Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Здрава „чесмовача” потекла пре 130 година

На Петровдан 1892. године из првог погона на Белим водама драгоцена течност стигла до Теразија. – Сада ЈКП „Београдски водовод и канализација” има пет производних погона и 149 бунара, 35 црпних станица, 34 резервоара...
(Фото: Архива ЈКП БВК)

На Петровдан, 12. јула 1892. године први пут код данашње Теразијске чесме потекла је чиста, квалитетна и потпуно здрава „чесмовача”. Вода је стигла из првог производног погона „Београдског водовода” на Белим водама. Град је растао и мењао се, али овако је остало више од једног века до данас, што је привилегија са којом може да се похвали изузетно мало градова у целој Европи.

– Ове године славимо 130 година постојања, а за све то време „Београдски водовод” није имао ниједну хидричну епидемију, испорука воде ниједном није заустављена, чак и у неким тешким моментима по нашу земљу и народ. Наш град је међу малобројним европским градовима који могу да се похвале чињеницом да на чесмама потрошачи добијају потпуно исправну воду за пиће, да је она стално доступна и то по веома приступачној цени. Наше предузеће непрекидно прати развој града и потребе становника за новим количинама воде – рекао је Страхиња Даниловић, директор ЈКП „Београдски водовод и канализација”.

Званично београдски водовод иза себе има 130 година, али он у неком облику постоји већ два миленијума. Први трагови сежу још у прву половину првог века нове ере у време Римљана, а извориште се налазило у Малом Мокром Лугу, док је траса ишла садашњим Булеваром краља Александра ка центру града. Вековима затим надограђивали су га разни освајачи. Међу њима Турци и Аустријанци.

Када је Београд постао престоница Кнежевине Србије, систем водоснабдевања чинили су римски, булбулдерски и варошки водовод. Они су снабдевали Београдску тврђаву, управне зграде, Пашин конак и зграде угледнијих грађана. Вода је у то време са чесама и извора организовано превожена колским запрегама за потребе апотека, кафана и механа, касапница, коњушница…

Пошто је потреба за водом становника расла, градска управа је крајем 19. века посао изградње савременог водовода поверила инжењеру Оскару Смеркеру.

Од тада па до данас „Београдски водовод” је нарастао па сада његови запослени одржавају 4.016 километара водоводне мреже, воде бригу о 2.700 километара канализационе мреже, за годину дана отклоне више од 12.000 дефеката на водоводној мрежи, а у Контакт центру за 365 дана у просеку приме око 280.000 позива. Само у фабричким погонима у Макишу произведе се 6.600 литара воде у секунди.

– Од првобитно једног погона на Белим водама дошли смо до укупно пет производних погона и 149 бунара, 35 црпних станица, 34 резервоара, који даноноћно раде да обезбеде потребне количине воде за грађане, али и привреду, а трудимо се да сваки квар отклонимо најбрже могуће. Непрекидно се ради на реконструкцији водоводне мреже, изградњи магистралних и дистрибутивних цевовода, реконструкцији и проширењу постојећих постројења, регенерацији рени бунара, а један од најважнијих пројеката је и изградња постројења за прераду отпадних вода међу којима је и оно у Великом Селу којима ће бити решен проблем отпадних вода у граду – прича Даниловић.

Он истиче да је току изградња резервоара Бежанија који ће бити највећи резервоар воде у југоисточној Европи и црпне станице Врачар, пројектовање фабрике воде „Макиш 3” са додатним капацитетом од 2.000 литара у секунди и црпне станица чисте воде „Макиш”, а почиње и реконструкција постројења „Језеро” којим ће се обезбедити додатних 1.000 литара воде у секунди. Све ово требало би да обезбеди стабилно водоснабдевање престонице у деценијама које следе.

ЈКП „Београдски водовод и канализација”

4.016 км водоводне мреже одржавају
2.700 км канализационе мреже одржавају
12.000 дефеката на водоводној мрежи отклоне за годину дана
280.000 позива Контакт центар прими за 365 дана
6.600 литара воде у секунди произведе се у погонима у Макишу

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Svaka čast našem vodpvodu, ali laž je da sno kedni od retkuh sa dobrom vodom. Beč, berlin, atina svi imaju dobru vodu.
Милош
Цела Шпанија има врхунску воду. Скандинавија исто. Не сећам се ко у Европи више *нема* добру воду. Него, зна ли се зашто се укус чесмоваче тако страшно разликује зависно од локације у граду? На неким местима је исправна за пиће, али грозног укуса, а на неким је као са извора.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.