Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Što dalje od klišea

Institucije kulture okrenule su leđa svojim radnicima, kaže laureat „Velikog pečata”
Никола Радосављевић (Фото: лична архива)

Linorez velikih dimenzija – 200 puta 100 centimetara – pod nazivom „Roof studies / Safe from Harm”, nagrađen je nedavno priznanjem „Veliki pečat” Grafičkog kolektiva za 2022. godinu. Iza ovog zanimljivog vizuelnog rešenja krije se autor imena prepoznatljivog u njegovoj generaciji, mladi umetnik Nikola Radosavljević, čije izlagačko iskustvo uveliko prevazilazi nominalna očekivanja, a što prate i odgovarajuća obrazovna dostignuća.

„Tokom nepune decenije delovanja, ispitujući sopstveni identitet, ostvario je upadljivo prisustvo na umetničkoj sceni realizujući brojne autorske projekte. Knjige umetnika i novomedijske grafičke prakse ukazuju na autorove afinitete i iskrenu veru u moć promena, a geslo što dalje od klišea autor svojim radom nastoji da afirmiše”, deo je obrazloženja žirija nagrade „Veliki pečat”.

Citirao bih Hanu Selimović sa, sada već kultnom rečenicom: ,,Do tridesete smo svi heroji, posle toga nismo nizašta”

Radosavljević u razgovoru za naš list ističe da su se još od njegovog završetka doktorskih studija radom „Hazarski rečnik” dela velikih dimenzija pokazala kao veoma dijaloška na relaciji prostor-publika. Osim što je u njima daleko lakše istraživati vizuelne i likovne elemente, ona okupiraju posmatrača kako bi se idejna misao dublje i snažnije podelila sa posetiocima.

O nagrađenoj kompoziciji autor kaže:

– Rad pripada grafičkom ciklusu ,,House that we never built”, seriji višebojnih linoreza velikog formata. Rad na njima započet je nedugo nakon „okončanja” pandemije i povratka novom ali i starom životu koga se sada možda sećamo i razumemo dosta bolje nego ranije. Čitav ciklus radova nosi hipotezu o domu kao skrovištu savremenog sveta, bezbednom mestu koje iz različitih turbulentnih prevrata može biti uzdrmano, čak i uništeno. Zahvaljujući aktuelnim globalnim ali i lokalnim socio-narativima, ovaj rad omaž je domu: domu umetnika, domu individue, domu kolektiva, za koji je pitanje vremena i mesta da li i kada će ponovo nestati, kako ga sačuvati i negovati, i na kraju, kako bezbedno živeti ispod jednog krova nad glavom.

Nagrađeni rad „Studija krova (Safe from Harm)”, linorez, 2022.

Na pitanje kako je on lično, uz stvaralački i profesionalni momenat, doživeo komplikovano pandemijsko vreme, naš sagovornik odgovara:

– Verujem da se i moja praksa, kao i praksa mnogih kolega, drastično promenila od tragične 2020. pa naovamo. Mislim da je pandemija kao takva na sve nas ostavila neizbrisiv trag, ali ono što je ostavilo trajnu traumu jesu svi problemi svojevrsnih umetničkih zajednica koje je pandemija samo podstakla da isplivaju na površinu. Tada smo više nego ikada ostali sami, prepušteni sami sebi bez realnog sistema da nas zaštiti i podrži. Institucije kulture okrenule su leđa svojim radnicima, i koliko god sada izgledalo da je sve u redu, problemi su opstali i dalje su gorući, samo u novoj formi, kao što je i pandemija u nekom novom ruhu. Dok sa jedne strane u državi cveta sistem privatizovanog galerijskog tržišta, toliko domaće i regionalne institucije ne umeju da se snađu u osnovnim birokratskim i planskim aktivnostima. Ovaj diskontinuitet nam otvara glavno pitanje koje se tiče direktne svrhe mreže galerija, likovnih centara, domova kulture, muzeja i drugih, jer ako niko ne radi za žive umetnike, onda čemu i za koga rade uopšte.

Nikola Radosavljević je rođen 1991. u Užicu, diplomirao je 2014. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek primenjene grafike, atelje grafika i knjiga, master studije završio je na istom fakultetu, na grafičkom odseku 2015, a doktorirao na odseku primenjenih umetnosti i dizajna iste obrazovne ustanove 2020, na temu knjige umetnika i novomedijskih grafičkih praksi. Druge master studije završio je na grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2022. Dobitnik je više nagrada iz oblasti crteža i grafike, učestvovao je na više od 150 kolektivnih i 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Jedan je od osnivača Grafičke zadruge, prve javne grafičke radionice u Srbiji (Novi Sad, 2020) i član ULUS-a, UVUU-a i ULUPUDS-a.

U razgovoru za naš list, dotiče se i problema mladih umetnika.

– Oni su percipirani kao svojevrsna ,,lovina” i citirao bih Hanu Selimović sa, sada već kultnom rečenicom: „Do tridesete smo svi heroji, posle toga nismo nizašta.” Nad entuzijazmom mladih opstaje jedan sistem koji je krajnje nepraktičan, i u trajnom sagledavanju, nama kao mladima bespotreban. Ono što je trenutno u državi aktuelno i moguće može da nam pomogne do neke tačke u karijeri, ali da nas zaista obezbedi to ni u najavi. Važno je da se sistem osvesti i pokrene, umetnicima su potrebne tri stvari: prostor za rad, redovni otkupi i obezbeđeni uslovi za rezidencijalne programe. Ukoliko ovo troje izostaje, a kod nas trideset godina aktivno izostaje, za šezdeset godina nećemo imati umetnost da pokažemo, proučavamo, valorizujemo. Nećemo imati jezik nekoliko generacija niti će neka dalja pokolenja razumeti šta smo živeli ovde, na kraju kako smo i preživeli. Bez planskog, sistemskog i organizovanog ulaganja u radnike u kulturi briše se nacija. Ovo je društvo koje se već sada jasno bori za opstanak, i bilo koji zajednički svakodnevni pokret vrsta je ličnog bunta, revolta prema neznanju, nekulturi, šundu i kiču. Mi nećemo opstati sami od sebe, za tri decenije od sad imaćemo praznu rupu na skali vremena, a u vremenu koje je dalo neke od najsjajnijih pojava na nacionalnoj umetničkoj sceni – ocenjuje Radosavljević, čiji su budući planovi, kako zaključuje, bazirani na ideji da preživi dane buduće.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.