nije nezamenljiv”. Zemlja će dobiti novog lidera koji će je voditi kroz teška vremena, a koji, kako je rekao, mora da smanji poreze da bi se povećao razvoj i isplatile plate u javnom sektoru. Ponosan je na ono što je uradio tokom mandata. Pomenuo je bregzit, vođenje zemlje kroz pandemiju i najbrže uvođenje vakcinacije protiv virusa korona u Evropi, a podsetio je i da je prednjačio u podršci Ukrajini, na šta su ubrzo usledili komentari da je njegov odlazak najbolje što je ikad uradio za svoju zemlju.

Sa žaljenjem što mnogi nisu prepoznali brojne dobre projekte koje je i sam inicirao, premijer je obraćanje zaključio time što je zahvalio i članovima svoje konzervativne partije, koji „čine sve da demokratija u zemlji funkcioniše”.