Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zdrava „česmovača” potekla pre 130 godina

Na Petrovdan 1892. godine iz prvog pogona na Belim vodama dragocena tečnost stigla do Terazija. – Sada JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” ima pet proizvodnih pogona i 149 bunara, 35 crpnih stanica, 34 rezervoara...
(Фото: Архива ЈКП БВК)

Na Petrovdan, 12. jula 1892. godine prvi put kod današnje Terazijske česme potekla je čista, kvalitetna i potpuno zdrava „česmovača”. Voda je stigla iz prvog proizvodnog pogona „Beogradskog vodovoda” na Belim vodama. Grad je rastao i menjao se, ali ovako je ostalo više od jednog veka do danas, što je privilegija sa kojom može da se pohvali izuzetno malo gradova u celoj Evropi.

– Ove godine slavimo 130 godina postojanja, a za sve to vreme „Beogradski vodovod” nije imao nijednu hidričnu epidemiju, isporuka vode nijednom nije zaustavljena, čak i u nekim teškim momentima po našu zemlju i narod. Naš grad je među malobrojnim evropskim gradovima koji mogu da se pohvale činjenicom da na česmama potrošači dobijaju potpuno ispravnu vodu za piće, da je ona stalno dostupna i to po veoma pristupačnoj ceni. Naše preduzeće neprekidno prati razvoj grada i potrebe stanovnika za novim količinama vode – rekao je Strahinja Danilović, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.

Zvanično beogradski vodovod iza sebe ima 130 godina, ali on u nekom obliku postoji već dva milenijuma. Prvi tragovi sežu još u prvu polovinu prvog veka nove ere u vreme Rimljana, a izvorište se nalazilo u Malom Mokrom Lugu, dok je trasa išla sadašnjim Bulevarom kralja Aleksandra ka centru grada. Vekovima zatim nadograđivali su ga razni osvajači. Među njima Turci i Austrijanci.

Kada je Beograd postao prestonica Kneževine Srbije, sistem vodosnabdevanja činili su rimski, bulbulderski i varoški vodovod. Oni su snabdevali Beogradsku tvrđavu, upravne zgrade, Pašin konak i zgrade uglednijih građana. Voda je u to vreme sa česama i izvora organizovano prevožena kolskim zapregama za potrebe apoteka, kafana i mehana, kasapnica, konjušnica…

Pošto je potreba za vodom stanovnika rasla, gradska uprava je krajem 19. veka posao izgradnje savremenog vodovoda poverila inženjeru Oskaru Smerkeru.

Od tada pa do danas „Beogradski vodovod” je narastao pa sada njegovi zaposleni održavaju 4.016 kilometara vodovodne mreže, vode brigu o 2.700 kilometara kanalizacione mreže, za godinu dana otklone više od 12.000 defekata na vodovodnoj mreži, a u Kontakt centru za 365 dana u proseku prime oko 280.000 poziva. Samo u fabričkim pogonima u Makišu proizvede se 6.600 litara vode u sekundi.

– Od prvobitno jednog pogona na Belim vodama došli smo do ukupno pet proizvodnih pogona i 149 bunara, 35 crpnih stanica, 34 rezervoara, koji danonoćno rade da obezbede potrebne količine vode za građane, ali i privredu, a trudimo se da svaki kvar otklonimo najbrže moguće. Neprekidno se radi na rekonstrukciji vodovodne mreže, izgradnji magistralnih i distributivnih cevovoda, rekonstrukciji i proširenju postojećih postrojenja, regeneraciji reni bunara, a jedan od najvažnijih projekata je i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda među kojima je i ono u Velikom Selu kojima će biti rešen problem otpadnih voda u gradu – priča Danilović.

On ističe da je toku izgradnja rezervoara Bežanija koji će biti najveći rezervoar vode u jugoistočnoj Evropi i crpne stanice Vračar, projektovanje fabrike vode „Makiš 3” sa dodatnim kapacitetom od 2.000 litara u sekundi i crpne stanica čiste vode „Makiš”, a počinje i rekonstrukcija postrojenja „Jezero” kojim će se obezbediti dodatnih 1.000 litara vode u sekundi. Sve ovo trebalo bi da obezbedi stabilno vodosnabdevanje prestonice u decenijama koje slede.

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”

4.016 km vodovodne mreže održavaju
2.700 km kanalizacione mreže održavaju
12.000 defekata na vodovodnoj mreži otklone za godinu dana
280.000 poziva Kontakt centar primi za 365 dana
6.600 litara vode u sekundi proizvede se u pogonima u Makišu

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Svaka čast našem vodpvodu, ali laž je da sno kedni od retkuh sa dobrom vodom. Beč, berlin, atina svi imaju dobru vodu.
Милош
Цела Шпанија има врхунску воду. Скандинавија исто. Не сећам се ко у Европи више *нема* добру воду. Него, зна ли се зашто се укус чесмоваче тако страшно разликује зависно од локације у граду? На неким местима је исправна за пиће, али грозног укуса, а на неким је као са извора.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.