Jačanje dolara još ne pogađa srpsku ekonomiju

Evro i američki dolar su izjednačeni i to prvi put u poslednjih 20 godina. Dinamično je na tržištu valuta, jer je u četvrtak evro nakratko pao ispod jednog dolara i trgovao se po 0,9952 dolara za evro, da bi se juče oporavio na nivo od 1,00245 dolara. Ovo je nesumnjivo pokazatelj turbulencija u svetskoj ekonomiji, međutim naša zbog toga ne strepi. Učešće javnog duga u američkoj valuti iznosi samo 11,5 odsto, krediti se ne usklađuju prema dolaru. Izvoznici na to tržište, istina, profitiraju, jer dobijaju više novca, ali je njih mnogo manje nego onih koji prodaju u EU i zemlje okruženja koje su naše glavno tržište.

Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da promene kursa dolara u odnosu na evro nisu bitne ni sa aspekta kursa dinara u odnosu na evro.

„Treba imati u vidu da su stvari promenljive i ako se malo vratimo u prošlost primetićemo da zbog promena nekih okolnosti, dolar može ne samo da jača nego opet da oslabi”, izjavio je Đukić za Tanjug. Dodao je da je teško predvideti dalja kretanja, jer su faktori koji su prouzrokovali jačanje dolara i slabljenje evra još prisutni i niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da će oni biti otklonjeni.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) smatraju da ne treba očekivati znatan neposredan uticaj pošto je srpska ekonomija više povezana sa evrom nego sa dolarom. Jačanje dolara prema evru, a time i prema dinaru (s obzirom na to da se kurs dinara prema američkom dolaru utvrđuje na osnovu kursa evra prema dolaru na međunarodnom tržištu, pri čemu je stabilnost kursa dinara prema evru očuvana) ne odražava se u većoj meri na rast javnog i spoljnog duga, pošto je učešće duga u dolarima znatno smanjeno prethodnih godina, a pored toga, javni dug u dolarima je u znatnoj meri zaštićen od deviznog rizika aktivnostima države.

„Trend jačanja dolara u odnosu na evro, koji traje od sredine prošle godine, u početku je, u najvećoj meri, bio posledica očekivanja tržišnih učesnika da će Federalne rezerve SAD (FED) započeti povlačenje stimulativnih mera monetarne politike, a usled rastuće inflacije u toj zemlji i u svetu, kao i snažnog oporavka njihove ekonomske aktivnosti i zaposlenosti, nakon velikih poremećaja izazvanih tokom epidemije. FED je u martu ove godine započeo proces povećanja referentne kamatne stope i ujedno najavio seriju daljih povećanja u ovoj i narednoj godini (do sada je stopa povećana za 1,5 procentnih poena). Takođe, FED je otpočeo smanjenje obima aktive u okviru svog bilansa stanja, što je isto mera u pravcu pooštravanja monetarne politike”, navode.

Dodatnom jačanju dolara prema evru doprinela je eskalacija sukoba u Ukrajini jer je ekonomija SAD manje izložena ovoj krizi u odnosu na zemlje zone evra. Snažan rast cena sirovina i energenata, koji je posebno izražen nakon početka sukoba dodatno je doprineo rastu inflatornih pritisaka i očekivanjima snažnije reakcije u pravcu pooštravanja monetarne politike. S druge strane, u zoni evra takođe je došlo do snažnog ubrzanja inflacije, pri čemu Evropska centralna banka još nije povećala kamatne stope, a gotovo je izvesno da će do toga doći na sastanku 21. jula. Što se tiče kupovine aktive od banaka, doneta je odluka o završetku ovog programa, ali je najavljen novi program koji delom ublažava pooštravanje finansijskih uslova u evrozoni. Ta mera će imati cilj da kroz selektivnu kupovinu obveznica takozvanih perifernih zemalja zone evra spreči fragmentaciju tržišta i nekontrolisano pogoršanje uslova finansiranja ovih zemalja u odnosu na najrazvijenije zemlje evrozone poput Nemačke i Francuske”, napominju iz NBS-a.

Neizvesnost oko isporuke gasa iz Rusije evropskim zemljama dodatno usložnjava situaciju u zoni evra kako u pogledu inflacije tako i u pogledu pada ekonomske aktivnosti, što se u velikoj meri ogleda u slabljenju evra.

Osam odsto izvoza i 14 uvoza u dolarima

Učešće dolara nije bitno ni u strukturi spoljnotrgovinske razmene sa inostranstvom. U proseku u poslednjih pet godina oko osam odsto izvoza se naplaćuje u dolarima i oko 14 procenata uvoza se plaća u dolarima, i pre svega reč je o primarnim poljoprivrednim proizvodima u slučaju izvoza, odnosno energentima u slučaju uvoza. Pritom, važno je naglasiti da zbog visoke integrisanosti Srbije u globalne lance proizvodnje uticaj deviznog kursa na neto izvoz slabi, a time i efekat cenovne konkurentnosti, dok strukturna konkurentnost dobija na važnosti, a ona je u slučaju Srbije zahvaljujući investicijama u izvozno orijentisane sektore znatno povećana prethodnih godina, o čemu svedoči učešće izvoza robe i usluga u BDP-u koje je u poslednjih deset godina povećano za više od 20 odsto i dostiglo blizu 55 procenata u prošloj godini.