Da budemo među šampionima sportskog duha

Olimpijske igre su neponovljiv događaj po pažnji koju privlače i značaju koji imaju. Na njima ne samo što se u skladu s olimpijskim geslom sportisti nadmeću ko će „brže, jače i bolje”, nego se preko njih odmeravaju i države, jer pošalju sve najbolje što imaju da se na istom mestu, u isto vreme i po istim pravilima takmiče.

Sa svojim viđenjem predstojećih 29. olimpijskih igara savremenog doba u Pekingu čitaoce „Politike” upoznaće predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Ivan Ćurković. On je i sam kao fudbalski golman bio njihov učesnik i to, sticajem okolnosti, takođe u Aziji (Tokio 1964), a svoje gledište je obogatio kako dugogodišnjim radom u sportskoj diplomatiji, tako i neposrednim učešćem u rukovođenju sportskim organizacijama, i domaćim, i međunarodnim.

Šta očekujete od Olimpijskih igara u Pekingu od srpskih olimpijaca i generalno?

– Očekujem da će Olimpijske igre u Pekingu preteći sve ranije: po organizaciji, po savršenstvu objekata, po rezultatima, po duhu koji će vladati među sportistima. Tome će dati doprinos i prisustvo desetina predsednika država i krunisanih glava, koji će i sa tribina biti deo svojih odabranih reprezentativaca. Dakle, očekujem Igre koje će preteći sve ostale i tako potvrditi pravilo da su svake sledeće Igre bile bolje od onih koje su im prethodile.

Od našeg tima očekuje da da svoj maksimum, a ako bude tako, onda sam siguran da će mnogi naši reprezentativci biti ravnopravni sa najboljima, a poneko od njih će biti bolji čak i od najboljih asova na svetu. Svakako očekujem da, bez obzira na rezultate, budu među šampionima sportskog duha. Ne treba nam nijedna pobeda sa senkom.

Po čemu bi ove 29. olimpijske igre mogle da budu specifične, šta bi Kinezi kao domaćini mogli da im daju?

– Kina i njen narod po svemu su specifični. To vuče korene iz vekova i milenijuma jedne posebne kulture. To je svet autentičnog pogleda, specifičnog šarma, koji oduvek spolja prima samo pozitivne tendencije, a čuva svoj duh, obeležja, način života, nacionalni identitet. Danas je Kina deo sveta gde se najbolje primaju sve produktivne novine i to ju je dovelo na superiorno prvo mesto po tempu razvoja. Pritom nije izgubila svoju tradicionalnu izuzetnost.

Ono što fascinira jeste jedinstvo naroda i države u želji da budu dobri domaćini. To se ogleda u milijardama evra uloženih u objekte i svega ostalog što prati najveće skupove na svetu. Velika država, snažna i poletna, i svaki čovek pojedinačno osećaju se kao pravi domaćini. Sve učesnike i posetioce Igara svaki Kinez oseća kao ličnog gosta. Njihov prijateljski osmeh razoružaće svaki eventualni mrgodni pogled.

I još nešto. Kina će dati i mnogo više pobednika na ovim Igrama, nego što misle njeni rivali.

Imajući u vidu pravilnik o nagrađivanju države Srbije da li smatrate da će naši sportisti na ovim Igrama biti motivisaniji nego pre?

– Olimpijske igre su same po sebi nepraviziđen motiv da se da najviše. Nikakvi dodatni motivi tu nisu potrebni. Nagrade su uobičajeni pratilac svih uspeha, a kod nas su regulisane državnim propisima. Ali, ponavljam, visina nagrade neće pomeriti granicu mogućnosti nijednog takmičara. Niko od naših sportista nagradu nije ni pomenuo. Nema ni potrebe, jer je to normirano, a Olimpijski komitet Srbije se zalagao da bude tako.

Kad uporedite ulaganja i nagrade za olimpijske uspehe kod nas i u svetu, pre svega u našoj okolini, koliko je Srbija izdašna u ulaganju i nagrađivanju?

– Svako određuje visinu nagrada u skladu sa svojim mogućnostima. Zato ne bih visinu naših nagrada poredio ni sa čijim. One su u skladu s našom situacijom, nitu su mogućnosti prekoračene, niti je nečiji budući uspeh potcenjen.

Ulaganja države u ovom olimpijskom ciklusu bila su solidna. Svi sportisti su imali dobre uslove da se pripreme. I niko od nas neće moći da za svoj eventualni podbačaj traži alibi u nedovoljnoj materijalnoj podršci. Da kažem i to, ulaganje države nije i jedini izvor sredstava. Značajno je ostvarenje i organizacije sporta u zemlji, pa je tu i udeo Olimpijskog komiteta Srbije.