Политички земљотрес у Великој Британији

Криза британске владе, коју су оставкама покренула два најискуснија министра – Риши Сунак и Саид Џавид, а потом је закувало чак педесетак људи који су у само 24 сата напустили кабинет, приморала је Бориса Џонсона да капитулира. До пре два дана овај сценарио деловао је немогуће, иако су га желели сви осим њега. Владало је свеопште мишљење да ће се опет извући, али је притисак постао толико јак да је морао да поднесе оставку на руковођење Конзервативном странком.

Игра је завршена и бунтовници су добили битку, али рат још није готов, јер Џонсон намерава да остане премијер и води владу до јесени, вероватно до октобра, кад ће бити одржана страначка конференција. Бивши министри се противе, а уз њих је и шкотска премијерка Никола Стерџен. Они инсистирају на томе да Џонсон не може да остане до јесени јер немају функционалну владу и јер би тај његов потез био изузетно ризичан. С његовим останком не слажу се и поједини британски медији, који верују да он одлази, али и да ће још некога повући за собом.

Пошто оставке пљуште, а министри га напуштају један за другим, делује да Џонсон већ сутра неће имати никога у кабинету. Он тврди да упркос свему остаје јер „и када постоје тешке околности, посао премијера је да настави даље”, што је вођа опозиционих лабуриста Кир Стармер назвао патетичним спектаклом, самртним чином његове политичке каријере и папагајским понављањем глупости.

Нешто слично мисле и сада већ бивша министарка за трезор Хелен Волти, Брендон Луис, који је до јуче водио ресор за Северну Ирску, и Крис Филип, министар за културу, који су се придружили тиму бунтовника. Незапамћено осипање људи у кабинету укључује и оне који су добили отказ, а међу њима је и један од најближих премијерових сарадника Мајкл Гоув, који је отпуштен јер је рекао Џонсону да треба да одступи како доликује.

Ипак, врхунац драме догодио се у среду увече, када му је да поднесе оставку поручио чак и Надим Захави, кога је Џонсон свега дан раније поставио на место министра финансија уместо Ришија Сунака који је тог дана напустио ову функцију.

Џонсон није имао намеру да оде, упркос серији скандала чији је актер био, али га је овај талас учинио неспособним да настави даље. Једноставно, није остало више ниједно место на којем би могао да се сакрије.

Борис Џонсон, који је предводио кампању за брегзит, потом у улози премијера извео Острво из Европске уније, а затим својој странци обезбедио изузетну изборну победу у децембру 2019, дефинитивно је поражен и повлачи се у страну покренувши трку за место шефа странке. Избор новог лидера траје око месец и по, јер после истицања кандидатура број претендената на то место мора бити сведен на само два, како би се чланство писмима изјаснило о новом председнику странке. Особа која током лета буде изабрана за челну страначку позицију постаће и премијер. Јака фигура која би наследила Џонсона не постоји, али се међу именима већ намећу управо Риши Сунак, до јуче премијеров верни сарадник, који му је уз Саида Џавида задао кључни ударац и покренуо лавину, као и министарка спољних послова Лиз Трас, која је истицала да је сто одсто уз премијера.

Апсурдно је то што је Борис Џонсон у јуну преживео гласање о неповерењу, чиме је у том моменту осигурао да на позицији страначког лидера и шефа владе буде миран годину дана. Ипак, гнев је толико нарастао да су у партији, тачније у извршном одбору, спремни да измене правила само да би обезбедили његову смену.

Грађани, међу којима је такође све више оних који су одушевљени што он напокон одлази, као и политичка елита, били су „начети” скандалима у Даунинг стриту, којима је кумовао премијер лично, пре свега журкама организованим у јеку короне, док је нација живела под кључем. Али актуелна дешавања треба, пре свега, ставити у контекст економске кризе и пада животног стандарда. Мере штедње које су осиромашиле грађане и последице брегзита дошле су на наплату.

Џонсон је јуче, потврђујући оставку, у обраћању испред броја десет у Даунинг стриту рекао да је тужан јер одустаје од најбољег посла на свету, али „кад се крдо мрда, брдо се помера, а у политици нико није незаменљив”. Земља ће добити новог лидера који ће је водити кроз тешка времена, а који, како је рекао, мора да смањи порезе да би се повећао развој и исплатиле плате у јавном сектору. Поносан је на оно што је урадио током мандата. Поменуо је брегзит, вођење земље кроз пандемију и најбрже увођење вакцинације против вируса корона у Европи, а подсетио је и да је предњачио у подршци Украјини, на шта су убрзо уследили коментари да је његов одлазак најбоље што је икад урадио за своју земљу.

Са жаљењем што многи нису препознали бројне добре пројекте које је и сам иницирао, премијер је обраћање закључио тиме што је захвалио и члановима своје конзервативне партије, који „чине све да демократија у земљи функционише”.