Zašto Kurtiju pada rejting i raste agresija

U opoziciji je bio soko, a kada je došao na vlast – pretvorio se u pile. Ovu misao o aktuelnom kosovskom premijeru Albinu Kurtiju izrekao je bivši savetnik Hašima Tačija Artan Behrami gostujući u emisiji „Oko 7”. Možda se u ovoj, ne do kraja tačnoj oceni – imajući u vidu da prištinski premijer povlači sve agresivnije i rizičnije nervozne poteze – krije odgovor na pitanje zbog čega rejting njegovog Samoopredeljenja i dalje vrtoglavo opada. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo prištinski institut „Pipos”, nedavno objavljenim na portalu „Kosovo onlajn”, za Kurtijev pokret glasalo bi 38,19 odsto glasača, za Demokratski savez Kosova 25,12, a za Demokratsku partiju Kosova 21,35 procenata građana.

A podsetimo, na vanrednim parlamentarnim izborima, održanim u februaru 2021, Samoopredeljenje je potuklo rivale s ubedljivih 50,28 odsto glasova. Kurti je proglasio pobedu, po drugi put postao premijer, poručivši da su se birači opredelili za Kosovo bez korupcije, najavio promene i rekao da dijalog s Beogradom neće biti prioritet. Od svega navedenog ostvario je samo ovo poslednje. Mada su mu mnogi, ne samo u Prištini već i u Beogradu, aplaudirali dok je to govorio, veličajući ga kao „ozbiljnog intelektualca”. Valjda zato što nije krio da radi protiv Srbije i njenog rukovodstva.

Posle godinu i po dana, sudeći po po rezultatima istraživanja, ovaj politički avanturista izgubio je oko četvrtinu glasača. Da nije opravdao poverenje birača, bilo je jasno još u novembru prošle godine. Na lokalnim izborima na KiM, Samoopredeljenje je prošlo znatno lošije nego što se očekivalo. Osvojili su samo četiri od ukupno 38 mesta predsednika opštine, saopštila je tada Centralna izborna komisija (CIK). Opozicija je odnela pobedu u Prištini, ali i u Prizrenu, drugom gradu po veličini na KiM. Kurti je čestitao pobedu gradonačelnicima, ocenivši da se moraju analizirati unutrašnji nedostaci koji su doveli do nezadovoljavajućeg rezultata.

Lideru Samoopredeljenja izmicalo je tlo pod nogama. Suočio se s brojnim izazovima i građani su očekivali da se pokaže na delu. Tokom predizborne kampanje obećavao je uglavnom ono što nije sposoban da ispuni. Zato, pod izgovorom borbe protiv šverca i organizovanog kriminala (u koju se nikada nije istinski upustio), kosovski specijalci upadali su na sever KiM, ali i u srpske sredine južno od Ibra. Nije se ustručavao da kosmetske Srbe pozove da ne padaju pod uticaj medija iz Srbije „koji brane kriminal, korupciju i krijumčarenje”. Obećavao je da neće dozvoliti novu Republiku Srpsku na KiM, podrazumevajući pod tim formiranje ZSO. Čim mu nešto krene loše, Kurti naravno uperi prst u Srbe.

Recept za opstanak na vlasti, uprkos očiglednom nezadovoljstvu i oštrim kritikama političkih protivnika, prepisao je od haškog pritvorenika i bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija. U trenutku kada je pod Kurtijevom dirigentskom palicom nekoliko hiljada pristalica Samoopredeljenja i drugih opozicionih stranaka protestovalo na trgu Skenderbeg u Prištini, Tači se vozio čamcem po jezeru Gazivode. Zahtevi demonstranata ostali su u senci njegove plovidbe. Na Kurtijevu adresu stižu kritike sa svih strana. Najglasniji su oni koji su i sami bili deo vladajuće garniture na KiM.

Bivši premijer tzv. Kosova i predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj optužio je Kurtija da je ogrezao u korupciju, da se plaši SAD i dijaloga s Beogradom i da otežava Kosovu da ide napred. Tu su i oni koji podsećaju da je upravo Kurti palio institucije u znak protesta zbog bilo kakvog dogovora između Beograda i Prištine, a za njegovog mandata u Briselu usvojena je mapa o primeni sporazuma o energetici. Zamenica predsednika DPK i bivša ambasadorka Prištine u SAD Vljora Čitaku podsetila je da je upravo Kurti sporazum iz 2015. godine smatrao izdajom. A kosovski premijer, nakon što je usvojena pomenuta mapa, proglasio je to uspehom svoje vlade.

Njemu mnoge okolnosti nisu išle naruku, poput pandemije virusa korona i ukrajinske krize, pišu pojedini albanski mediji, ali ističu da to ne opravdava to što se nije snašao u kriznim okolnostima. Suočio se s energetskom krizom na KiM i savetovao je građanima da se ugreju pod ćebetom. Zameraju mu i masovni odliv mladih s KiM. Kritičari podsećaju da biračko telo Samoopredeljenja čine mladi ljudi, čije je poverenje izneverio. Oni danas stoje u redovima za vize ispred ambasada jer ne vide budućnost na Kosovu.

Da je Kurti i te kako svestan krize koja je zadesila Kosovo, ali i činjenice da gubi glasače, slažu se sagovornici „Politike”. Prema mišljenju Srđana Graovca iz Centra za društvenu stabilnost, Kurti je nakon debakla na lokalnim izborima shvatio da mora da pojača nacionalnu, ratnohuškačku i ekstremističku retoriku. „Zahvaljujući toj retorici, došao je na vlast. Samoopredeljenje ima popularnost ne zbog toga što ih građani doživljavaju kao one koji imaju vrhunske stručnjake, već kao ekstremiste koji su obećali da će se beskompromisno boriti za stvaranje velike Albanije”, ističe Graovac.

I on i predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša ocenjuju da je Kurti izneverio očekivanja svojih birača kada je otišao na razgovore s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Graovac ukazuje da je Kurti dobio veliku podršku na vanrednim parlamentarnim izborima jer je obećavao da neće biti formirana ZSO, isticao da ga briselski pregovori ne interesuju i da ne želi da pregovara sa srpskom stranom. Beriša podseća da su na pitanju formiranja ZSO pale prethodne vlade i da ga ne bi iznenadilo da se isto desi i sa ovom.

Graovac ukazuje i da su Kurtijevi glasači osetili da su prevareni kada su shvatili da on učestvuje u pregovorima s Beogradom. „Pokušavao je da lavira, pa dođe na pregovore, onda ih sabotira, jer su građani očekivali da on neće uopšte učestvovati u pregovorima. Zbog toga pojačava ratnohuškačku retoriku, jer se nada da će tako vratiti glasove”, ukazuje Graovac. Prema mišljenju Dema Beriše, može se očekivati da rejting Kurtijevog Samoopredeljenja nastavi da opada. A kada je reč o njegovim obećanjima o borbi protiv korupcije, sagovornici „Politike” smatraju da na tom polju ništa nije uradio, što ne treba da čudi.

Prištinski premijer, dodaje Graovac, svestan je da ne može očekivati ekonomski napredak, zbog čega sve prebacuje na nacionalni plan, dok Beriša ukazuje da je korupcija duboko ugrađena u kosovski sistem, ali nije ključna za mir na KiM. Graovac smatra da se Kurti nada da će ga Zapad podržati u nameri da protera Srbe sa severa KiM, pod izgovorom da tamo postoje paralelne strukture, dok Beriša upozorava da bi sledeći potez Albina Kurtija mogao da bude pokušaj „razoružavanja” Srba.

„Prikupljaju podatke o Srbima sa severa KiM koji poseduju ’duge cevi’. Pokušavaju da naprave operativni plan, a na tom pitanju lomiće se budući odnosi Beograda i Prištine. Rizik koji nosi pitanje razoružanja severa KiM jeste pitanje opstanka. Kurti će težiti da ubedi svoje biračko telo i Evropu da srpska strana izaziva nemire i ’pokušava da upravlja Kosovom’”, kaže Beriša i dodaje da će ovo biti najveći izazov posle rata, a da se ujedno postavlja i pitanje – kako će se ponašati Kfor.

Šalja: Njemu je tokom rata mirisao parfem, a meni barut

Od vođe uličnih demonstracija, čuvenog i po bacanju suzavca u skupštinskoj sali, postao je onaj protiv koga u dvorištu skupštine Kosova protestuju veterani tzv. OVK. Polovinom juna prekinuli su rad skupštine Kosova, zahtevajući da se nacrt zakona koji predviđa povećanje minimalne plate na Kosovu sa 170 na 250 evra, usvojen 14. juna, vrati nazad. Ovo je podgrejalo staru priču o njegovoj ulozi u ratu. Tvrdi da je radio u kancelariji pri OVK sa Ademom Demaćijem i da je i sam ratni veteran. Poslanik Demokratske partije Kosova i bivši pripadnik OVK Ferat Šalja svojevremeno je rekao da Kurti nije veteran jer nije ratovao. Posvedočio je da je naparfemisan došao da obiđe pripadnike OVK na planini Beriša. „Njemu je tokom rata mirisao parfem, a meni je mirisao barut”, objasnio je slikovito Šalja, preneo je portal „Balkani.info”. Govoreći o veteranima, naročito u kontekstu njihovih zahteva, Kurti je objasnio da zaslužuju veće nadoknade nego što iznosi minimalna zarada. Rekao je i da liste veterana treba „prečešljati” i da ne može da se dobija plata za nešto što se radilo pre 23 godine.