Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Што даље од клишеа

Институције културе окренуле су леђа својим радницима, каже лауреат „Великог печата”
Никола Радосављевић (Фото: лична архива)

Линорез великих димензија – 200 пута 100 центиметара – под називом „Roof studies / Safe from Harm”, награђен је недавно признањем „Велики печат” Графичког колектива за 2022. годину. Иза овог занимљивог визуелног решења крије се аутор имена препознатљивог у његовој генерацији, млади уметник Никола Радосављевић, чије излагачко искуство увелико превазилази номинална очекивања, а што прате и одговарајућа образовна достигнућа.

„Током непуне деценије деловања, испитујући сопствени идентитет, остварио је упадљиво присуство на уметничкој сцени реализујући бројне ауторске пројекте. Књиге уметника и новомедијске графичке праксе указују на ауторове афинитете и искрену веру у моћ промена, а гесло што даље од клишеа аутор својим радом настоји да афирмише”, део је образложења жирија награде „Велики печат”.

Цитирао бих Хану Селимовић са, сада већ култном реченицом: ,,До тридесете смо сви хероји, после тога нисмо низашта”

Радосављевић у разговору за наш лист истиче да су се још од његовог завршетка докторских студија радом „Хазарски речник” дела великих димензија показала као веома дијалошка на релацији простор-публика. Осим што је у њима далеко лакше истраживати визуелне и ликовне елементе, она окупирају посматрача како би се идејна мисао дубље и снажније поделила са посетиоцима.

О награђеној композицији аутор каже:

– Рад припада графичком циклусу ,,House that we never built”, серији вишебојних линореза великог формата. Рад на њима започет је недуго након „окончања” пандемије и повратка новом али и старом животу кога се сада можда сећамо и разумемо доста боље него раније. Читав циклус радова носи хипотезу о дому као скровишту савременог света, безбедном месту које из различитих турбулентних преврата може бити уздрмано, чак и уништено. Захваљујући актуелним глобалним али и локалним социо-наративима, овај рад омаж је дому: дому уметника, дому индивидуе, дому колектива, за који је питање времена и места да ли и када ће поново нестати, како га сачувати и неговати, и на крају, како безбедно живети испод једног крова над главом.

Награђени рад „Студија крова (Safe from Harm)”, линорез, 2022.

На питање како је он лично, уз стваралачки и професионални моменат, доживео компликовано пандемијско време, наш саговорник одговара:

– Верујем да се и моја пракса, као и пракса многих колега, драстично променила од трагичне 2020. па наовамо. Мислим да је пандемија као таква на све нас оставила неизбрисив траг, али оно што је оставило трајну трауму јесу сви проблеми својеврсних уметничких заједница које је пандемија само подстакла да испливају на површину. Тада смо више него икада остали сами, препуштени сами себи без реалног система да нас заштити и подржи. Институције културе окренуле су леђа својим радницима, и колико год сада изгледало да је све у реду, проблеми су опстали и даље су горући, само у новој форми, као што је и пандемија у неком новом руху. Док са једне стране у држави цвета систем приватизованог галеријског тржишта, толико домаће и регионалне институције не умеју да се снађу у основним бирократским и планским активностима. Овај дисконтинуитет нам отвара главно питање које се тиче директне сврхе мреже галерија, ликовних центара, домова културе, музеја и других, јер ако нико не ради за живе уметнике, онда чему и за кога раде уопште.

Никола Радосављевић је рођен 1991. у Ужицу, дипломирао је 2014. на Факултету примењених уметности у Београду, одсек примењене графике, атеље графика и књига, мастер студије завршио је на истом факултету, на графичком одсеку 2015, а докторирао на одсеку примењених уметности и дизајна исте образовне установе 2020, на тему књиге уметника и новомедијских графичких пракси. Друге мастер студије завршио је на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 2022. Добитник је више награда из области цртежа и графике, учествовао је на више од 150 колективних и 40 самосталних изложби у земљи и иностранству. Један је од оснивача Графичке задруге, прве јавне графичке радионице у Србији (Нови Сад, 2020) и члан УЛУС-а, УВУУ-а и УЛУПУДС-а.

У разговору за наш лист, дотиче се и проблема младих уметника.

– Они су перципирани као својеврсна ,,ловина” и цитирао бих Хану Селимовић са, сада већ култном реченицом: „До тридесете смо сви хероји, после тога нисмо низашта.” Над ентузијазмом младих опстаје један систем који је крајње непрактичан, и у трајном сагледавању, нама као младима беспотребан. Оно што је тренутно у држави актуелно и могуће може да нам помогне до неке тачке у каријери, али да нас заиста обезбеди то ни у најави. Важно је да се систем освести и покрене, уметницима су потребне три ствари: простор за рад, редовни откупи и обезбеђени услови за резиденцијалне програме. Уколико ово троје изостаје, а код нас тридесет година активно изостаје, за шездесет година нећемо имати уметност да покажемо, проучавамо, валоризујемо. Нећемо имати језик неколико генерација нити ће нека даља поколења разумети шта смо живели овде, на крају како смо и преживели. Без планског, системског и организованог улагања у раднике у култури брише се нација. Ово је друштво које се већ сада јасно бори за опстанак, и било који заједнички свакодневни покрет врста је личног бунта, револта према незнању, некултури, шунду и кичу. Ми нећемо опстати сами од себе, за три деценије од сад имаћемо празну рупу на скали времена, а у времену које је дало неке од најсјајнијих појава на националној уметничкој сцени – оцењује Радосављевић, чији су будући планови, како закључује, базирани на идеји да преживи дане будуће.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.